Opis posla:

Postoji više vrsta knjigovođa u zavisnosti od posla koji obavljaju:

• finansijski knjigovođa
• robno materijalni knjigovođa
• pogonski knjigovođa

Kako bi stekao neko zvanično profesionalno zvanje knjigovođa može polagati neki od stručnih ispita. U zavisnosti od položenog ispita, može steći neko od sledećih zvanja:

• računovođa (samostalni računovođa)
• ovlašćeni računovođa
• ovlašćeni javni računovođa

Finansijski knjigovođa izrađuje finansijske izveštaje, vodi poslovne knjige i održava baze podataka u kompjuterskim koji služe za planiranje i analizu poslovanja. On je zadužen za prihode, rashode i obračun finansijskog rezultata preduzeća. Od izveštaja, vodi računa o sledećem: obračuni plata, putnih naloga, dugovanja dobavljačima i potraživanja od kupaca, obračuni poreskih rashoda, bolovanja i sl. Izveštaje dostavljaju ostalim službama, odborima ili menadžerima u kompaniji ili spoljnim subjektima kao što su banke, revizori, poreski organi, zdravstveni i penzini fondovi i sl. Finansijski knjigovođa po potrebi vodi i blagajnu, za koju vode blagajnički dnevnik i sastavljaju blagajničke izveštaje.

Robno materijalni knjigovođa vodi evidenciju o osnovnim sredstvima preduzeća, dokumentaciju skladišnog poslovanja o stanju zaliha materijala i gotovih proizvoda, ako rade u proizvodnom preduzeću, odnosno zaliha robe za prodaju, ako rade u trgovačkom preduzeću. Pri vođenju skladišta knjigovođe zaprimaju i izdaju različite dokumente na osnovu kojih vrše proveru stanja i obračun vrednosti. Po potrebi predlažu narudžbe materijala i robe koja se najviše troši i obustavljanje onih narudžbi kojima se stvaraju nepotrebne zalihe.

Pogonski knjigovođa ima za zadatak da koristi odgovarajuće metode u cilju obezbeđenja adekvtnih informacija o poslovanju za potrebe menadžmenta.

Računovođa je profesionalno lice koje poseduje minimum znanja, iskustva i sposobnosti za samostalno vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja pravnih lica, odnosno njegovih delova. Profesionalno zvanje „računovođa“ stiče osoba koja ima završenu srednju školu i najmanje tri godine praktičnog rada na poslovima računovodstva, a osim toga i položene profesionalne ispite za sticanje ovog zvanja.

Ovlašćeni računovođa je profesionalno lice koje poseduje odgovarajući nivo znanja i iskustva za samostalno vođenje poslovnih knjiga, pripremanje i sastavljanje finansijskih izveštaja, izveštaja interne revizije i kontrole i poslova eksterne revizije i kontrole. On može da potpisuje završne račune. Profesionalno zvanje „ovlašćeni računovođa“ stiče osoba koja ima

Ovlašćeni javni računovođa je profesionalno lice koje poseduje odgovarajući nivo znanja i iskustva za samostalno vođenje poslovnih knjiga, pripremanje i sastavljanje finansijskih izveštaja složenih poslovnih sistema, izveštaja interne i eksterne revizije i kontrole. Profesionalno zvanje „ovlašćeni javni računovođa“ stiče osoba koja ima visoku školsku spremu ekonomskog smera, profesionalno zvanje „ovlašćeni računovođa“ i najmanje tri godine rada u tom zvanju i položen profesionalni ispit za sticanje ovog zvanja.

Radni uslovi:

Knjigovođe rade u kancelarijama, sedeći u zatvorenom prostoru. Njihov posao u najvećem broju slučajeva podrazumeva prekovremeni rad kada je potrebno završiti mesečne i godišnje obračune (poreske obračune, završne račune i sl.). S obzirom da sve više koriste računare, izloženi su povećanim naporima prilikom unošenja velike količine podataka, pa zbog dužeg sedenja u istom položaju i naprezanja vida mogu doživljavati napetost očnih mišića, glavobolju i bol u leđima.

Poželjne osobine i kvalifikacije:

Od knjigovođa se očekuje tačnost, ažurnost, sistematičnost i odgovornost, kako bi se izbegle greške pri unosu i obradbi podataka. S obzirom da dolaze u kontakt sa poverljivim podacima o poslovanju, knjigovođe trebaju biti osobe od povjerenja. Informatička znanja, posebno vladanje računovodstvenim programima i programima za obradu teksta i za izradu proračunskih tabela, i razvijenost matematičkih sposobnosti za knjigovođe su nužna pretpostavka za svladavanje sve složenijih tehnologija obradbe podataka.

Komunikativnost je potrebna knjigovođama u saradnji s ostalim kolegama, sa kupcima i korisnicima usluga, ako rade na pripremanju i ispostavljanju predračuna i računa, kao i s zaposlenima ako rade na poslovima obračuna plata. Njima, prema potrebi, tumače obaveze i prava vezana zaporeska izdvajanja, povlastice, korišćenje bolovanja i godišnjih odmora.

Poznavanje domaćih i međunarodnih zakonskih propisa o finansijsko-knjigovodstvenom poslovanju i o vođenju poslovnih knjiga i knjigovodstvenih dokumenata, poznavanje poreskih propisa i internih pravilnika preduzeća i institucija u kojima rade zahteva sposobnost pamćenja mnogih pojedinosti iz navedenih propisa.
Knjigovođe moraju biti voljni na stalno učenje i usavršavanje jer moraju biti u toku sa promenama zakona i propisa, stoga je poželjno i pohađanje odgovarajućih seminara iz ove oblasti.