Stepenice i predrasude najveća rampa da Nevena pronađe posao

Nevena Jevtić (27) je završila Pravni fakultet u Beogradu, sada je na master studijama, a ovih dana kreće u potragu za svojim prvim radnim mestom. Kao i njene kolege, pripremila je CV i planira da ga pošalje na adrese advokatskih kancelarija u Beogradu da bi aplicirala za dvogodišnju stručnu praksu.

Osim klasičnih izazova koje imaju svi mladi, Nevena se suočava sa još jednim - svesna je da joj neće bili lako da pronađe firmu bez arhitektonskih barijera, koja će biti prilagođena osobama sa invaliditetom. Od svoje šeste godine je u invalidskim kolicima, kada je posle saobraćajne nesreće i povrede kičmene moždine dobila paraplegiju. Prema njenom mišljenju, za mnoge poslodavce je taj podatak iz biografije dovoljan da ne prođe u sledeći krug selekcije za posao.

Kaže da je tek kada je iz Užica došla u Beograd da studira saznala da u glavnom gradu postoji dom pristupačan za osobe sa invaliditetom. Ukazuje da se mnogi ne odlučuju na takav korak, da odu iz rodnog grada, jer se plaše, a u stvari je glavni problem što nemaju podršku, ni dovoljno informacija. Tako je, smatra, i u vezi sa poslom i karijerom - do cilja stignu samo oni koji imaju jaku volju i koji veruju u sebe.

U Srbiji živi  571.780 osoba sa invaliditetom, što predstavlja oko 8 odsto ukupnog stanovništva, a procenuje se da je tek svaka deseta osoba zaposlena. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, tokom prošle godine je posao pronašlo 5.529 osoba sa invaliditetom, dok je od januara do kraja oktobra ove godine počelo da radi njih 5.206. U fokus javnosti uglavnom dođu samo jednom godišnje, baš na ovaj datum - 3. decembra, kada se obeležava Međunarodni dan osoba sa invaliditetom.

Na evidenciji NSZ bez kvalifikacija oko 4.500 ljudi

Nevena Jevtić trenutno deli sudbinu više od 11.800 osoba sa invaliditetom u Srbiji koje se nalaze na evidenciji NSZ, a čak 37% ili 4.492 su ljudi bez kvalifikacija ili su niskokvalifikovani, sa završenom osnovnom školom, dok ih je tek oko 400 sa fakultetskom diplomom.

- Najveći problem kod zapošljavanja osoba sa invaliditetom je njihova niska kvalifikaciona struktura, nedostatak posebnih znanja i veština i uzak izbor zanimanja u stručnim školama po specijalnom programu - kažu u NSZ za Poslove Infostud.

Kako objašnjavaju, pored pozitivnih pomaka koji su se desili nakon usvajanja Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, praksa i dalje pokazuje nizak nivo motivacije poslodavaca za zapošljavanje ovih ljudi, koji se uglavnom temelji na postojanju predrasuda. Sa druge strane, kao veliki problem u integraciji ove kategorije nezaposlenih u sve društvene tokove navode arhitektonske i komunikacione barijere, neadekvatan gradski i prigradski prevoz, kao i nedostatak službi podrške, poput radnih centara, personalnih i radnih asistenata.

I Nevena Jevtić je svesna da je pred njom veliki izazov i ne očekuje da će proces zapošljavanja teći glatko, ali se trudi  da unapredi svoje znanje i veštine.

- Pričam engleski jezik, a počinjem da učim i italijanski. Radila sam na sebi da mogu bolje da se „prodam“ na tržištu rada s obzirom da sam u nezgodnijoj poziciji samim tim što sam osoba sa invaliditetom. Položila sam vožnju i imam svoj auto, a obezbedila sam i kolica, koja mogu sama da spakujem, da apsolutno ne moram da zavisim ni od koga  kada krenem na posao. Mogu da uđem u kancelariju i kao i svako drugi odem kući. Ne moram nikog da čekam da me izvadi iz kolica i da mi pomaže - priča Nevena.

Svesna je da će verovatno imati problema zbog arhiektonskih barijera, jer ne može da se prijavi na oglas u bilo kojoj kancelariji, već samo u onoj koja je pristupačna za osobe sa invaliditetom.

- Mnogi advokati imaju kancelarije u nekim zgradama, pa i ako ima lift to ništa ne znači, ako se do njega stiže stepenicama. Tu ću verovatno nailaziti malo na prepreke, ali ja ću probati na sve načine da nađem neke firme i advokatske kancelarije koje su dostupne - kaže Nevena.

Buduća pravnica je, u skladu sa svojom profesijom, obaveštena o svim povlasticama, pravima i obavezama i kaže da se, iako postoji obaveza da bi firme na svakih 50 zaposlenih trebalo da zaposli jednu osobu sa invaliditetom, poslodavci se i dalje radije odlučuju za penale. Kako navodi, i dalje se masovno dešava da plate naknadu državi umesto da angažuju ljude poput nje, jer im je tako lakše. Ona napominje da je svesna da se to ne dešava uvek namerno, već da mnoge kompanije jednostavno ne mogu među osobama sa invaliditetom da pronađu kandidate za određene pozicije.

- Kada bi neko mene zaposlio, pošto nisam nikada pre bila u radnom odnosu, bio bi neko vreme oslobođen plaćanja socijalnog osiguranja, što nije mala finansijska stavka. Država ima konkurse i projekte na koje poslodavac može da aplicira za sredstva da prilagodi radno mesto osobi sa invaliditetom, prilaz zgradi ili radni sto, nešto od tehnike, ako je potrebno. Ima i firmi koje sarađuju sa kompanijama iz inostranstva i kojima je plus da učestvuju u inkluziji i rade na tome da i ljude kao što sam ja uključe u poslovni i socijalni život i da mogu da privređuju kao i svi drugi - smatra Nevena.

„Video biografija uz CV bi razbila predrasude kod poslodavaca“

Ona kaže da iskustva njenih prijatelja uglavnom nisu ohrabrujuća, jer je većini bilo potrebno mnogo vremena da se zaposle.

- Jedna drugarica sada stažira u sudu, ali rekli su joj da je ne bi ni pozvali na razgovor da su znali da je osoba sa invaliditetom. Kada se pojavila u kolicima bili su vidno šokirani i niko nije hteo s njom da radi, ali je, ipak, jedna žena sudija prihvatila. Kako se pokazala da može da radi kao i svi drugi, a možda čak i bolje, sada je u situaciji da se grabe oko nje i da bi svi voleli da bude kod njih u kancelariji. Generalno, taj prvi utisak kad vide da je u pitanju osoba sa invaliditetom je uvek neka blokada kod poslodavaca kaže Nevena.

Ona napominje da je sa svojim kolegama koji traže posao pričala o tome kako bi mogli da povećaju šanse za zapošljavanje.

- Smatramo da bi možda trebalo da predložimo na nekom višem nivou, preko udruženja, NSZ ili ministarstva, da mi apliciramo drugačije, da možda uz CV pošaljemo i video biografiju kroz koju bi poslodavac mogao da stekne utisak o tome i kakav invaliditet je u pitanju i kakva sam i ko sam. Ljudi, na žalost, kada čuju uglavnom zamišljaju ograničenja i da nećemo moći neke zadatke da obavljamo i da će neko stalno morati da bude tu da nam pomogne, a to uopšte ne mora da znači i zavisi od kandidata - zaključuje Nevena.