ZA ŠTA SE U SRBIJI VREDI ŠKOLOVATI

ZA ŠTA SE U SRBIJI VREDI ŠKOLOVATI

(Preuzeto iz Dnevnika 23.08.2006.)

Uz ambicije, afinitete, te uspeh u dosadašnjem školovanju, prilikom izbora profesionalnog puta bi, i osnovci i srednjoškolci, trebalo da imaju u vidu i kakve im perspektive taj izbor nudi u budućnosti. Nemalu pomoć u odlučivanju može im pružiti i istraživanje o zaposlenima i kompanijama u Srbiji, koje je za potrebe nemačke nevladine organizacije GTZ , uključene u reformisanje našeg srednjoškolskog obrazovnog sistema, uradio Zavod za statistiku.

Po podacima iz ovog istraživanja, prilikom odabira budućeg zanimanja valjalo bi izbegavati sektore javne administracije, odbrane, vađenja sirove nafte, iskopavanja rude metala i istraživanja i razvoja, jer u budućnosti u tim sektorima u našoj zemlji neće biti otvaranja novih radnih mesta.Oni koji su spremni da rizikuju mogu se odlučiti za školovanje koje će ih pripremiti za zaposlenje u proizvodnji, veleprodaji i maloprodaji, jer se očekuje da u ovim sektorima odnos novih i ugašenih ranih mesta bude nerešen, dok bi najsigurnije bilo opredeljenje za veleprodaju i komisionu trgovinu, računare, rentiranje mašina i opreme, rekreativne, kulturne i sportske aktivnosti i finansijsko posredovanje, s obzirom da se u ovim sektorima očekuje samo otvaranje novih radnih mesta, bez zatvaranja postojećih.

Koliko je važno imati u vidu ove prognoze kazuje i podatak da je između 2002. i 2004. godine, po grubim procenama, izgubljeno oko 200.000 poslova, a najveći gubici zabeleženi su u proizvodnji - gotovo 110.000 poslova, u javnoj administraciji preko 42.000 i u tekstilnom sektoru više od 16.000 poslova. U isto vreme kreirano je više od 75.000 novih radnih mesta.

U odnosu na broj zaposlenih, proizvodnja je i dalje najveći sektor privrede Srbije, a slede je veleprodaja i maloprodaja, pa zdravstvo i socijalni rad. U proizvodnji je zaposleno gotovo pola miliona ljudi, dok je na drugom mestu veleprodaja i maloprodaja, popravka motornih vozila, motora i opreme za domaćinstvo, sa gotovo 180.000 zaposlenih. Slede zdravstvo i socijalni rad, sa nešto više od 163.000 zaposlenih, obrazovanje s 132.000, pa transport, skladištenje i komunikacije s nešto više od 127.000 zaposenih. Podaci Zavoda za statistiku pokazuju i da u Srbiji čak 78 odsto zaposlenih radi u kompanijama sa više od 50 zaposlenih , ali da istovremeno one koje zapošljavaju između 10 i 50 ljudi kreiraju najviše novih radnih mesta. Zato bi i trebalo uzeti u obzir kvalifikacione potrebe odeljenja poslovne administracije u srednjim i velikim preduzećima, kako bi se poboljšali izgledi za zapošljavanje recimo maturanata srednjih ekonomskih škola. Takođe bi trebalo razviti obrazovni profil koji se bavi veleprodajom i maloprodajom, s obzirom da ovaj segment stvara najviše novih radnih mesta u našoj zemlji, a procenjuje se da će mu u sledećim decenijama porasti značaj u ekonomiji zemlje.

Pri odlučivanju o budućem pozivu valjalo bi imati u vidu i da su u našoj zemlji kao“mašine za pravljenje novih radnih mesta“ prepoznate kompanije u oblasti rekreativnih, kulturnih i sportskih aktivnosti, u kojima je od 2002. do 2004. godine, u preko 7.000 njih, otvoreno gotovo isto toliko novih radnih mesta. U ovu grupu spadaju i firme koje se bave filmom, zabavom, radio i televizija, informativne agencije, biblioteke, arhivi, muzeji, zatim frizerski i kozmetički saloni, firme koje se bave knjigovodstvom, računovodstvom, revizorskim aktivnostima, poreski konsultanti, ali i one koji se bave reklamom, tehničkim testiranjem, građevinskim i inženjerskim aktivnostima. U ovim sektorima, u više od 900 novih kompanija, otvoreno je preko 6.500 novih radnih mesta. Prilično je perspektivno školovati se i za poslove u hemijskim čistionicama, fotografskim radnjama, firmama za pakovanje, prevođenje, modni dizajn, konsultantske usluge, naplatu dugova i kreditni rejting, ali i za kol centre.

Inače, statistika kaže i da kod nas u poslednje vreme većina novih firmi počinje rad sa najviše 10 zaposlenih, ali je efekat zapošljavanja u onima koje imaju od 11 do 50 zaposlenih tri puta veći nego u firmama koje imaju do 10 zaposlenih. Na osnovu svih ovih podataka stručnjaci su zaključili da će se u Srbiji u narednom periodu pojaviti novi poslovi u oblasti građevine, veleprodaje i maloprodaje, hotelijerstva i turizma, finansijskog posredovanja, nekretnina, komunalnih, socijalnih i ostalih poslovnih aktivnosti. S druge strane, gubici radnih mesta očekuju se u poljoprivredi, ribarstvu, rudarstvu, proizvodnji, transportu...



ANTRFILE:

VIŠE NOVIH ŠKOLA NEGO RESTORANA

Od 2002. do 2004. godine u Srbiji je osnovano više od 10.000 kompanija, a istovremeno je zatvoreno gotovo 8.500. Najviše kompanija osnovano je u sektoru veleprodaja i trgovina, čak preko 3.000. Sledi proizvodnja, sa oko 1.700 kompanija, zatim ostale poslovne aktivnosti, sa 900 novoosnovanih preduzeća, pa građevina sa 669, poljoprivreda sa 615, maloprodaja i trgovina sa 548. U sektoru obrazovanja otvoreno je za ove dve godine čak 526 firmi, dok je u sektoru hotelijerstva i restorana samo 140 novih, a u oblasti nekretnina 43. Interesantno je da je u ovom periodu otvoreno i čak sedam kompanija u vazdušnom transportu i tri u vodenom D. Devečerski