Najbolji posao - državna "ladovina"

(Izvor - Blic)

San skoro svakog radnika je da jednog dana dobije posao u javnom preduzeću. Visoka i redovna plata, sigurna "fotelja", stalan radni odnos i brojne privilegije.

Jednačina je jasna: država možda i može da propadne, ali javna preduzeća i služba - nikada.

I kad nemaju ni dinara u budžetu, ona su koke koje nose zlatna jaja, tvrde sagovornici Blica. A kod privatnika situacija se gotovo u potpunosti razlikuje.

U Srbiji radi ukupno 1,7 miliona ljudi, a skoro svaki četvrti (njih 469.584) se udomio u državnoj službi. U odnosu na evropski prosek, domaći javni sektor upošljava tri puta više radnika, tačno onoliko koliko i prednosti nosi državna služba naspram privatne.

Najnoviji podaci, naime, govore da se u državnim preduzećima u avgustu u proseku zarađivalo 52.600 dinara. Plata kod privatnika je istovremeno iznosila 38.700 dinara, pa računica govori da se u javnom preduzeću na godišnjem nivou može zaraditi i do 1.700 evra više.

Od početka godine, plate i dodaci zaposlenih u državnoj upravi su "koštali" oko 100 milijardi dinara. U poslednjih deset godina, ovaj iznos je stalno rastao.

U septembru ove godine prosečna zarada u preduzeću Skijališta Srbije iznosila je 69.407 dinara, dok su u firmi Elektromreža Srbije u periodu januar-septembar u proseku zarađivali 66.974 dinara.

Visina plate, međutim, samo je kap u moru, kada se istraže ostale prednosti državne službe. O njima se uglavnom detaljno malo zna, ali kada se zaviri u kolektivne ugovore javnih i komunalnih preduzeća, vidi se da je na listi povlastica više od dvadeset stavki.

U jednom novosadskom komunalnom preduzeću radnici koji rade za neradne državne i verske praznike dobijaju 110 odsto dnevnice, za prekovremeni rad je naknada 26 odsto, a za dane nedeljnog odmora najmanje 50 odsto.

U plaćeno odsustvo se, takođe, ne računa broj dana u slučaju sklapanja braka, rođenja deteta, smrti člana porodice, davanja krvi, polaganje ispita ili selidbe. Sve to definiše kolektivni ugovor za svako pojedinačno preduzeće, a podrazumeva odsustvo i do pet dana. Sve su ovo pogodnosti na koje mnogi zaposleni kod privatnika veoma teško mogu da računaju.

U Srbiji se u državnim preduzećima u administraciji efektivno radi tri sata i 45 minuta dnevno, a na terenu 25 minuta duže. Istovremeno se kod privatnika radi sedam sati i 18 minuta, dakle skoro četiri sata duže, pokazuju analize Centra za istraživanje u privredi. Produktivnost je, na nivou republike, 42 odsto evropskog proseka.

Kolektivni ugovor jednog javnog preduzeća u Novom Sadu predviđa, na primer, otpremninu od tri mesečne zarade po godini staža za one koji su u firmi proveli najmanje 10, a najviše 20 godina. Za zaposlene koji su radili duže do 30 godina, predviđena je otpremnina od najmanje pet mesečnih plata po svakoj godini.

Ova firma je ugovorom dobro zaštitila čak i zaposlene koji su radili manje od 10 godina, znajući da im je za svaku godinu staža garantovala najmanje dve mesečne plate.

Brojne prednosti državne službe se odnose i na brže i izvesnije zasnivanje stalnog radnog odnosa i, uglavnom, redovno plaćanje doprinosa. Bonusi, varijable i jubilarne nagrade i trinaesta plata, takođe su mnogo češće u javnom sektoru. Radnici PTT-a, Transnafte, Skloništa i beogradskog aerodroma dobili su prošle godine u proseku od 54 do 107 hiljada dinara, na ime dobiti iz 2009. godine.

Najveći isplaćen iznos bio je 400.000 dinara. U javnom sektoru su tako u 2010. primili i 13. platu, a neki i više od toga, čime ne može da se pohvali većina građana Srbije

Ko radi za čistu platu, šalio se jedan od zaposlenih u jednom od brojnih srpskih ministarstava, i dodaje da plata nije ni za osnovne troškove. Novac je na dnevnicama za putovanje koje u zavisnosti od destinacije znaju da budu i veće od 150 evra. Javna preduzeća, a posebno komunalna, daju fiksnu platu, ali vam svakog meseca garantuju i bonus koji u proseku iznosi 20 odsto.

Plata je, pritom, toiliko redovna da po njoj mogu da navijam sat, da ne pominjem da u godini dana ne radim bar dva meseca, kad se uzme u obzir redovan odmor, slobodni dani i bolovanje koje se prilično toleriše. Moj drug u jednom javnom preduzeću čak je dobijao i beskamatne pozajmice, kaže on.

Jedna od najvećih prednosti javne službe, posebno u vreme krize, jeste i činjenica da su državni službenici najomiljeniji klijenti banaka. Bankari ne žele da pričaju javno, tvrde da su im svi klijenti podjednako dragi, ali nezvanično priznaju da im je vrlo značajno ukoliko je klijent na budžetskoj kasi.

"Redovna plata kod privatnika ne mora da bude kontinuitet, a u državnoj službi je pravilo. Zato zaposlenima koji rade u javnim preduzećima lakše odobravamo kredite i ostale pozajmice. Jednostavno znamo da je u pitanju siguran klijent sa redovnim primanjima", kaže bankar koji radi u sektoru za stanovništvo jedne veće banke u Srbiji.

Istraživanja, međutim, pokazuju da se do sigurne fotelje ne dolazi baš tako lako. Iskustva govore da se decenijama najbolji poslovi u Srbiji dobijaju preko veze i da odavno partijska knjižica zamenjuje pošteno stečene diplome srednjih škola ili fakulteta.

Više od 50 odsto službenika u državnim firmama je posao dobilo preko veze, u domaćim privatnim firmama takvih je 39 odsto, a u stranim kompanijama četvrtina, pokazuje analiza Infostuda.

Nesporno je, međutim, da uz bolje uslove u javnom sektoru ide i manja produktivnost, što za posledicu, prema ocenama ekonomista, ima nisku stopu zaposlenosti, nekonkurentnost i nerazvijenost.

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da kod države "ne morate da ispoljite ni zrno kreativnosti, inicijative ili proaktivnosti. I možete tako do penzije. Učinci se uglavnom ne ocenjuju, pa na nekim pozicijama možete da provedete ceo radni vek, radeći efektivno nekoliko sati dnevno. Takođe, plate ne kasne, kod banaka ste siguran klijent, a na određenim pozicijama možete dodatno da zaradite i kroz sitnu korupciju". On dodaje i da u državnom sektoru teško može da se dobije otkaz, ali u slučaju da se to i dogodi, treba "računati na velikodušne otpremnine".

Prednosti državne službe ne spore ni u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku. Radmila Katić, pomoćnica ministra, kaže, međutim, da je najveća prednost ipak redovna plata. "Nažalost, danas u krizi je najveća privilegija to što ne treba razmišljati o tome da li će plata biti na vreme. Prosečne zarade su, takođe, veće u državnoj službi, a sve bi zapravo trebalo da bude obrnuto", rekla je Katićeva.

"U situaciji kad imate nisku produktivnost bolje prolaze ljudi sa strukom, jer ih je manje, pa je i tražnja za njima veća. Ako privreda nastavi da se oporavlja sporo, posebno će teško proći ljudi koji rade u neproduktivnim sektorima i uslužnim delatnostima. A takvih je najviše", kaže Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.