U Čoki gaji sokolove za šeike

(Preuzeto sa sajta Press - 31. 12. 2009.)

Jedna od najvećih farmi sokolova u Evropi nalazi se na severu Vojvodine, u Banatu. Farmu u Čoki napravio je pre tri godine Tibor Buza, koji se sokolarstvom bavi više od 20 godina. On uzgaja i obučava za lov sokolove i prodaje ih Arapima. Ovaj egzotičan posao odveo ga je u daleke zemlje u kojima se i danas lovi uz pomoć sokolova kao u drevna vremena, i omogućio mu da ide u lov i sa bogatim šeicima. Tibor Buza odgajio je i orla Viktora, maskotu naše fudbalske reprezentacije.

Tibor i njegovi poslovni partneri iz Ujedinjenih Arapskih Emirata uložili su u izgradnju uzgajališta sokolova oko 300.000 evra pre tri godine, kada se Tibor vratio iz Dubaija, gde je takođe radio na farmi sokolova. Njegovo uzgajalište je niklo na mestu napuštenog motela na periferiji Čoke pored mosta na Tisi, koji povezuje Čoku na banatskoj, i Sentu na bačkoj strani obale. Farma se prostire na šest hektara i ima veliku centralnu zgradu, u kojoj se s vremena na vreme okupljaju članovi prvog Udruženja sokolara u Srbiji „Nobilis ars", koje vodi Tibor.

Ispred centralne zgrade farme nalazi se visoki žičani kavez u kojima mladi sokolovi jačaju krila i uče da lete. Iza tog žicom ograđenog prostora sagrađen je objekat na oko 2.000 kvadratnih metara, sa inkubatorom, laboratorijom i 120 boksova u kojima se kočopere mladi sokolovi. Svi su prstenovani i imaju mikročip. Njihovi roditelji, 180 sokolova, uvezeni su iz Rusije, SAD, Kanade, Norveške i Francuske za dalju reprodukciju i stvaranje novih hibridnih generacija sokolova.

- Dnevno pojedu oko 50 kilograma mesa, uglavnom ih hranim mladom piletinom i prepelicom - objašnjava Tibor, dok ulazi u jedan boks dozivajući sokola koji mirno sleće na njegovu ispruženu ruku. Priča da je potrebno pet godina mukotrpnog rada da bi se ptić podigao do pune zrelosti i postao dobar lovac.

- Smešne su priče da odrasla dresirana ptica za lov može da se proda Arapima i za 50.000 evra! Istina je da Arapi cene sokolove, jer su ih nekada davno prehranili u surovim uslovima pustinje donoseći ulovljene ptice, ali za pticu koja se još nije dokazala u lovu spremni su da daju najviše do 1.000 evra, retko i malo više. A uzgoj sokolova traži dosta ulaganja - kaže Tibor.

Dobar soko treba da bude izdržljiv, ne sme da odustaje, već mora da prati plen dok ga ne uhvati u velikim visinama kad se vidi samo kao tačkica na nebu, a onda se vrati s plenom. U tom slučaju kažu da je soko stigao do Sunca. Takvog, u lovu dokazanog sokola, Arapi drže u pozlaćenom kavezu pored svoje glave. Takav soko vredi čitavo bogatstvo, ali su takve ptice izuzetno retke.

Ideja da se bavi sokolarstvom kao biznisom rodila se 1997. godine, kada su trojica arapskih biznismena došla u Beograd, i u zoološkom vrtu počeli da se raspituju da li u Srbiji ima sokolara koji bi bio spreman da u Dubaiju vodi farmu sokolova. Na preporuku direktora zoološkog vrta arapski biznismeni su potražili Tibora Buzu u Senti, gde živi sa porodicom.

- U Dubaji sam otišao 2002. godine. U tom nekadašnjem ribarskom selu, koje se razvilo u moderan svetski grad zahvaljujući bogatim nalazištima nafte, šeici su bili spremni da ulože ogromno bogatstvo u uzgajalište sokolova. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima se i danas lovi sa sokolovima, jer zakon strogo zabranjuje lov puškom. Te rigorozne propise ne bi prekršili ni bogati i svemoćni šeici - priča Tibor.

U Dubaiju je ubrzo podignuta farma sokolova. Međutim, na veliko razočarenje, donosila je samo veliki gubitak od oko 300.000 dolara godišnje zbog masovnih uginuća ptića. Mladunčadi nove generacije uzgojenih sokolova ne odgovaraju visoke temperature koje tamo zimi dostižu 30, a leti i 50 Celzijusovih stepeni, pa se većina ptića razbolela od neke vrste astme i uginula.

Tako je Tibor posle četiri godine provedenih u Dubaiju odlučio da se vrati kući, sa idejom da uz finansijsku pomoć poslovnih ljudi iz Dubaija napravi farmu.

Po povratku iz Dubaija, krajem 2006. godine, Tibor je zatražio i dobio potrebne dozvole za uzgajanje sokolova, pa je podigao farmu na periferiji Čoke. Nije nam rekao koliko sokolova izvozi godišnje. Kaže da su Arapi najveći uvoznici sokolova za lov, a njihov godišnji uvoz dostigne i 4.000 ptica.

Kako love Šeici

Tibor Buza ima puno lepih uspomena na lov sa sokolovima u Kazahstanu, Avganistanu i drugim mestima na kojima je često odlazio u lov sa šeicima.

- Tamo je običaj da desetak šeika iznajmi lovište na nedelju dana, gde svako povede svoju poslugu i ponese hranu. U zavisnosti od veličine društva koji lovi, za hranu se ponese i 30-40 jagnjadi. Šatori se postavljaju usred lovišta, čije iznajmljivanje košta najmanje pola miliona dolara. U lov se kreće zorom, šeici prelaze svojim džipovima kilometre. Svako prati svog sokola, koji juri svoj plen visoko u oblacima. Tamo se uglavnom love noćni potrk i droplja. Ulov obično bude siromašan, tri-četiri ptice po šeiku, ali ulovljene ptice se pojedu u slast, jer se veruje da meso droplje i noćnog potrka koji su ulovljeni sokolom povećavaju muškost - priča Tibor, koji govori četiri jezika i ima boravišnu dozvolu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Kaže da bi tamo rado živeo, samo da nije toliko toplo.

E. Juhas