Miloš Zvekić

Dragi moji,

Ovako ja počinjem većinu mejlova koje šaljem svojim klijentima – najvećim IT kompanijama koje svoje zaposlene traže u Srbiji. Ja sam Miloš i Menadžer sam za ključne kupce na sajtovima Poslovi Infostud i HelloWorld.

Kako sam to postao?

Pre nekih 5 godina sam došao u prodajni tim sajta Poslovi Infostud i radio sam sa ulaznim klijentima. To su uglavnom manji poslodavci poput zanatskih i ugostiteljskih radnji i porodičnih firmi sa 5 do 10 zaposlenih. Valjda sam nešto dobro radio, pa sam već posle 6 meseci dobio šansu da pređem u tim koji radi sa poslodavcima sa nešto većim potrebama za zapošljavanjem, a često i poznatijim brendovima kao što su Bambi, Zara i LC Waikiki. Posle novih 6 meseci u ovom sektoru koji mi nazivamo „Beta“ ukazala se prilika ali i potreba tima da pređem na mesto Savetnika za ulazne klijente u IT sektoru. Dugo sam se premišljao jer sam baš voleo rad sa poslodavcima u „Beti“ i imponovalo mi je to što na sastanke idem sa renomiranim klijentima za koje svi znaju.

Ohrabren svojom porodicom i kolegama, a zaintrigiran novim izazovom ipak odlučujem da zaplivam brzacima IT sektora u Srbiji. Kao rezultat ove odluke i naravno mog daljeg rada i doprinosa, danas sam Key Account i sarađujem sa najvećim IT poslodavcima kod nas. Malo je reći da sam presrećan što sam govorio „DA“ svakoj prilici i izazovu koji su mi se ukazali – a hvala bogu, Infostud mi ih je pružao često. :)

Što svako jutro u kancelarije ulazim sa osmehom?

Ja sam društvenjak i mnogo mi je važno što je deo moje poslovne svakodnevnice to što komuniciram sa svojim klijentima i zajedno sa njima osmišljavam razne načine na koje mogu da što bolje i lakše ostvare svoje planove. Imam divan i prilično prijateljski odnos sa većinom njih, a to međusobno poverenje je nešto što mi puno znači i pomaže u radu.

Takođe, mi Savetnici imamo konstantan kontakt sa poslodavcima, mi smo ti koji pružaju ostalim sektorima u kompaniji uvid sa tržišta te često na osnovu naših predloga i povratnih informacija Infostud radi na uvođenju novih i unapređenjima postojećih funkcionalnosti, rešenja, usluga... Volim osećaj kada prenesem kolegama potrebe svojih klijenata i to rezultira nekom inovacijom koja je usmerena upravo zadovoljenju tih potreba.

Uvek mi je bilo važno da mogu da budem dobar u onome što volim i radim. U Infostudu imam prilike da idem na razne obuke, konferencije, seminare i druge edukativne događaje. Moj subjektivni osećaj je da se nešto dešava maltene jednom mesečno. Vrlo često sam biram na šta ću da idem i nije mi se još desilo da mi je šefica rekla: „Ne, ne treba tebi to.“.

Povremeno sam na ovakvim okupljanjima i predavač, što meni lično znači na dva nivoa. Prvo, volim da delim znanje sa drugima i dobijam povratne informacije u vezi sa stvarima koje su mi važne u poslu. Drugo, svakako da mi prija kada mogu porodici da se pohvalim: „Vidi sine, tata priča nešto na jutubu“ :)

Međusobna podrška. Ovde mislim i na tim, ali i na moje drage šef’ce (ovako ja i njih direktno ponekad oslovljavam iz milošte 😊 ). Nije mi se još desilo da imam u nekom periodu više obaveza, puno posla, da sam osetio da se „trošim“ i dajem od sebe više nego što se očekuje a da to nije bilo propraćeno i pohvalama ali i različitim nagradama - od finansijskih bonusa pa sve do večere u restoranu za mene i suprugu.

Sve ovo svakako jeste nešto što doprinosi mom zadovoljstvu na poslu. Ali ipak, ono zbog čega svaki dan sa osmehom idem na posao je  - ekipa!

A šta to našu ekipu čini tako moćnom?

Ukratko, ja bih to opisao kao „zajedništvo u različitosti“. Naš tim čine i mlađi i „iskusniji“, i ljudi koji su u braku i slobodni strelci, i oni koju ručaju cezar salatu i nas koji preferiramo mega giros. Iako svi predano radimo, ipak više od svega ostalog jedno svi volimo – dobro zezanje :)

Od kiflica koje su obavezna čast slavljenika za rođendan, preko šaljivih pesmica koje prate svaku veselu priliku, kladionica gde tipujemo kako će proći naši interni projekti i svakodnevnih pošalica kojima jedni drugima ulepšavamo dan, pa sve do neizbežnih okupljanja kod Ćelavog na Dunavu uz roštilj, pivo i gitaru...

E to! To je izvor moje vedrine i razlog zašto me u liftu svako jutro dočekaju sa: „Kako možeš biti tako raspoložen rano ujutru?“.

Dobro, obično je to oko pola devet pa možda i nije toliko rano :)