Tržište rada: Stariji ne daju mesto

Objavljeno: 11.05.2012.

(Preuzeto sa sajta Večernje novosti - 10. 05. 2012.)

O podmlađivanju radne snage u Srbiji teško da se može govoriti jer je broj novozaposlenih čak pet puta manji od onih koji su na korak od penzije. Prema poslednjim podacima iz Ankete o radnoj snazi u našoj zemlji samo 49.570 građana radi nepunih godinu dana, dok je čak 252.358 onih koji platu primaju duže od 36 godina.

- Prema poslednjem istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, 123.926 zaposlenih ima staž između 36 i 40 godina, a još 128.432 radi duže od 40 godina

Nesrazmera između starih i novih radnika primetna je u svim delovima zemlje, ali je najmanje izražena u Vojvodini i Beogradu. U Šumadiji je, međutim, čak osam puta više starijih radnika u odnosu na mlađe, a na jugu na svakih sedam vremešnih dolazi jedan novozaposleni.

U sindikatima, pak, kažu da uprkos tome što na domaćem tržištu rada vlada nezavidan odnos između starih i mladih, ne znači da bi vremešnije radnike trebalo diskriminisati i terati u penziju. Naprotiv.

- Onemogućavanje rada po bilo kom osnovu je diskriminacija i toga se moramo kloniti. Potpuno je nezakonito da se radnik tera u penziju po samo jednom osnovu - smatra Milorad Mijatović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Ipak, i on zapaža da imamo premalo mladih radnika, ali za to krivi lošu privrednu politiku i obrazovni sistem. A kako primećuje Mijatović, najviše "mladosti" nedostaje u proizvodnom sektoru:

- Nama je očigledno važnije da obrazujemo što više menadžera, kao da smo razvijena zemlja kojoj je potreban upravljački kadar, umesto da pravimo proizvodna zanimanja i tako konačno stanemo na svoje noge.

To je, možda, i jedan od razloga što, u ovom trenutku, posao na birou čeka čak 213.639 mlađih od 29 godina. Prema prognozama iz Nacionalne službe zapošljavanja, do radnog mesta bi mogli doći za godinu i osam meseci. S druge strane, tranzicija je kaznila i starije radnike, pa je na biro oterala i 280.421 starijih od 45 godina. Oni se, po svemu sudeći, poslu mogu nadati tek za 52 meseca.

Autor: B. STJELJA

Djordje

pre 13 godine i 8 meseci

Šta da se radi? Mnogo je više nezaposlenih starijih od 45 godina (tako piše u gornjem tekstu). Ni oni koji, bi mogli da nauče mlade, nemaju posao. Kao da je sve rađeno da se uništi privreda i na taj način država. Možda se htelo da se vratimo u robovlasničko društvo ili feudalizam. Tako su nas vodili. Da dočekamo da radimo za šaku pirinča i da nismo u stanju da obrazujemo i školujemo decu nego da rukovode oni koji imaju para da deci kupe dilome i da ih zaposle preko veze pa da tako stručno i uspešno odvedemo sve u robovlasništvo. Neko će biti rob (većina) aneko robovlasnik (manjina). To je put u demokratiju: demos-narod, kratos-vladati, pa da svaki slobodan građanin u demokratiji ima pravo da ubije ili proda svog roba, ili da ga koristi za obrazovanje i učenje svoje dece. Tako nas je učila istorija, bar one koji su učili i nisu prepisivali u školi. Ali šta da se radi? To je naše okruženje. Ko izdrži i preživi znaće.

Marina

pre 14 godine i 1 mesec

A sta sa nama koji smo zenskog pola imamo 25 godina staza super obrazovanje i radno iskustvo i 51 godinu zivota? Niko zivi nece da nas zaposli a ne mozemo ni u penziju. Suvise stari za rock & roll a premladi da umremo! ( Pritom imam i dva sina studenta od 26 i 20 godina koji ne vide prespektivu)

BLANKA

Ova je tema svakodnevna. Svi imamo i mladje koje treba zaposliti i starije koji ne mogu da nadju novi posao. Pravo resenje je da oni koji imaju uslov za penziju odu,a da se obezbedi da na mnogim mestima budu stariji kao savetnici/mentori i pocetnici bez iskustva.Nevolja je sto vlasnici/poslodavci misle da ce da ustede ako zaposle samo jednog (koji mora da "zna" posao),ili sto je jos gore, mladog koji je ,uglavnom, tabula rasa.Ne razmisljaju da je smena generacija prirodni proces i da za obuku neiskusnog neko mora da odvoji vreme.Ako u jednoj firmi od 10 ljudi imate samo jednu osobu za sto poslova, ko ce jos imati vremena da se posveti obuci mladog iz potpuno druge oblasti? Cudna zavrzlama! Ipak,drzava je pokusala da stimulis zaposljavanje starijih od 50 godina i mladih pripravnika oslobadjajuci poslodavca od prevelikih dazbina,ali ne vidim da se to negde i koristi...

Ivana Kasalović

Šta da napišem a da ne zvuči kritički? Imam 29 godina, položila sam pripravnički pre oko 5 godine, i još uvek na "zavodu". Sa srednjom ekonomskom školom, ne biram posao ni van "diplome", sa znanjem rada na računaru već 11 godina čekam posao. Nesreća je što živim na Kosmetu u Zupču na samoj granici Srpstva (100 metara), što nisam član ni jedne partije (posebno ne vladajuće) i što imam dvoje dece koji će sutra verovatno čuvati ovo parče SRBIJE, kao i moja cela porodica sada. Kome da se žalim, koga da molim, kakao da shvatim da nikom nije u interesu da jedna mlada porodica opstane ovde, ili treba da se selimo po centralnoj Srbiji i budemo državi i socijalnim službama na teretu. Zar ne može jedno radno mesto da se otvori mladoj majci, ili i dalje nekom po dve-tri plate, nekom ni jedna. IMA LI MOJA PORODICA PRAVO NA ŽIVOT? Kome li ja to pišem, izgleda više nisam utopista? ko zna.