SVI IH TRAŽE: Gerontodomaćice, gerijatrijske sestre i negovateljice

Gerontodomaćice, gerijatrijske sestre i negovateljice ne samo da su jedno od najtraženijih zanimanja u Srbiji ili ovom regionu, već identična jagma za njima postoji u celoj razvijenoj Evropi. Iako se u našoj zemlji broj onih koji se bave kako medicinskom negom, tako i brigom o starijima poslednjih nekoliko godina učetvorostručio, potreba za ovom vrstom usluge značajno prevazilazi dostupne kapacitete.

Sve je više i domova za stare

To za sajt Poslovi Infostud potvrđuje i Nataša Todorović, predsednica Gerontološkog društva Srbije navodeći da negovatelje sve više angažuju i domovi za stare koji poslednjih godina takođe doživljavaju ekspanziju.

- Od 2013. do 2019. godine ukupan kapacitet za pružanje usluge domskog smeštaja odraslim i starijim osobama je porastao za 34 odsto, pre svega zahvaljujući ekspanziji privatnih domova za stare. Broj privatnih pružalaca ove usluga, sa odgovarajućom dozvolom za rad, je sa 99 organizacija u 2013. porastao na 227 u decembru 2019. godine. U istom razdoblju je kapacitet ovih organizacija povećan sa 2.808 na 8.188 dok su kapaciteti državnih domova ostali nepromenjeni - navodi ona.

Nadežda Satarić, iz Udruženja građana Snaga prijateljstva - Amity dodaje da prema istraživanju zdravlja stanovnika Srbije iz 2019. godine, skoro trećina starijih (oko 487.000) je imala ozbiljne teškoće u obavljanju svakodnevnih poslova, a skoro svaki deseti (oko 146.000) u obavljanju lične higijene.

- Najvećem broju njih usluge podrške pružaju srodnici i drugi neplaćeni ili plaćeni neformalni negovatelji. Ipak, nije uspelo da ostvari pomoć njih 37 odsto, dok podršku oko lične nege nije imalo 45% njih - kaže ova naša sagovornica.

I jedna i druga odgovaraju da je nemoguće utvrditi tačan broj, uglavnom, žena koje obavljaju neke od poslova brige o starijima, a dodatnu konfuziju stvara i činjenica da je u našem društvu sistem nege fragmentiran i nalazi se i u različitim sektorima zdravstvene, socijalne ili penzijsko-invalidske zaštite.

- Zbog toga i profesionalni pružaoci nege zapravo imaju različite profile, od onih koji se bave isključivo zdravstvenom negom do onih koji pružaju isključivo usluge vezane za kućnu negu. Tako postoje negovatelji i negovateljice, postoje patronažne sestre, kao i gerontodomaćice a svi oni imaju komplementarne ali različite uloge u sistemu usluga nege. Ovo je bitno naglasiti jer postoji i izvesna terminološka zbrka pa se termin „negovateljica“ u praksi koristi široko, odnoseći se na svakoga ko pruža negu bez obzira na obrazovni profil i način na koji su stečene kompetencije, a  izjednačuju se oni sa završenom stručnom srednjom školom sa onima koji su prošli kratke kurseve pružanja nege - objašnjava Nataša Todorović.

Masovno odlaze u inostranstvo

Jedno je, međutim, zajedničko svim ovim zanimanjima, bez obzira da li se radi o medicinskim sestrama specijalizovanim za gerijatriju ili o gerontodomaćicama koje pomažu starijima u obavljanju svakodnevnih potreba, a to je da sve više njih poslednjih godina odlazi da radi u inostranstvo. Potreba za ovim profilima je tolika da usluge nege starijima sve češće pružaju već penzionisane osobe, dok Nadežda Satarić ističe da gotovo svi domovi za smeštaj odraslih, bilo privatni ili državni, imaju problem sa manjkom radne snage.

- Jedan od razloga za to je odlazak negovatelja u inostranstvo. Neki čak uzimaju i neplaćeno odsustvo ovde, pa idu preko turističke vize, a postoje čak i primeri penzionisanih lekara koji odlaze zbog niskih penzija u Srbiji. Glavni razlog, dakle, je zarada. Prosečna plata gerontodomaćice kod nas u Srbiji je na nivou minimalne cene rada (oko 300 evra), tek nešto više zarađuju negovatelji, a i plata gerijatrijskih, odnosno medicinskih sestara znatno je manja u odnosu na zaradu u inostranstvu - kaže ona.

Naše sagovornice dodaju da je potražnja za negovateljima u Srbiji tolika da ne mali broj njih na ovaj način dodatno zarađuje, nudeći usluge nege starijima pored svog standardnog posla.

- Veliki broj profesionalnih i licenciranih negovatelja odlazi, ceo Balkan je rezervoar ove vrste radne snage za Zapadnu Evropu. Potreba za negom, zdravstvenom i socijalnom, raste svuda u svetu i prateći je trend demografskih promena koje podrazumevaju starenje populacije i urbanizaciju - upozorava Todorović navodeći da su projekcije da će populacija starija od 80 godina, dakle oni kojima je nega najpotrebnija rasti, dok će se populacija srednjih godina, dakle onih koji danas pružaju usluge nege smanjivati.

- Razvijene zemlje ovaj trend pokušavaju da kompenzuju uvozeći kvalifikovanu radnu snagu koja će pružati formalne usluge i ovde postoji praktično globalno tržitšte sa koga se ona uzima - navodi ona.

Država strateški da uloži 

Zbog značajnog manjka ovih radnika na tržištu, ali i sve izglednijih prilika da posao nađu u nekoj od razvijenih evropskih država, postoji poslednjih godina trend prekvalifikacije, naročito žena srednjih godina koje su dugo bez posla, svedoče naše sagovornice ističući da ukoliko i dalje njihove zarade budu mnogostruko manje od onih koje im se nude u Zapadnoj Evropi, postoji bojazan da će se još snažnije nastaviti trend da osobe koje naša država školuje odlaze da rade na inostrana tržišta.

- Možda je još važnije da moramo prepoznati koliko je ovaj posao zahtevan za negovatelje, kako u fizičkom tako i u mentalnom smislu i da svi trendovi pokazuju da će sa protokom vremena za njima postojati sve veća potreba, pa u tom smislu država mora da ga na pravi način i valorizuje i strateški ulaže u njega - tvrdi Nataša Todorović.

Angažovanje potrebne pomoći starima, bez ikakvog ugovora, odnosno na crno, pa i lica koja nisu obučena niti imaju potrebne kvalifikacije za obavljanje ovog posla, takođe je česta pojava, a statistika kaže i da najmanje 70 odsto svih potreba za negom i dalje pružaju članovi porodice, komšije ili bliski rođaci.