Zakonsko regulisanje zlostavljanja na radu

Vlada Srbije uputila je u skupštinsku proceduru Predlog zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu kojim će biti sankcionisano zlonamerno, neprijateljsko i neetičko ponašanje prema zaposlenima.

Kao jedan od vidova zaštite zakon predviđa postupak posredovanja između dve strane u sporu, koji se mora okoncati za osam dana. Ukoliko posredovanje ne uspe, predviđeno je da poslodavac sprovede postupak disciplinske odgovornosti protiv onoga ko je izazvao zlostavljanje, a zaposleni koji je zlostavljan ima pravo na nakandu zarade ukoliko je odbio da radi pod takvim uslovima. Zakon predviđa, pored interne zaštite kod poslodavca, da zaposleni imaju pravo da podnesu tužbu i zatraže sudsku zaštitu u parničnom potupku koji bi se vodio po ubrzanoj proceduri. Novčane kazne za poslodavce koji krše odredbe ovog zakona kreću se od 200 000 do 800 000 dinara, od 100 000 do 400 000 za preduzetnike, dok kazne za odgovorna lica idu od 5 000 do 40 000 dinara. Nadžor nad sprovođenjem zakona vršiće inspekcija rada, odnosno upravna inspekcija.

Poslodavci će biti obavezni da u roku od 60 dana od stupanja zakona na snagu obaveste zaposlene o zabrani zlostavljanja, kao i obavezama, načinu prepoznavanja i mogućnostima zaštite od zlostavljanja. U obrazloženju predlagač navodi da zlostavljanje na radu ima različite vidove ispoljavanja kao što su napad na kvalitet profesionalnog rada, napad na ličnu reputaciju, napad na mogućnost adekvatnog komuniciranja i održavanja socijalnih odnosa, a često za posledicu može imati i ugrožavanje zdravlja osobe koja je zlostavljana. Prema podacima Viktimološkog društva Srbije za prošlu godinu od ukupno 226 žrtava zlostavljanja, 115 žrtava prijavljeno je kao žrtve zlostavljanja na radu. Na osnovu podataka udruženja Stop mobingu u toku 2008. godine zabeležen je 1281 slučaj zlostavljanja na radu, a od tog broja 552 muškarca i 729 žena. Od broja prijavljenih 684 radi u državnom, a 597 u privatnom sektoru. Vlada navodi da ovakva situacija ukazuje na potrebu da pitanje zlostavljanja na radu bude predmet posebnog zakona kojim bi se uredile obaveze poslodavca i zaposlenih u pogledu preventivnih mera za stvaranje zdrave radne okoline, sprečavanja zlostavljanja, kao i sankcionisanja takvog ponašanje.

Predlog zakona pod zlostavljanjem podrazumeva aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva ugleda ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog. Zlostalvjanje predstavlja i ponašanje koje kod zaposlenog izaziva strah i stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada i dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu incijativu raskine radni odnos. Odredbe ovog zakona primenjuju se i na slucajeve seksualnog uznemiravanja u skladu sa Zakonom o radu, a poslodavci su dužni da zaposlene zaštite od svih vrsta zlostalvjanja. Sa druge strane, zaposleni je dužan da se uzdrži od ponašanja koje predstavlja zlostavljanje ili zloupotrebu prava na zaštitu od zlostavljanja, jer će u suprotnom odgovarati za povredu radne discipline. Zakonom o radu uređeni su drugi vidovi neposredne i posredne diskriminacije ili uznemiravanja zaposlenog i lica koje traži posao, kao i načini zaštite.

 

(Preuzeto sa sajta RTV Pinka 20.02.2009.)