Konflikti na radnom mestu i kako ih rešiti
Većina ljudi se povremeno nađe u konfliktnim situacijama. Obično su takvi konflikti rezultat nesporazuma, različitih ličnih verovanja i vrednosti, suprotstavljenih interesa, nezadovoljenih potreba ili nesposobnosti u izražavanju sopstvenih osećanja i mišljenja. Naći se u konfliktnoj situaciji i biti u mogućnosti da pritom pronađeš razumno rešenje može biti veoma težak zadatak....Ne možeš „pobediti" u konfliktnoj situaciji, jer pobeda bi u tom slučaju značila da je ishod cele situacije zadovoljavajući samo za jednu od suprotstavljenih strana. A to ni u kom slučaju nije kompromisno rešenje. Dakle, konflikte treba rešavati.
Ako je reč o konfliktu sa ljudima sa kojima radimo, oni mogu da podstaknu i druge probleme na poslu kao što su netrpeljivost među kolegama, smanjena komunikacija koja samim tim loše utiče na produktivnost. Ukoliko će konflikt na radnom mestu doneti konstruktivne promene i motivisati grupu ka većoj produktivnosti onda je čak i potreban. Nepotrebne konflikte, naravno, treba izbegavati a kada se oni ipak pojave naučite da ih rešavate na obostranu korist.
Kako dolazi do konflikta?
Do konflikta dolazi kada zapazimo da druga osoba negativno deluje ili bi mogla negativno da deluje na ciljeve koji su nama bitni. Kada se radi o ljudima koji su nam bliski, spremniji smo da rešimo nesuglasice, kako bi zadržali odnos koji nam je važan.
Međutim, sa ljudima sa kojima radimo situacija je nešto drugačija. Na poslu najčešće nismo u mogućnosti da biramo ljude sa kojim aćemo da sarađujemo, niti da odemo iz situacije koja nam je neprijatna. Kolege sa kojima radimo najčešće ne poznajemo dovoljno dobro pa nam neki od njih nisu posebno važni, ali obzirom da je vreme koje provodimo sa njima neizbežno, poželjno je da zadržimo ako ne dobar onda bar poslovan odnos.. U takvoj situaciji, kako bismo preživeli radni dan, bili produktivni, pa čak i srećni na radnom mestu, važno je znati kako da se postavimo diplomatski u komunikaciji sa njima i kako da naučimo neke veštine uspešnog izbegavanja i rešavanja konflikata.
Kako rešiti konflikt?
- Na poslu su neki konflikti neizbežni jer kada se nalazimo na mestu gde su ljudi posvećeni onome što rade i kada, pri tome, razmenjuju ideje i ulaze u rasprave, konflikti i nesuglasice moraju da se dogode. To, naravno, ne znači da bi ih trebalo stvarati samo radi produktivnije atmosfere već bismo mogli da ih posmatramo kao jedan zanimljiv način da nešto naučimo jer konflikti uglavnom znače da je ljudima dovoljno stalo da odbrane svoje mišljenje. Zbog toga bi trebalo da naučimo kako da iskoristimo njihove pozitivne aspekte i očuvamo dobre međuljudske odnose. Zato, ako se već svađamo - svađajmo se konstruktivno. Izvucimo korist iz konflikta. Gledajmo na konflikte kao na resurs, priliku za učenje, rast i razvoj. Budimo kreativni, otvoreni i pokušajmo da pronađemo zajednički interes sa suprotstavljenom stranom. Rešenje kojim ćemo svi biti zadovoljni sigurno postoji, samo ga treba pronaći. Trik je ne dozvoliti da oni beskonačno traju. Komunikacija bi trebala da bude otvorena, jasna, direktna i konstruktivna. Time olakšavamo drugima shvatanje naše pozicije i dajemo primer kako želimo da i drugi razgovaraju sa vama.
- Konflikt je bolje rešiti sada nego kasnije! Konflikt se rešava kada nastane jer vremenom samo postaje gore. Svi čekamo priznanje suprotstavljene strane da nije u pravu i vremenom postaje sve neprijatnije zato je neophodno prekinuti igru čekanja i sprečiti nastanak nepopravljive štete.
- Ukoliko je neko učinio nešto na šta smo se se naljutili ili nismo sigurni da smo razumeli aspekat priče, nemojmo odmah pretpostaviti da to neko radi namerno kako bi vas razljutio i iznervirao. Ponekada stvarno postoji dobro objašnjenje za neke postupke koje vaše kolege čine, čak i kada vas oni jako iritiraju. Umesto besne reakcije ljubazno upitajmo sve što nam nije jasno i zamolimo za objašnjenje. Pozovite kolegu na razgovor o spornoj situaciji. Ishitreni razgovor u hodu neće ništa rešiti. Ne dopustimo da emocije utiču na posao. U stresnim situacijama treba nastojati da zadržimo mirnoću i konstruktivno reagovanje. A ako ne ide, pokušajte stari lek brojanja do 100...
Naučimo da prihvatimo različitosti (razlike u mišljenju, kulturi, stavovima, polne razlike). Dobar odnos se gradi na temeljima međusobnog poštovanja i priznavanja svačije individualnosti, sa stavom da nema ispravnog ni pogrešnog kulturalnog modela. Ako se razlike pokušaju samo ignorisati, stvara se neprijatna atmosfera. Ne treba svi da misle isto što i vi, pa nije ni dobro da svi isto mislimo, jer različite misli su ono što bogate tim i čine ga uspešnijim od samog pojedinca.
- Izvinimo se za svoje greške. Uglavnom svi koji su uključeni u konfliktnu situaciju su uradili ili rekli nešto što je produbilo i „osvežilo" konflikt. Izvinjenje neće značiti da prihvatamo svu krivicu već samo onaj deo koji smo doprineli da se on nastavi. Od velike će pomoći biti ako u toj situaciji uspemo da istaknemo zašto je nama stalo da rešimo problem.
- Deo rešenja je svakako i uvid u posledice konflikta ukoliko se on ne reši, zato bi bilo poželjno da odredimo sebi cilj ka kome ćemo se kretati tokom rešavanja konfliktne situacije.
- Ukoliko ništa ne ide kako treba i nismo ni blizu rešenje, tada predlažemo da pozovete posrednika koji će pomoći da se situacija reši. To mora da bude neko potpuno neutralan u koga obe strane imaju poverenja i koji nije priklonjen ni jednoj od strana.
