U Srbiji neće biti ko da radi, a posla će biti

Prema zvaničnoj evidencija Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije (NSZ) u našoj zemlji ima 733 hiljade nezaposlenih. Međutim, činjenica je da svega 400 hiljada osoba stvarno traže posao i zaista su nezaposleni. Ova razlika uslovljena je, kaže direktor NSZ Vladimir Ilić, pre svega činjenicom da jedan broj sugrađana koristi evidenciju da bi ostvarili druga prava, bilo da su to zdravstvena ili socijalna zaštita, povlastice u vezi zapošljavanja ili putovanja u inostranstvo. Promenom politike zapošljavanja i praćenje savremenih tokova na tržištu rada od 2006. godine nezaposlenost se iz godine u godinu smanjuje, naročito u Vojvodini. Ali, Ilić upozorava da se sve više suočavaju sa činjenicom nedostatka radne snage, odnosno manjkom određene vrste kadrova i profila koji postaju deficitarni pa samim tim i problem za sve. Još veći problem sa čim ćemo se tek suočiti jeste nedostatkom radne snage zbog demografskih kretanja. Naime, stanovništvo je izuzetno staro. Koliko se dugo čeka na posao u Srbiji? – Prosečna dužina čekanja na posao u Srbiji za žene je 4,7 godina, a za muškarce 4,2. Takođe je bitna i prosečna starost nezaposlenih lica koja iznosi 40 godina. Najobimnija kategorija je starija od 50 godina života, čak 25 posto, što je nepovoljno. Takođe, jedna trećina ima samo osnovnu školu ili nikakvu kvalifikaciju i to je najteže upošljiva kategorija. Upravo iz tog razloga cilj Vlade i NSZ je da u 2009. godini najveću pomoć pružimo teško zapošljivim licima starijim od 45 godina i mlađima, kao i onima bez kvalifikacija da se kroz obuke, pre svega pronađe poslodavac za njih. Koje se sve mere kao pomoć primenjuju prilikom zapošljavanja? – Sajmovi zapošljavanja su jedani od najboljih aktivnih mera u traženju posla. Nisu skupi, ali je njihov kvalitet upravo u tome što se na jednom mestu okupljaju poslodavci i oni koji traže posao. Prema podacima NSZ veliki broj nezaposlenih lica upravo na sajmovima nađe svog poslodavca, čak svaki peti. Druge aktivne mere su subvencije za otvaranje novih radnih mesta, prekvalifikacije, obuke i klasične usluge NSZ, poput posredovanja između nezaposlenih i poslodavaca, sve to zajedno podiže nivo upošljivosti nezaposlenih pibližava ih poslodavcima i rešava ključni problem. Pokušaj da zaposlimo ljude sa evidencije kroz program javnih radova bio je pun pogodak. U Srbiji se 10.000 ljudi na taj način uposlilo i to najteže zapošljive kategorije u rad. Da li na nalaženje posla utiče nepovezanost školstva i privrede? – Ključni problem leži u nereformisanom školstvu. Činjenica je da je veliki jaz između stvarnih potreba tržišta rada i poslodavaca i onoga što naš obrazovni sistem nudi. Došlo je do pomeranja i u ovom segmentu, ali je to sporo i neprati dinamiku tržišta. Ministarstvo ekonomije pokrenulo je jedan projekat "Prognoze na tržištu rada", koji za cilj ima da se svi relevantni podaci sa tržišta rada, pre svega oni kojima raspolaže NSZ i Republički zavod za statistiku stave u funkciju tržišnih prognoza. Na taj način dali bi se odgovori na pitanja šta će to biti aktuelno za godinu dana, koja su to zanimanja koja su tražena, šta će biti traženo za pet ili 10 godina. To je vrlo važno jer obrazovni sistem je teško pomeriti, a lako kritikovati. Godinama se proizvode zdravstveni radnici, sestre, gimnazijalci, poljoprivredne i hemijske struke, arheolozi, a deficitarna zanimanja su sve građevinske struke, sva zanimanja informatičkog profila, turizam, razne vrste usluga, pogotovo usluga finansija tržištima, berze, banke i druge. Neophodno je dugoročno planirati, povlačiti strateške poteze ali imati pred sobom cilj. Da li prekvalifikacije pomažu nezaposlenim osobama da brže dođu do posla? – NSZ obavlja vrednovanje i analizira efekte svojih prekvalifikacija. Mislim da smo u tom segmentu napravili jedan kvalitativan iskorak i da su obuke sve ozbiljnije i usmeravamo se ka onim obukama za poznate poslodavce. Dakle, ne radimo obuke samo za tržište rada na slepo ili po proceni nego upravo kroz rad sa poslodavcima od njih saznajemo koje profile, znanja, veštine treba da ima nezaposleni i tako usmeravamo obuku i ti efekti su zaista veliki. Srbija je platila cenu tehnološkog zaostajanja za svetom. Naši radnici nisu obučeni da rade na visokim tehnologijama savremenim mašinama te je neophodno dodatno obučavanje i prekvalifikacijom. Da li ste povezani sa drugim obrazovnim ustanovama koje imaju permanentno obrazovanje? – Jedan od problema sa kojima se suočava NSZ, kada su u pitanju obučavanje i prekvalifikacija jeste da nemamo "izvođače radova" - predavače. Nema dovoljno stručnih škola i institucija koje bi uradile obuke za naše potrebe. Lako smo se odrekli radničkih univerziteta, polaganje majstorskog ispita koje je nekada bilo prisutno u zanatstvu. Ta praksa se mora vratiti jer nam se dešava da nam iz obrazovnog sistema izlaze zanimanja, molera, stolara i drugih struka, a da deca ne zanju da drže četku, čekić. Dakle, neophodno je više stručne prakse, konkretnih znanja, manje apstraktnih teorijskih znanja to je ono što traže poslodavci danas. Da li će nakon privatizacije javnih preduzeća biti preplavljena NSZ? – Svakako je da će tu biti određenog broja tržišnih viškova, ali je situacija daleko povoljnija kod njih nego kod društvenih preduzeća. Javni sektori i velika preduzeća poput EPS-a, železnice ipak imaju solidna finansijska sredstva i mogu da daju i adekvatne opremnine, ali mogu i da realizuju niz programa koje radi NSZ i Ministarstvo ekonomije u smislu prekvalifikacija, pronalaženja novog poslodavca tako da mislim da neće biti ozbiljnijih socijalnih potresa. Biće viškova jer mi smo u završnoj fazi tranzicije 2008. godina je godina u kojoj je planirano da se okonča privatizacija. Ostalo je par stotina manjih društvenih preduzeća da se privatizuje u kojima radi manje od 100 hiljada ljudi. Oni neće ostati bez posla i tranzicioni fond je spreman da pruži finansijsku podršku kao i NSZ da da potrebne obuke i nema rizika od nekih posebnih socijalnih nemira. Osim toga privatni sektor je toliko ojačao da zaista može da apsorbuje, praktično sve ove viškove iz javnih preduzeća. (Preuzeto iz Građanskog lista 13.10.2008.)