Ovu stranicu ste odštampali sa linka: http://poslovi.infostud.com/info/opisi-zanimanja/41/Doktor_medicine/
Poslovi.Infostud.com

Doktor medicine (Medical Doctor, Doctor of Medicine)

Opis posla:

Lekari su najvažniji personalni resurs zdravstvene zaštite, nosioci stručne delatnosti i pacijentima najvažniji saveznici u donošenju odluka o njihovom zdravlju.

Lekari se bave unapređenjem zdravlja, sprečavanjem bolesti, otkrivanjem bolesti, lečenjem bolesnika i medicinskom rehabilitacijom. Tokom studija i pripravničkog staža osposobljavaju se za rad na nivou primarne zdravstvene zaštite, odnosno za područje opšte medicine. Njihov posao uključuje dijagnozu bolesti i lečenje bolesnika koji traže pomoć u ordinaciji, u kući ili na mestu nesreće. Oni pregledaju svoje pacijente, pri čemu vode računa o telesnim, psihičkim i socijalnim aspektima bolesti, upućuju na analize, tumače dobijene nalaze i na osnovu toga dijagnosticiraju bolesti i ozlede. Procenjuju hitnost i težinu bolesnikovog stanja, potrebu upućivanja na specijalistički pregled ili bolničko lečenje. Propisuju lekove i druge načine lečenja i prate tok bolesti i uspešnost lečenja. Radi osiguravanja celokupne zdravstvene nege sarađuju sa drugim lekarima, posebno specijalistima kliničkih i drugih struka, patronažnim sestrama i sestrama u ustanovama za negu i rehabilitaciju u kući, fizioterapeutima, socijalnim radnicima te drugim stručnjacima. Vode brigu o unapređenju zdravlja i sprečavanju bolesti, pritom utvrđuju rizike za zdravlje u načinu života i okruženju i predlažu i, zajedno s drugim zdravstvenim radnicima, sprovode mere za njihovo otklanjanje.

U bolnicama rade doktori koji su se specijalizovali za dijagnosticiranje i lečenje određenih vrsta bolesti (npr. internisti, ginekolozi, psihijatri), za neke vrste dijagnostike (npr. radiolozi, mikrobiolozi, patolozi), za određene načine lečenja (npr. hirurzi) ili za rad s određenim starosnim grupama (npr. pedijatri). Neki se doktori bave, pre svega, istraživanjima koja doprinose razumevanju bolesti i pronalaženju novih načina lečenja. Lekari opšte medicine, kao i većina lekara specijalista, može samostalno obavljati privatnu praksu.

Doktori mogu raditi i kao prodajni predstavnici za medicinsku operemu/lekove i sl. Za opis tog zanimanja pogledajte zanimanje Medicinski prodajni predstavnik (Medical Representative) pod kategorijom Trgovina.

Radni uslovi:

Gotovo svi lekari dežuraju, tako da u proseku rade više od 40 sati nedeljno. Rade vikendom i praznicima. U neposrednom su dodiru s bolesnicima i biološkim materijalom, pa su stoga izloženi zarazi. Raznolikost poslova lekara rezultira i nekim posebnim uslovima rada. Na primer, prilikom nekih operacija hirurzi satima stoje, radiolozi su izloženi zračenju itd.

Poželjne kvalifikacije i osobine:

Posao lekara zahteva visok stepen odgovornosti, kritičnosti i odlučnosti. Mnoge odluke moraju donositi na osnovu relativno malo podataka i u situacijama kada je neposredno ugroženo zdravlje i život pojedinca ili zajednice. Pri odlučivanju često su suočeni s etičkim dilemama. Nepredviđene situacije, hitni slučajevi i rad u vremenskom škripcu obeležja su posla većine lekara. Sve to zahteva dobro zdravlje i emocionalnu zrelost i stabilnost. Dijagnosticiranje bolesti i propisivanje lečenja zahteva primenu logičkog i naučnog mišljenja i rasuđivanja. Lekari moraju razumeti ljude i uspešno komunicirati s pacijentima kako bi proces lečenja bio uspešan.

Osposobljavanje i zapošljavanje:

Lekari se školuju na medicinskim fakultetima, nakon čega stiču zvanje doktora medicine. Njihovo školovanje traje dugo, ali tek nakon nekoliko godina specijalnog obrazovanja i iskustva, pruža im se mogućnost za samostalan rad u nekoj specijalnosti. Ali tako je u skoro svim ozbiljnim zemljama sveta, jer je lekar taj koji donosi odluke ili pak svojim savetima navodi pacijenta da donese određenu odluku. Zdravstveni radnici sa visokom školskom spremom dužni su da, prilikom prijema diplome o završenom školovanju, potpišu izjavu – zakletvu da će se u obavljanju svog poziva pridržavati načela utvrđenih u „Hipokratovoj zakletvi“, kao i načela profesionalne etike.

Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici ne mogu obavljati samostalni rad dok ne obave pripravnički staž i ne polože stručni ispit u skladu sa zakonom. Pripravnički staž za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike sa visokom stručnom spremom traje sada u načelu 12 meseci, ali za doktore medicine, čije osnovne studije na medicinskom fakultetu na osnovu programa fakulteta traju šest godina, pripravnički staž traje šest meseci.

Pripravnički staž sprovodi se po utvrđenom programu. Pripravnički staž je praktičan rad pod nadzorom ovlašćenog zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika – mentora, kojim se zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik osposobljava za samostalni rad. Pripravnički staž se obavlja u zdravstvenim ustanovama pod neposrednim nadzorom zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika koji ima najmanje pet godina radnog iskustva nakon položenog stručnog ispita.

Bolnica ili zdravstvena ustanova vodi evidenciju, vrši nadzor i odgovorna je za dosledno sprovođenje programa pripravničkog staža zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika. Za vreme trajanja pripravničkog staža pripravnik koji je zasnovao radni odnos sa zdravstvenom ustanovom, ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, odnosno u skladu sa ugovorom o radu. Po isteku pripravničkog staža zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici dužni su da polože stručni ispit u roku od 12 meseci od dana završetka programa pripravničkog staža, pred ispitnim komisijama koje obrazuje ministarstvo zdravlja.

Što se stanja ponude i tražnje u Srbiji tiče, slabija je tražnja za radnicima, a osrednji je odziv. Traži se VII stepen stručne spreme i položen stručni ispit. Pored formalnog obrazovanja izuzetno je bitno i radno iskustvo.