<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_57080/RSPrezultati.png" border="0" width="1200" height="628" style="margin: 10px auto; display: block;" />Infostud je i ove godine, tokom trajanja Regionalnog sajma zapošljavanja, sproveo istraživanje sa ciljem da prikupi da prikupi stavove o tržištu rada u Srbiji i regionu. Istraživanje je sprovedeno kroz 20 pitanja, a fokusiralo se na tri demografske grupe: zaposlene, nezaposlene i one koji se trenutno školuju. U istraživanju je učestvovalo više od 6.000 ispitanika, od kojih je skoro polovina bila iz Srbije (2.916 ispitanika).
Visina plate – ključni faktor za izbor posla
Podaci iz istraživanja pokazuju da visina plate ostaje najvažniji faktor za odabir posla u Srbiji,a za čak 66% ona je presudan kriterijum. Ipak, dobri međuljudski odnosi su i dalje izuzetno važni, jer ih kao predusne prilikom odabira poslodavaca  navodi više od polovine ispitanika (61%). Na trećem mestu nalazi se mogućnost učenja i napredovanja, koja je važna za više od trećine ispitanika (37%), dok radno vreme ima značaj za trećinu njih (34%), a sigurnost posla za nešto više od petine (23%) anketiranih. Zanimljivo, fleksibilno radno vreme je ključni faktor prilikom izbora poslodavca za samo petinu ispitanika(22%). Ovi podaci nisu specifični samo za Srbiju – isti trend se može videti i u svim zemljama regiona, gde visina plate i međuljudski odnosi zauzimaju vodeću poziciju prilikom izbora poslodavaca.
Znanjem i motivacijom do posla
Kada je reč o tome šta ispitanici smatraju ključnim za dobijanje posla, trećina naših ispitanika smatra da su to znanje i veštine. Motivacija i volja za zaposlenjem su važni za petinu ispitanika (20%), dok 18% ispitanika naglašava značaj radnog iskustva. Samo 3% ispitanika smatra da formalno obrazovanje igra ključnu ulogu pri zapošljavanju, što ukazuje na to da tržište rada traži praktične veštine i motivaciju, a manje formalno obrazovanje.
Plata od 1000 evra dovoljna za pristojni život u Srbiji?
Kada je reč o očekivanoj zaradi, najveći broj ispitanika iz Srbije (35%) očekuje zaradu između 800 i 1000 evra. Takođe, nešto manje od trećine ispitanika (28%) očekuje platu između 1000 i 1500 evra, dok 17% smatra da bi im bilo dovoljno između 500 do 800 evra. Samo svaki deseti ispitanik (13%) iz Srbije očekuje platu koja prelazi 1500 evra.
Više od polovine radnika bi želelo novi posao u narednih godinu dana
Kada se govori o motivaciji za promenu posla, više od polovine ispitanika iz Srbije (54%) kaže da bi želelo da promeni posao u narednih godinu dana. Samo 16% njih ne bi menjalo posao, dok ostatak smatra da bi to učinili samo ako bi bili primorani. Polovina ispitanika se ne plaši gubitka posla, dok 22% izražava da je zabrinuto da će ostati bez posla. Ove brojke ipak ukazuju na visok stepen nesigurnosti na tržištu rada.
Podaci iz istraživanja takođe pokazuju da je gotovo polovina ispitanika iz Srbije (45%) ove godine ostala bez povišice, što ukazuje na to da plate često ne prate inflaciju. Samo 37% je dobilo povišicu, dok je 16% očekuje povišicu do kraja godine. Kada je reč o radu od kuće, više od dve trećine naših ispitanika (63%) kaže da njihova radna pozicija ne dozvoljava tu opciju, dok svaki peti ispitanik (19%) radi iz kancelarije iako imaju mogućnost remote rada. Hibridni model rada koristi 12%, dok samo 6% ispitanika u potpunosti radi od kuće.
Strana privatna kompanija i dalje prvi izbor radnika u Srbiji
Što se tiče izbora poslodavca, najveći broj naših ispitanika bira kompanije u stranom privatnom vlasništvu (33%), dok 27% bira preduzetništvo, a 21% bi radilo za državnu kompaniju. Samo 15% ispitanika iz Srbije bi se odlučilo za privatnu kompaniju u domaćem vlasništvu. Ovaj trend pokazuje da radnici imaju poverenja u strane kompanije, ali i u mogućnost preduzetničkog rada.
Povratna informacija o ishodu konkursa potpuno izostane kod četvrtine kandidata
Na pitanje o tome da li dobijaju povratnu informaciju od poslodavca nakon konkurisanja na posao, gotovo polovina ispitanika iz Srbije (46%) kaže da retko dobija povratnu informaciju, a svaki četvrti ispitanik (24%) skoro nikad. Samo 3% ispitanika je reklo da uvek dobije povratne informacije. Zanimljivo je da polovina ispitanika kaže da će izbegavati da se prijave ponovo na oglas u kompaniji koja ne daje odgovore, dok svaki šesti ispitanik (17%) tvrdi da će negativno komentarisati takvu kompaniju pred prijateljima i porodicom.
Mladi do posla preko prakse i honorarnog rada
Među ispitanicima koji se i dalje školuju, najviše njih (38%) smatra da će pronaći posao u roku od tri meseca nakon završetka školovanja, dok svaki peti veruje da će im potraga trajati do šest meseci. Kada je reč o sticanju iskustva, 70% mladih je spremno da se zaposli kroz praksu, dok 46% njih bi obavljalo honorarni rad, a gotovo jedna petina bi volontirala kako bi stekli potrebno radno iskustvo.
Bolja plata i životni uslovi ključni za odlazak u inostranstvo
Na pitanje da li bi bili spremni da se presele zbog posla, 46% ispitanika iz Srbije kaže da to ne bi učinili, dok više od četvrtine (28%) njih bi se preselili u neku od evropskih zemalja, 14% u zemlje regiona, a 11% bi išli van Evrope. Razlozi za iseljavanje su bolja plata (74%), bolji životni uslovi (63%) i bolji uslovi rada (57%).

Radnicima prilikom odabira posla najvažnija visina plate

Saznajemo šta to radi IT-jevce – stigli su rezultati istraživanja tržišta 

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_56948/Baneripostolje_1200x628.jpg" border="0" width="1001" height="628" style="float: left; margin: 10px;" />
Tokom marta 2024. godine sprovedeno je Talent X istraživanje poželjnosti poslodavaca i percepcije brenda poslodavaca na tržištu radne snage u Srbiji putem platformi Infostuda, uključujući sajtove Poslovi Infostud i Startuj Infostud. Preko 11.000 kandidata učestvovalo je u istraživanju, s ciljem identifikacije najpoželjnijih poslodavaca prema mišljenju ispitanika, kao i razumevanja faktora koji čine jednog poslodavca atraktivnim, šta kandidati očekuju od poslodavaca u procesu selekcije, definisanja uslova zaposlenja i tokom radnog angažmana.
Prema mišljenju ispitanika, najpoželjniji poslodavci u Srbiji su:
1. Coca-Cola HBC
2. NIS i
3. Bosch
<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_56948/IGPA4079copy.jpg" border="0" width="1000" height="667" style="float: left; margin: 10px;" />
Najpoželjniji poslodavac po mišljenju mladih je Coca-Cola HBC. Na listu 20 najpoželjnijih poslodavaca plasirale su se i kompanije (po abecednom redu): A1 Srbija, Aerodrom Beograd, Air Serbia, Atlantic Grupa, Bambi, Banca Intesa, British American Tobacco, Continental, Delta Holding, DM drogerie markt, EPS / Elektroprivreda Srbije, IKEA, Lidl, Telekom Srbija, Philip Morris International, Siemens i Yettel.
Rezultati istraživanja pružaju korisne informacije ne samo kandidatima koji su u potrazi za zaposlenjem, već i kompanijama koje žele da unaprede svoje radno okruženje i privuku najtalentovanije stručnjake. Istraživanje Talent X pruža dublji uvid u faktore koji čine vrhunsko iskustvo zaposlenih, što je ključno za uspeh na konkurentnom tržištu.
Kada govorimo o atributima koji čine atraktivnog poslodavca, finansijski stabilno poslovanje ostaje najvažniji atribut, a njegov značaj je porastao sa 68% na 77%. Kandidati traže poslodavce koji uspešno odolevaju trenutnoj krizi, jer to garantuje sigurnost posla.
Aspekt kulture poslodavca koji je dobio na značaju je vrednovanje doprinosa zaposlenih uspehu kompanije. Uspeh koji zaposleni postignu treba biti prepoznat i proslavljen. Kandidati smatraju da lideri koji rukovode poslovanjem treba da poštuju svoje saradnike i cene njihove veštine.
Značaj balansa privatnog i poslovnog života porastao je sa 51% na 61%. Iako neki poslodavci ukidaju ili modifikuju fleksibilne oblike rada, kandidatima ovaj aspekt postaje sve važniji, sa porastom značaja sa 42% na 51%.
Ispitanici smatraju da je mogućnost napredovanja kroz hijerarhiju ključna. Atraktivni poslodavci omogućavaju zaposlenima da steknu znanja i veštine koje će im omogućiti dugoročnu zapošljivost.
Fer sistem nagrađivanja ostaje imperativ broj jedan. Kandidati očekuju da budu nagrađeni u skladu sa ostvarenim rezultatima, a važnost ovog atributa iz godine u godinu raste.
Na svečanom događaju održanom u četvrtak, 13. juna 2024. godine, dodeljena su priznanja VRH POSLODAVAC najpoželjnijim poslodavcima prema rezultatima istraživanja. Coca-Cola HBC, NIS, Bosch i ostali lideri u svojim industrijskim granama istakli su se kao poslodavci koji unapređuju radne uslove i privlače najtalentovanije stručnjake na srpskom tržištu.

Istraživanje poželjnosti poslodavaca u Srbiji: Finansijska stabilnost ključna za kandidate

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_56910/Mobilnostradnesnage.png" border="0" width="1200" height="628" style="margin: 10px auto; display: block;" />U savremenom globalnom poslovnom okruženju, razumevanje stavova i spremnosti radnika da se prilagode novim uslovima rada i života postaje od suštinskog značaja. Kako bi dodatno analizirao tu temu, Infostud je u saradnji sa The Network  (globalno udruženja portala za zapošljavanje) i The Stepstone Group sproveo veliko online istraživanje “Decoding Global Talent 2024” od oktobra do decembra 2023. godine.  U ovom globalnom istraživanju učestvovalo je više od 150.000 ispitanika iz čak 188 zemalja širom sveta, a njegov fokus je bio na razumevanju stavova radnika o pitanjima kao što su spremnost za preseljenje u inostranstvo zbog posla, preferencije u vezi sa odabirom zemalja za rad, kao i očekivanja od potencijalnih poslodavaca u novim radnim sredinama.
Iz Srbije je učestvovalo 3.439 ispitanika, među kojima je više od 50% zaposleno za stalno, 20% je nezaposleno, dok 17% čine studenti.
Analiza podataka celokupnog istraživanja ukazuje na to da je London i dalje najprivlačniji grad za preseljenje, što se delom može pripisati engleskom jeziku i izuzetnoj globalnoj poslovnoj mreži koju nudi. Na drugom mestu se nalazi Amsterdam, a zatim sledi Dubai. Osim toga, uočeno je da svaki četvrti ispitanik aktivno razmatra mogućnosti zapošljavanja u inostranstvu.
Više od 60% ispitanika globalno spremno na preseljenje
Podaci o spremnosti ispitanika da se presele u inostranstvo zbog posla dosta su se promenili tokom godina.. Dok je 2018. zabeležena ukupna spremnost na odlazak iz zemlje i preseljene u drugu državu od čak 78%, u 2020. godini ta brojka opada na 66%. Međutim, prema najnovijim podacima iz 2023, zadržao se i dalje visok nivo spremnosti od 63%.
U globalu, Srbija se ove godine rangira na 106. mestu po atraktivnosti zemalja, dok se Beograd kao glavni grad nalazi na 101. mestu. Zanimljivo je i to, da najveći broj ljudi, koji bi razmatrali doseljenje u Srbiju radi posla, dolazi iz regiona, posebno iz zemalja kao što su Slovenija i Bosna i Hercegovina.
Kada je reč o globalnim podacima, ispitanici ističu nekoliko ključnih razloga za razmatranje preseljenja i rada u inostranstvu. Na prvom mestu su dobre poslovne mogućnosti, dok se na drugom mestu nalazi  kvalitet života. Zatim slede bolja zarada, porezi i troškovi života, bezbednost, stabilnost i sigurnost, kao i kultura dobrodošlice i inkluzivnost. Naročito je interesantno da oni koji su izabrali Srbiju kao potencijalnu destinaciju za rad, pre svega navode kulturu dobrodošlice i inkluzivnost, okruženje pogodno za porodicu i kvalitet života.
Što se tiče spremnosti za rad u inostranstvu, trendovi pokazuju da ona među radnicima u Srbiji opadala tokom proteklih godina. Naime, u 2018. godini 20% ispitanika izrazilo je spremnost da radi u inostranstvu, dok je ta brojka pala na 15% u 2020. godini. Dalje, u 2023., zabeležen je još veći pad, pa je samo 11% ispitanika navelo da je rešeno da radi van zemlje.
Za Srbe najatraktivnije zemlje zapadne Evrope
Analiza istraživanja jasno pokazuje da ispitanike iz Srbije najviše zanima da rade u inostranstvu u nekoliko oblasti, uključujući zelene poslove i održivost, digitalizaciju, nauku o podacima i veštačku inteligenciju, zanatske poslove, ručne i fizičke poslove, kao i inženjering i tehničke profesije. Naši ljudi, bez dileme, posebno žele da rade u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Takođe, što se tiče zemalja iz regiona, Slovenija se izdvaja kao popularna destinacija za potencijalno zapošljavanje među radnicima iz Srbije. 
Kada se radi o očekivanjima kandidata od poslodavaca u inostranstvu, postoji nekoliko ključnih aspekata koje traže. To je prvenstveno smeštaj, podrška oko papirologije, vize i pravnih pitanja, kao i organizovanje obuke za jezik i finansijske savete. Što se tiče planiranja trajanja boravka, ispitanici iz Srbije imaju različite preferencije. Na primer, 36% njih planira dugoročni boravak, dok je 28% neodlučno. Takođe, postoje oni koji preferiraju srednjeročni (17%), kratkoročni (11%), ili privremeni boravak (8%).
Razlozi za napuštanje Srbije su raznovrsni, ali većina ispitanika (83%) ističe finansijske i ekonomske faktore kao primarni motiv. Takođe, 70% navodi bolji kvalitet života kao ključni osnov. Ponuda konkretnog posla opredeljuje 55% ispitanika, dok je 53% naglasilo bolji društveni sistem i zdravstveno osiguranje. Pored toga, 40% anketiranih vidi bolje karijerne mogućnosti kao razlog za napuštanje zemlje.
Sa druge strane, razlozi za ostajanje u Srbiji su nemogućnost odlaska članova porodice ili partnera, emotivna vezanost za domovinu i nedostatak poznavanja stranih jezika.

Istraživanje o mobilnosti radne snage: Šta radnici iz Srbije misle o radu u Inostranstvu?

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_56854/Istrazivanje_Banerkrojac.png" border="0" width="1200" height="628" style="margin: 10px auto; display: block;" />
Istraživanje o celoživotnom učenju, sprovedeno u saradnji između Krojačeve škole i Poslova Infostud, pružilo nam je dublji uvid u navike, značaj i motivaciju odraslih u oblasti obrazovanja. Fokus je bio na sticanju novih znanja i veština putem online učenja (eLearning).
KO JE UČESTVOVAO I ZAŠTO?
Online istraživanje je okupilo 975 ispitanika iz Srbije, među kojima je 41 % trenutno zaposlenih, 38% nezaposlenih, dok su ostali bili studenti, preduzetnici ili penzioneri.
Najveću motivaciju za pohađanje različitih kurseva predstavlja lični rast i razvoj (42%), dok se napredovanje u karijeri ističe kao drugi ključni faktor (29%). Društvene mreže su najčešći izvor informacija o željenim kursevima (42%), zatim slede Google pretraživanje (27%) i preporuke prijatelja (18%).
KULTURA UČENJA U ORGANIZACIJAMA
Od ukupnog broja učesnika, njih 42% nije imalo podršku kompanije za pohađanje obuka. Među onima koji jesu, najčešće su to bile obuke za zaštitu na radu, prvu pomoć i specifične veštine vezane za njihovu poziciju.
Zanimljivo je da je čak 72% ispitanika samoinicijativno pohađalo obuke, posebno iz IT oblasti (web dizajn, programiranje), MS Office, stranih jezika, poslovne komunikacije, soft skills i zanata. Online učenje je iskusilo 57% učesnika, a ovaj trend povezujemo sa periodom karantina.
PREDNOSTI ONLINE UČENJA
Rezultati pokazuju da skoro 86% učesnika preferira učenje na maternjem jeziku (srpskom). Glavne prednosti online učenja su mogućnost učenja u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta, prilagođavanje sopstvenom ritmu, mogućnost ponovnog pregleda lekcija i učenje na maternjem jeziku.
KADA I KAKO UČE?
Najčešće vreme za učenje je između 30 i 60 minuta (44%), uglavnom uveče i tokom noći (54%). Zapaženo je da se većina uči radnim danima posle posla (46%), a zatim vikendom (35%). Samo 10% ispitanika uči tokom radnog vremena.
Interesovanje za sticanje znanja i veština pokazuje naglašen interes za oblasti kao što su marketing, strani jezici, IT, komunikacija, menadžerske veštine, ali i posebno za očuvanje mentalnog zdravlja (emocionalna inteligencija, panika, anksioznost, psihološka bezbednost na poslu).
Analizom rezultata, primećena je velika spremnost za celoživotno učenje, uz istovremeno nepoznavanje potencijalnih izvora znanja. Veliki broj ispitanika svesno prepoznaje značaj sticanja novih veština i samostalno pristupa online kursevima prema sopstvenim potrebama i željama (karijerno napredovanje, lični razvoj).
Globalni trend jačanja kulture kompanijskog učenja primećuje se i kod nas. Kompanije sve više koriste LMS platforme za online obuku zaposlenih, a ističu se povoljnije cene, fleksibilnost i poboljšanje employer brandinga kao ključne prednosti.

Kompletan izveštaj preuzmite <a href="https://biznis.krojacevaskola.com/contact">OVDE</a>
(pošaljite zahtev)

Rezultati istraživanja: eUčenje jeste moć!

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_56762/Opp-2023-1200x628px.png" border="0" width="1200" height="628" style="margin: 10px auto; display: block;" />U skladu sa godišnjom tradicijom Poslovi Infostud sproveli su istraživanje pod nazivom „Oceni put do posla“ koje je imalo za cilj dobijanje ocena kandidata u vezi sa procesom selekcije i regrutacije na oglasima na kojima su aplicirali tokom protekle godine. Kandidati su ocenjivali ključne aspekte, uključujući zakazivanje intervjua, kvalitet informacija o radnom mestu, brzinu završetka selekcije, kao i obaveštenje o ishodu konkursa.
Ukupno 20.303 kandidata je iznelo svoje mišljenje u vezi sa 26.856 konkursa koje su objavili 7.727 poslodavaca pojedinačno.
Istaknuti trend je dugogodišnje negodovanje zbog nedostatka povratnih informacija o ishodu selekcije, koji je do 2020. godine pokazivao poboljšanje. Nažalost, poslednje tri godine svedočimo ponovnom porastu ove prakse, s obzirom na to da čak 88% ispitanih kandidata nije dobilo povratne informacije, dodeljujući ovom segmentu nisku prosečnu ocenu 2.
Navedeno istraživanje ukazuje na zabrinjavajući trend, sugerišući da poslodavci zanemaruju utisak koji ostavljaju na kandidate. Kao rezultat toga, 70% kandidata je izjavilo da će izbegavati ponovno prijavljivanje u tim kompanijama, dok čak 75% ne bi preporučilo istu kompaniju svojim bliskim osobama.
U 2023. godini, kompanije su posebno visoko ocenjene u segmentu zakazivanja testova/intervjua, ostvarujući prosečnu ocenu 4. Ostali ključni aspekti procesa selekcije, poput informacija o radnom mestu (opis posla, dužnosti, radni uslovi...) ocenjeni su sa 3.7, dok je brzina završetka procesa selekcije dobila ocenu 3.6.
Posebno je vredno napomenuti da su se i ove godine istakle kompanije koje su primile najviše prosečne ocene od strane zadovoljnih kandidata:
Opšti segment:
           1.       Kodar Energomontaža d.o.o. Beogra
           2.       PharmaS d.o.o. Beograd
           3.       MONA Fashion d.o.o. Beograd
IT segment:
           1.       Cake.com, Novi Sad
           2.       Dualsoft d.o.o. Niš
           3.       Logik poslovna rešenja d.o.o. Niš

Istraživanje „Oceni put do posla“ pokazalo gde kompanije gube kandidate

<a href="http://www.poslovi.infostud.com/"><img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_56732/rsp23-rezultatiistrazivanja.png" border="0" width="1200" height="628" style="display: block; margin: 10px;" />Infostud</a> je i ove godine za vreme trajanja Regionalnog sajma poslova sproveo istraživanje sa ciljem da utvrdi stanje na srpskom i regionalnom tržištu rada. U istraživanju su sem Infostuda učestvovali i partnertski portali iz regiona <a href="http://www.mojposao.ba/" target="_blank">MojPosao.ba</a>, <a href="http://www.moj-posao.net/" target="_blank">MojPosao.net</a>, <a href="http://www.vrabotuvanje.com.mk/" target="_blank">Vrabutovanje.com.mk</a>, i <a href="http://www.deloglasnik.si/" target="_blank">Deloglasnik.si</a>.
U istraživanju je učestvovalo preko 6.600 ispitanika, od kojih je više od 2.500 bilo iz Srbije. Među domaćim ispitanicima je bilo 54% zaposlenih, 40% nezaposlenih i 6% koji se još uvek školuju.

Visina zarade i dobri međuljudski odnosi su na prvom mestu svim stanovnicima u celom regionu.
Iako su godinama na prvom mestu faktora za odabir posla bili međuljudski odnosi, od prošle godine inflacija je očigledno učinila svoje, te je visina zarade postala najvažniji faktor (66 % ispitanika). Dobri međuljudski odnosi su i dalje veoma važni i nalaze se na drugom mestu sa 64%.
Iako značajno manje, na trećem mestu je mogućnost učenja i napredovanja sa 38%, a radno vreme je  na četvrtom mestu (30%). Sigurnost posla je istakao tek svaki peti ispitanik (21%).

Znanjem i motivacijom do posla
Ispitanike istraživanja smo pitali šta je po njihovom mišljenju najvažnije za dobijanje posla, odnosno čime mogu osvojiti potencijalnog poslodavca.
Najviše naših anketiranih smatra da su to znanja i veštine (31%), a potom i njihova moivacija i želja za zaposlenjem (22%). Prethodno radno iskustvo je istaklo 16% ispitanika, a 10% je navelo da su to dobri kontakti i poznanstva. Zanimljivo je da je svega 7% navelo stranačku pripadnost kao presudni faktor za dobijanje posla.
Ako posmatramo stanje u regionu, ispitanici iz Slovenije najveću prednost daju radnom iskustvu, dok je Makedoncima ipak presudna motivacija i volja za zaposlenjem.
 
Očekivana zarada za 140 evra veća nego prošle godine
Kada je reč o priželjkivanoj zaradi, najveći broj ispitanika iz Srbije u proseku očekuje 1.000 evra, dok je prošle godine očekivanje iznosilo 860 evra.
Tek svaki peti ispitanik je dobio povišicu ove godine (23%), dok je njih 11% imalo korekciju usloveljenu inflacijom. Sa druge strane čak polovina ispitanika nije dobila povišicu niti je očekuje, dok 16% predviđa da će dobiti povišicu do kraja godine.
U poslednjih godinu dana posao su najmanje menjali ljudi iz Srbije (38%) i Bosne i Hercegovine (34%), dok su posao u ovom periodu najviše menjali Hrvati (44%) i Makedonci (43%).
Sa druge strane u narednih godinu dana najviše planiraju promenu posla naši građani i Hrvati (po čak 68%), dok u najmanjoj meri to žele učiniti Slovenci (17%).
Za gubitak posla najmanje strahuju građani Slovenije i Severne Makedonije
Iako je strah od gubitka posla i dalje u padu, on je najviše prisutan među građanima Srbije (27%), dok je najmanje prisutan među građanima Severne Makedonije i Slovenije (svega 17%).
S obzirom na turbulentne godine iza nas, u skladu sa ekonomskom situacijom, menja se i tržište rada. I dok smo do sada svedočili velikom rastu aktivnosti i potražnji za radnom snagom, u narednom periodu će se taj rast verovatno usporiti. Najveći broj ispitanika iz naše zemlje (64%) smatra kako će se neki poslovi tražiti više, a drugi osetno manje, dok ih 15% smatra kako će broj otvorenih radnih mesta u narednom periodu biti manji.
Pandemija je omogućila rad od kuće, pa smo tako u proteklim godinama bili svedoci kako je većina zaposlenih kojima je posao to omogućavao radila od kuće. Sada, kada su se aktivnosti vratile u normalu i epidemije se gotovo niko ni ne seća, imamo precizniju sliku  kako će stvari funkcionisati.
Kao i prošle godine, dve trećine ispitanika (57%) u našoj zemlji navodi da im pozicija ne dozvoljava rad od kuće, dok 23% njih iako im posao dozvoljava rad od kuće ipak su se opredelili za rad iz kancelarije. Svega 8% ispitanika radi u potpunosti od kuće, dok 12% posluje po hibridnom modelu rada.
Loša reputacija domaćih privatnih kompanija
Kao i prethodnih godina, kada bi birali kompaniju prema tipu vlasništva ispitanici iz Srbije bi najradije odabrali privatnu kompaniju u stranom vlasništvu (34%), a u najmanjoj meri privatnu kompaniju u domaćem vlasništvu (15%). Četvrtina ispitanika naše zemlje bi najradije radili kao preduzetnici, dok svaki peti ispitanik bi radio za državno preduzeće.
Sličan trend je prisutan u svim zemljama regiona, sem Slovenije gde najveći broj ispitanika ipak bira rad u domaćim privatnim kompanijama.

I dalje izostaju povratne informacije o ishodu konkursa
Od nezaposlenih ispitanika iz Srbije, trećina je nezaposlena 3 meseca ili manje, 17% je bez posla između pola godine i godinu dana, dok čak 12% njih čeka na posao duže od 5 godina. Više od polovine nezaposlenih (52%) traži bilo kakav posao, bez obzira da li je reč o zaposlenju u struci ili van nje, dok 39% čeka posao isključivo u struci.
Iako smo svedoci da je do radnika sve teže doći,  situacija od prethodnih godina se i dalje nije promenila tako da kandidati ne dobijaju odgovor poslodavaca na prijavu za posao. Čak 42% kandidata kaže da retko dobije povratnu informaciju, dok svaki četvrti ističe da skoro nikad ne dobije nikakav odgovor. Svega 13% njih kaže da odgovor dobije često ili uvek.
U kojoj meri je ovo loše za reputaciju kompanije govori i podatak da će ispitanici izbegavati da se ponovo prijave na oglas u kompaniji gde nisu dobili povratnu informaciju (54%), a kompaniju će negativno komentarisati prijateljima i porodici (19%). Ipak sa druge strane, skoro 35% kaže kako neodgovaranja na prijavu za posao ne utiče na njihovo mišljenje o kompaniji.
 
Mladi preko prakse stižu do prvog posla
Od ispitanika koji se još školuju, najveći broj njih iz Srbije (43%), veruje da će novi posao pronaći u roku od 3 meseca nakon završetka školovanja, dok 5% njih već čeka posao ili već rade. Svega 15% veruje da će potraga za poslom trajati od 3 do 6 meseci.
Kako bi stekli neko radno iskustvo pre pravog zaposlenja mladi su spremni da idu na praksu (77%) ili da rade honorarno (51%), dok je svaki peti ispitani spreman i na volontiranje.
Ohrabrujuća činjenica je da čak 36% mladih tačno zna čime želi da se bavi. Znatno manji broj njih (4%) nema jasnu predstavu čime želi da se bavi nakon završenog školovanja, dok čak 60% ispitanika nije u potpunosti sigurno u kom smeru treba da krene, ali imaju određenu viziju onoga čime žele da se bave.

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_56460/11.jpg" border="0" width="1000" height="523" style="margin: 10px auto; display: block;" />
Samo 23% ispitanika aktivno traži posao (što je dosta manje od svetskog proseka) i to rade najviše iz razloga što žele neku zanimljiviju ili seniorniju poziciju, kao i zbog želje za većom zaradom. Ovde kompanije treba da prepoznaju priliku da osim adekvatnom politikom zarada, mogu u velikoj meri da utiču na zadržavanjem zaposlenih i time što će brinuti o njihovom karijernom razvoju koji treba da bude u skladu sa njihovim preferencijama.
Preko 50% ispitanika ne traži posao aktivno ali je otvoreno da razmotri dobru ponudu ako se pojavi. Ponude koje bi najlakše pobudile njihovo interesovanje su one koje podrazumevaju veće plate, karijerno napredovanje ili interesantnije/izazovnije pozicije. 14 % ispitanika ne traži novi posao već nove prilike kod postojećeg poslodavca, 8% ne traži novi posao uopšte I ne bi prihvatilo ni bolju bonudu, dok 5% planira da napusti trenutnog poslodavca.
Ova velika svetska analiza sprovedena je među čak 90.000 ljudi, u saradnji <a href="http://www.bcg.com/"></a><a href="http://www.bcg.com/">Boston Consulting Group (BCG)</a>, globalnog udruženja portala za zapošljavanje <a href="http://www.the-network.com/">The Network</a> i sajta <a href="http://www.poslovi.infostud.com/"></a><a href="http://www.poslovi.infostud.com/">Infostud</a>. 
Kada je reč o motivima za promenu radnog mesta, 71% ispitanika smatra da je veća plata presudna, dok 42% navodi bolje uslove za razvoj karijere, dok je 35% njih reklo da bi poslodavca promenilo kada bi posao bio sadržajno zanimljiviji. 
Ako se kao parametar uzme pronalaženje posla, čak 66% anketiranih najviše veruje preporukama prijatelja, a 60% želi da vidi svoje buduće radno mesto pre nego što se pridruži kompaniji. 
 
<h2 align="center">Manje nam je važno napredovanje </h2>
<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_56460/1.jpg" border="0" width="1000" height="523" style="margin: 10px auto; display: block;" />
Prema istraživanju, ulazak u uspešnu kompaniju i napredovanje na rukovodeću poziciju je manje važno građanima Srbije (28%) u odnosu na kandidate širom sveta (41%). 
Kada je reč o željenom modelu rada, samo 39% ispitanika u Srbiji bi više volelo hibridni model (54% globalno), dok bi 51% naših ljudi želelo da radi u potpunosti na radnom mestu (za razliku od 35% u svetu). 
U anketi je 69% ispitanika istaklo da pre svega želi stabilan posao sa dobrim balansom između rada  i privatnog života, što je dominantan trend zastupljen svuda, bez obzira na starosnu grupu zaposlenih. Napredovanje u karijeri u dobroj kompaniji je na drugom mestu, a rad na uzbudljivim proizvodima, temama i tehnologijama je na trećem. 
Ipak, finansijska kompenzacija ostaje odlučujući faktor u prihvatanju ili odbijanju poslovnih ponuda. Kako globalno tržište rada pokazuje, uprkos trenutnom usporavanju  ekonomije i recesije u svetu, nezaposlenost je na niskom nivou, a poslodavci žele da pridobiju vrhunske talente, posebno u sektorima sa velikom potražnjom. 
Nedostatak kvalifikovanih radnika sve više postaje prepreka poslovanju i rastu kompanija. Problem leži u načinu na koji se poslodavci i kandidati za posao povezuju, komuniciraju, postavljaju očekivanja i donose odluke u procesu zapošljavanja. Poslodavci često nisu svesni koje politike i aktivnosti će privući nove zaposlene, a koje će ih odbiti, niti su uvek sigurni kako da pronađu i regrutuju nove talente. 
<h2 align="center">Sagledati individualne potrebe zaposlenih</h2>
U istraživanju stavova potencijalnih zaposlenih o njihovoj poziciji na tržištu rada, motivaciji i idealnom procesu zapošljavanja, pokazalo se da je dobar balans između posla i privatnog života jedan od ključnih elemenata koji privlači kandidate. Međutim, ovaj balans mora biti zasnovan na posmatranju zaposlenog kao celovite ličnosti, a ne samo kao radnika. Individualne potrebe zaposlenih treba uzeti u obzir kako bi se pronašla rešenja koja odgovaraju svakom zaposlenom pojedinačno, što bi imalo pozitivan uticaj i na poslovni i na privatni život. 
Zaključak istraživanja je da većina ljudi ne želi da živi samo da bi radila, već želi da radi kako bi živela. To ukazuje na važnost prilagođavanja procesa zapošljavanja individualnim potrebama i željama radnika, kako bi se stvorilo pozitivno okruženje koje podstiče ravnotežu između poslovnog i privatnog života. 
Rezultate ovog istraživanja juče su na vebinaru predstavili Orsolja Kovač - Ondrejković - Boston Consulting Grupa, Bojan Divčić - The Network, Jelena Bajčetić - Infostud, a razgovor je vodila Isidora Maksimović Stanković - Infostud. Vebinar možete pogledati u nastavku:
<div class="=" embed-container="" align="center">
<iframe width="560" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/8rvORP67k6U" title="YouTube video player" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" allowfullscreen=""></iframe>
</div>

Veća plata presudna za promenu radnog mesta - pokazalo istraživanje "Budućnost zapošljavanja u Srbiji"

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_56378/Opp20221200x628px.jpg" border="0" width="1200" height="628" style="margin: 10px auto; display: block;" />Iako godinama unazad podaci o izostanku povratne informacije ukazuju na negativan uticaj po imidž poslodavaca, ni ove godine se ne vidi pomak u nastojanju poboljšanja ovog koraka u procesu selekcije i regrutacije.
Kao i svih prethodnih 13 godina, Infostud je i tokom ove godine prikupljao ocene kandidata o procesu selekcije i regrutacije kod poslodavaca kod kojih su konkurisali za neku od otvorenih radnih pozicija. U ovogodišnjem istraživanju „Oceni put do posla“ svoj stav je iskazalo 22.339 kandidata na 28.791 konkursa raspisanih od strane 7.783 poslodavaca. 
Kandidati su i ove godine dali svoj sud ocenama od 1 do 5 za način na koji je kompanija zakazala intervju, kvalitet dobijenih informacija o radnom mestu, brzina završetka procesa selekcije, kao i obaveštavanje o ishodu konkursa. 
Do izbijanja pandemije postojala je blaga tendencija u poboljšanju situacije, prošlogodišnja neprolazna ocena se ponovila i 2022.godine te je najniža prosečna ocena 1.5 data od strane 88% kandidata za izostanak povratne informacije. U vremenu velikog deficita kadrova, kada je sve teže doći do radnika situacija postaje još alarmantnija kada zbog ovog razloga čak 65% kandidata navodi da više ne bi konkurisali kod istog poslodavca, a njih 70% ističe da čak tog poslodavca ne bi prepuručili nekom od svojih bližnjih.
Sa druge strane, da mnoge kompanije pridaju veliki značaj kako ovim procesima tako i svom imidžu u javnosti pokazuju i visoke ocene za način zakazivanja testa ili intervjua gde su ove godine dobile prosečnu ocenu 4. Visoku ocenu 3.7 dele procesi o dobijanju informacija o radnom mestu za koje su kandidati konkurisali (opis posla i radni uslovi) i brzina završetka selekcije.
I ove godine su se u ovim procesima izdvojile kompanije koje su kandidati pohvalili i nagradili najvišim prosečnim ocenama:
Opšti:
1.       Neoplanta d.o.o.
2.       Asip Prevent d.o.o.
3.       Publik d.o.o.
 
IT:
1.       Coing d.o.o.
2.       Visaris d.o.o.
3.       Sixsentix d.o.o.

Sve manje poslodavaca daje povratnu informaciju o ishodu konkursa

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_56360/RSPrezultatiistra%C5%BEivanja.png" border="0" width="1200" height="636" style="margin: 10px auto; display: block;" />Infostud je i ove godine za vreme trajanja Regionalnog sajma poslova sproveo istraživanje čiji je cilj bio da utvrdi stanje kako na tržištu rada Srbije, tako i u celom regionu. Istraživanju su se priključili partnerski portali za zapošljavanje iz regiona <a href="https://www.moj-posao.net/">MojPosao.net</a> iz Hrvatske, <a href="https://www.mojposao.ba/">MojPosao.ba</a> iz Bosne i Hercegovine, <a href="https://www.deloglasnik.si/">Deloglasnik.si</a> iz Slovenije i <a href="https://www.vrabotuvanje.com.mk/">Vrabutovanje.com.mk</a> iz Severne Makedonije. 
Istraživanje je sprovedeno kroz ispitivanje stavova sa fokusom na 3 demografske grupe ispitanika: zaposleni, nezaposleni i oni koji se i dalje školuju. U istraživanju je učestvovalo više od 5.700 ispitanika, od kojih je skoro 2.300 ispitanika iz Srbije. Među ispitanicima naše zemlje bilo je 54% zaposlenih, 42% nezaposlenih i 4% onih koji se školuju.

Visina zarade najvažniji faktor prilikom odabira poslodavca
Iako je prethodnih godina najvažniji faktor za odabir poslodavca bio međuljudski odnosi, ove godine je inflacija očigledno odradila svoje, te je visina plate postala najvažniji faktor prilikom odabira posla (65% ispitanika). Dobri međuljudski odnosi i dalje su nam važni i nalaze se na drugom mestu (63%). Mogućnost učenja i napredovanja je zadržalo visoku treću poziciju (34%), ali primetno je i da pridajemo sve veći značaj radnom vremenu (32%).
Zanimljivo je da se visina zarade našla na prvom mestu u gotovo svim zemljama regiona osim Slovenije, gde su dobri međuljudski odnosi i dalje na prvom mestu.

Znanjem i veštinama do radnog mesta
Na pitanje šta smatraju da je najbitnije za dobijanje posla, najveći broj naših ispitanika smatra da su to znanja i veštine, kao i motivacija i želja za zaposlenjem. Radno iskustvo se našlo na trećem mestu, dok se formalno obrazovanje kao faktor našao na poslednjem mestu (manje od 3% ispitanika).
Slična situacija je i u regionu gde uz ispitanike iz naše zemlje i ispitanici iz BiH i Hrvatske ističu znanje i veštine, dok Makedonci i Slovenci veći značaj pridaju motivaciji i želji za zaposlenjem.

Očekivanja zaposlenih rastu
Kad je reč o očekivanoj zaradi, ispitanici iz Srbije u proseku očekuju 860 evra, što je 13% više nego prethodne godine kada su očekivanja bila 760 eura.
Praćeno standardom u zemljama ispitanici u Sloveniji imaju najviša očekivanja, preko 1640 evra u proseku, potom Hrvati sa 1200 evra. Sa druge strane, najniža očekivanja su prisutna među ispitanicima u Severnoj Makedoniji od 770 evra, a interesantno je da ispitanici iz Bosne i Hercegovine imaju čak 20% veća očekivanja nego prošle godine i prosek željene zarade sada iznosi 940 evra.
Međutim i pored inflacije, a izgleda da plate ne prate taj trend, tek svaki peti ispitanik dobio je povišicu tokom ove godine. Više od polovine ispitanika iz naše zemlje (čak 62%) niti je dobilo povišicu niti je očekuje, a svega 16% očekuje da će do povišice ipak doći do kraja godine.
U poslednjih godinu i po dana posao je promenilo 38% ispitanika iz Srbije, a u narednih godinu dana na ovaj korak je spremno čak 65%.
 
Strah od gubitka posla najveći u Srbiji
Iako se u svim zemljama regiona vidi pad u procentu straha od gubitka posla, u Srbiji je on prisutan u najvećoj meri gde svaki treći ispitanik strahuje da bi mogao izgubiti radno mesto. Najmanje se brinu Makedonci sa svega 19%.
S obzirom na turbulentne godine iza nas, skladno ekonomskoj situaciji, menja se i tržište rada. I ako smo do sada imali pojačanu potražnju za radnicima, ispitanici očekuju da će se taj rast verovatno usporiti. Dve trećine smatra da će se neki poslovi tražiti više, a drugi osetno manje. Samo 13% smatra da neće doći do nikakvih promena, dok 9% njih misli da će se rast nastaviti.
Pre dve godine pandemija je nametnula i omogućila rad od kuće, pa smo tokom prošle godine svedočili da je ovaj vid rada bio prisutan u velikoj meri kod većine zaposlenih kojima je posao to dozvoljavao. Sada, kada se većina aktivnosti vratila u normalu, radnici se sve više vraćaju na radna mesta. Trenutno dve trećine ispitanika iz naše zemlje radi u potpunosti iz kancelarije, pošto im posao ne dozvoljava rad od kuće, svaki peti ispitanik radi iz kancelarije i pored toga što im posao omogućava rad od kuće. Svega 6% ispitanika radi u potpunosti od kuće, a 10% po hibridnom modelu.

Loša reputacija domaćih privatnih kompanija
Kao i prethodnih godina, kada bi birali kompaniju prema tipu vlasništva ispitanici iz Srbije bi najradije odabrali privatnu kompaniju u stranom vlasništvu (34%), a u najmanjoj meri privatnu kompaniju u domaćem vlasništvu (14%). Četvrtina ispitanika naše zemlje bi najradije radila za državno preduzeće, dok svaki peti ispitanik bi pokrenuo privatni biznis.
Sličan trend je prisutan u svim zemljama regiona, sem Slovenije gde najveći broj ispitanika ipak bira rad u domaćim privatnim kompanijama.

Kompanije i dalje ne šalju povratne informacije o ishodu konkursa
Od nezaposlenih ispitanika iz Srbije, trećina je nazaposlena 3 meseca ili manje, 16% je bez posla između 6 i 12 meseci, dok čak 20% ljudi na posao čeka duže od 5 godina. Više od polovine nezaposlenih (53%) traži bilo kakav posao, bez obzira da li je reč o poslu u struci ili izvan nje, dok 36% traži posao isključivo u struci.
Posao u struci u najvećoj meri traže nezaposleni iz Bosne i Hercegovine, a u najmanjoj oni iz Makedonije.
Iako smo svedoci da je do radnika sve teže doći, i dalje kandidati ne dobijaju odgovor poslodavaca na prijavu za posao. 42% kandidata kaže da retko dobije povratnu informaciju, dok svaki treći ističe da skoro nikad ne dobije nikakav odgovor. Svega 12% ispitanika kaže da odgovor dobije često ili uvek, što je pad u odnosu na prošlu godinu kada je ovaj procenat iznosio 18%.
U kojoj meri je ovo loše za reputaciju kompanije govori i podatak da će ispitanici izbegavati da se ponovo prijave na oglas u kompaniji gde nisu dobili povratnu informaciju (53%), a kompaniju će negativno komentarisati prijateljima i porodici (17%). Ipak sa druge strane, skoro 40% kaže kako neodgovaranja na prijavu za posao ne utiče na njihovo mišljenje o kompaniji.

Preko prakse do prvog posla
Od ispitanika koji se još školuju, najveći broj njih iz Srbije (35%), veruje da će novi posao pronaći u roku od 3 meseca nakon završetka školovanja, dok 5% njih već čeka posao ili već rade. Svaki četvrti veruje da će potraga za poslom trajati od 3 do 6 meseci.
Kako bi stekli neko radno iskustvo pre pravog zaposlenja mladi su spremni da odrade praksu (69%) ili da rade honorarno (56%), dok je svaki treći ispitani spreman i na volontiranje.
<div>
Ohrabrujuća činjenica je da čak 37% mladih tačno zna čime želi da se bavi. Znatno manji broj njih (8%) nema jasnu predstavu čime želi da se bavi nakon završenog školovanja, dok 56% ispitanika nije u potpunosti sigurno u kom smeru želi da krene, ali imaju određenu viziju onoga čime žele da se bave.
</div>

Rezultati velikog regionalnog istraživanja: Očekivana prosečna zarada naših građana 860€

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_56183/shutterstock_1765561481.jpg" border="0" width="950" height="528" style="margin: 10px auto; display: block;" />U istraživanju „Oceni put do posla“ koje krajem svake godine sprovodi sajt za zapošljavanje Poslovi Infostud, već godinama unazad podaci pokazuju određenu dozu nezadovoljstva od strane kandidata procesom selekcije i regrutacije poslodavaca. Na ovo nezadovoljstvo najviše utiče izostanak povratne informacije na ishod konkursa, gde mnogi poslodavci najčešće zakažu. 
Želeći da čujemo i poslodavce, sa ciljem da se na domaćem tržištu rada utvrdi njihovo zadovoljstvo u vezi sa kvalitetom kandidata sprovedeno je istraživanje na nivou cele Srbije u kom je učestvovalo 317 kompanija. 
Strukturu kompanija u istraživanju čini 20% iz IT sektora i 80% iz ne IT sektora. Više od polovine njih je u rangu manjih kompanija (do 100 zaposlenih), dok trećina spada u srednja i veća preduzeća sa do 1000 zaposlenih, a 10% u kompanije sa preko 1000 zaposlenih. Od strane ispitanih kompanija najčešće su se tražile pozicije sa srednjim senioritetom (57%), po 20% oglasa bilo je namenjeno juniorskim i seniorskim pozicijama.
Istraživanje pokazuje da je skoro polovina prijava manje kompetentna nego što je sam oglas zahtevao, dok samo 13% kandidata ispunjava zahteve koje je poslodavac naveo u konkursu za posao.
<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_56183/MicrosoftTeams-image19.png" border="0" width="893" height="507" style="margin: 10px auto; display: block;" />
U IT sektoru nezadovoljstvo je još izraženije. Poslodavci naglašavaju da se na oglase pretežno javljaju kandidati sa nižim senioritetom nego što je to traženo (48%), dok problem postoji i u tome što se u velikoj meri na konkurse javljaju osobe koje uopšte nisu stručne, a čine čak trećinu od ukupnog broja konkurisanja. Samo 5% kompanija dobija prijave sa traženim kvalifikacijama i senioritetom.
<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_56183/graf1-it.png" border="0" width="902" height="477" style="margin: 10px auto; display: block;" />
<div class="OutlineElement Ltr SCXW179381736 BCX0">
Iako je očekivano da se kandidati koji su konkurisali na oglas odazovu pozivu na intervju, situacija na tržištu po podacima iz istraživanja pokazuje da su iskustva po tom pitanju različita i podeljena. Skoro polovina ispitanih poslodavaca navodi da se na razgovoru za posao pojavljuju svi pozvani kandidati. 
</div>
<div class="OutlineElement Ltr SCXW179381736 BCX0">
Samo 5% ispitanih smatra da se kandidati ponašaju neprofesionalno, dok 40% regrutera ocenjuje da se kandidati ponašaju profesionalno. Ako su u nemogućnosti da se pojave na razgovoru za posao, poslodavci navode da kandidati retko javljaju da su sprečeni, ali četvrtina uglavnom javi sa željom da pomeri zakazani termin. 
</div>
<div class="SCXW179381736 BCX0">
<div class="OutlineElement Ltr SCXW179381736 BCX0">

<h2>Kako situacija može da se popravi?</h2>

</div>
<div class="OutlineElement Ltr SCXW179381736 BCX0">
Poslodavac kao jedinka ne može mnogo da utiče na tržište rada, fluktuaciju i pomeranja u trendovima kada su zanimanja u pitanju, kao i na deficit određenih pozicija. Međutim, upravo zbog svega ovoga poslodavac treba da radi na zdravom sistemu unutar svoje firme, a zatim da izgradi pozitivnu reputaciju na tržištu zapošljavanja i na taj način privuče najbolje kandidate.  
</div>
<div class="OutlineElement Ltr SCXW179381736 BCX0">
Podaci pokazuju da je sve teže pronaći dobrog kandidata, ali je isto tako izazovno i važno zadržati najbolje zaposlene koji su već kod vas. Da bi poslodavac bio uspešan u ovome neophodno je da radi na svom employer brandingu. Zabluda je da ovo može da se postigne u kratkom roku ili jednom kampanjom. Nasuprot tome, potrebno je napraviti dugoročnu razvojnu strategiju i temeljno raditi na njoj, jer je planiranje i brendiranje procesa zapošljavanja nešto što donosi rezultate u budućnosti. 
</div>
</div>
<div class="SCXW179381736 BCX0">
<div class="OutlineElement Ltr SCXW179381736 BCX0">
U celom tom procesu važno je slušati šta kažu kandidati. Već duže vreme ističu da im u oglasima za posao nedostaje informacija o visini zarade ili makar raspon iste. Podaci iz ovog istraživanja pokazuju da je većina poslodavaca, čak 77% stava da taj podatak ne objavljuje u tekstu oglasa i samo 4% njih planira da visinu plate komunicira u budućnosti kako bi time privukli kvalitetniji i kompetentniji kadar. 
</div>
<div class="OutlineElement Ltr SCXW179381736 BCX0">

<h2>Da li poslodavci javljaju ishode konkursa?</h2>

</div>
</div>
<div class="OutlineElement Ltr SCXW179381736 BCX0">
Shodno tome da kandidati najviše zameraju poslodavcima izostanak povratne informacije, istraživanje pokazuje da 50% njih uglavnom javi ishod. Davanje povratne informacije u potpunosti izostane od strane 15% ispitanih poslodavaca. 
</div>
<div class="OutlineElement Ltr SCXW179381736 BCX0">
Deluje da se situacija po ovom pitanju popravlja i da sve više poslodavaca, čak i oni koji nemaju HR sektor, prepoznaju potrebu da svakom kandidatu jave ishod konkursa. Ovo je dobar pravac iz razloga što će kandidat koji nije zadovoljio trenutnu potrebu za određenom pozicijom, možda biti odgovarajući za neku narednu.
</div>
<div class="OutlineElement Ltr SCXW179381736 BCX0">
Naše sada već tradicionalno istraživanje “Oceni put do posla” u kojem kandidati daju svoj glas, pokazuje da su zadovoljni načinom zakazivanja intervjua i informacijom koju dobijaju o poziciji za koju konkurišu. Interesantno je što postoji izvesna pravilnost u oba istraživanja kada je u pitanju informisanje kandidata o ishodu intervjua. Kandidati su u prethodnom istraživanju istakli da ne dobijaju povratnu informaciju o ishodu njihovog razgovora za posao, dok odgovori poslodavaca takođe pokazuju da u velikoj meri neće poslati odgovor na ishod intervjua. 
</div>
<div class="OutlineElement Ltr SCXW179381736 BCX0">
Zaključak bi bio da fraza "Ima ko hoće, ako ti nećeš" izlazi iz upotrebe i da poslodavac treba da neguje dobar i kvalitetan kadar, te da na taj način istovremeno gradi pozitivnu reputaciju kod kandidata koji će sami želeti da budu deo njegovog tima.
</div>

Poslodavci nezadovoljni kvalitetom kandidata na tržištu rada

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_56109/TalentX1024.jpg" border="0" width="1038" height="519" style="margin: 10px auto; display: block;" />
Tokom marta meseca je sprovedeno istraživanje atraktivnosti poslodavaca na tržištu radne snage u Srbiji. Svrha istraživanja je bila da se odaberu najpoželjniji (VRH) poslodavci po mišljenu ispitanika, utvrdi šta je to što čini jednog poslodavca poželjnim i šta je to što kandidati očekuju od poslodavaca u procesu selekcije, prilikom definisanja uslova zaposlenja i tokom radnog angažmana.
VRH POSLODAVCI – Ko su najpoželjniji poslodavci za VRHunsku karijeru?
Prema mišljenu 10.887 ispitanika, prva tri mesta na listi najatraktivnijih poslodavaca su zauzeli:
1.       NIS – Naftna industrija Srbije
2.       Coca-Cola HBC
3.       Air Serbia
VRH Poslodavac po mišljenju mladih:
           Coca-Cola HBC
Na listu 20 VRH poslodavaca su se plasirale i sledeće kompanije (po abecednom redu):
A1, Atlantic Grupa, Bosch, British American Tobacco, Delta Holding, dm drogerie markt, Elektroprivreda Srbije, IKEA, Knjaz Miloš, Lidl, L'Oreal, MTS/Telekom Srbija, Nestle, Nelt, Philip Morris International, Siemens i Yettel.
Ovom prilikom je u utorak 10.maja u Beogradu održan svečani događaj za predstavnike kompanija na kom su predstavljeni rezultati istraživanja i na kom su uručene nagrade za prvoplasirane.
Priznanja je dobitnicima uručila direktorka grupe sajtova za zapošljavanje Poslovi Infostud Sonja Ćetković, dok je rezultate istraživanja prisutnima predstavio Vladimir Damnjanović, saradnik na projektu TalentX. 
 <img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_56109/MicrosoftTeams-image16.png" border="0" width="950" height="633" style="margin: 10px auto; display: block;" />
Šta kompanije treba da urade kako bi postale najpoželjniji poslodavac za VRHunsku karijeru?
Ispitanike smo pitali šta čini jednog poslodavca najpoželjnijim. Rezultati istraživanja pokazuju da su atraktivni oni poslodavci za koje kandidati smatraju da su:
Poslodavca, koji je najpoželjniji za VRHunsku karijeru, karakteriše:
<ul>
<li>Finansijski stabilno poslovanje</li>
<li>Prijateljsko i prijatno radno okruženje</li>
<li>Lideri koji poštuju svoje saradnike</li>
<li>Dobar balans privatnog i poslovnog života</li>
<li>Mogućnost napredovanja na liderske pozicije</li>
<li>Jasan i fer sistem nagrađivanja</li>
</ul>
…finansijski stabilna kompanija. Finansijska stabilnost kompanije je i dalje značaj aspekt koji utiče na atraktivnost poslodavca, te će kandidati uvek davati prednost kompanijama koji imaju dugoročnu perspektivu, kontinuiran razvoj  i dobre poslovne rezultate. Sigurnost posla je podjednako bitan faktor kada govorimo o atraktivnosti poslodavca. Ispitanici smatraju da će kompanija obezbediti stabilan posao ukoliko iz godine u godine ostvaruje zadovoljavajući nivo profitabilnosti.
…prijateljsko i prijatno radno okruženje. Poslodavci koji žele da budu atraktivni, posebnu pažnju treba da obrate na atmosferu koju promovišu u radnom okruženju. Rezultati istraživanja pokazuju  da je 67% ispitanika, i ove godine, odabralo prijateljsko i prijatno radno okruženje kao bitan faktor prilikom odabira poslodavca.  
…lideri koji poštuju svoje saradnike. Sa sve većom konkurencijom na tržištu radne snage i povećanjem broja karijerinih prilika koje kandidati imaju, sve više dolazi do jačanja uloge lidera u  privlačenju i zadržavanju zaposlenih. Većina istraživanja, koja se bave razlozima za napuštanje kompanije, pokazuju da je jedan od glavnih razloga za napuštanja upravo odnos koji lideri imaju prema svojim članovima. Poštovanje saradnika od strane lidera je ponašanje koje ispitanici najviše cene.
…dobar balans privatnog i poslovnog života. Poslednjih godina sve više dobija na važnosti značaj ravnoteže između posla i privatnog života. Hibridni živosti stil nam je doneo sa jedne strane povećanu produktivnost zaposlenih koji rade od kuće i viši nivo provedenog vremena radeći za računarom, dok je sa druge strane zamaskirao iscrpljenost zaposlenih u proteklom periodu. Primarni fokus poslodavaca u narednom periodu bi trebala da bude dobrobit zaposlenih i beneficije koje to podržavaju.
…mogućnost napredovanja na liderske pozicije. Sa razvojem tržišta radne snage, dolazi i do povećanja značaja nivoa obučenosti svakog pojedinca. Prema mišljenju 46% ispitanika, poslodavci će biti atraktivni ukoliko nude mogućnost napredovanja na više pozicije koje će doprineti daljem razvoju karijere, kao i da svaki pojedinac stekne znanja i veštine koja će mu omogućiti da održi zapošljivost tokom celog radnog veka.
…jasan i fer sistem nagrađivanja. Ispitanici (njih 67% od ukupnog broja ispitanika) su poslali jasnu poruku poslodavcima koji žele da budu najpoželjniji: „Posvetite pažnju definisanju jasnog i transparentnog sistema nagrađivanja koji će nam omogućiti da budemo fer nagrađeni u skladu sa ostvarenim rezultatima“. 
Koja očekivanja kandidati imaju na tržištu radne snage u Srbiji?
Visoka dinamičnost tržišta radne snage
Kada govorimo o namerama ispitanika da promene posao, rezultati istraživanja pokazuju da 23% posto ispitanika planira da promeni posao u narednih mesec dana, dok 49% kumulativno od ukupnog broja ispitanika planira da promeni posao u narednih šest meseci.
Samo 22% posto ispitanika ne planira da promeni posao, što ukazuje na i dalje nizak nivo lojalnosti trenutnim poslodavcima, ali opet veća nego ranijih godina, i da je velika većina kandidata u konstantnoj potrazi za boljim zaposlenjem.
Ko ima najveći kredibilitet kad govori o poslodavcu? Samo ZAPOSLENI
Jedna od velikih promena na tržištu radne snage jeste i način na koji se gradi kredibilitet poslodavca. Tokom istraživanja smo postavili pitanje ispitanicima ko ima najveći kredibilitet kada govori u ime kompanije. Rezultati istraživanja pokazuju da ubedljivo najveći kredibilitet imaju zaposleni kod potencijalnog poslodavca (64% ispitanika ih smatraju kredibilnim). Na drugom mestu su članovi menadžment tima, a zatim i direktor koji rukovodi kompanijom.
Zaposleni predstavljaju najvažnije ambasadore brenda poslodavca i samim tim imaju značajan uticaj na formiranje atraktivnog brenda poslodavca. Zaposleni su ti koji će sa jedne strane promovisati dobre strane rada kod poslodavca, dok će, sa druge strane, i jasno komunicirati svom okruženju da su nezadovoljni uslovima i kulturom kod trenutnog poslodavca.
Zašto je povratna informacija sa konkursa važna
Kada govorimo šta poslodavci treba da urade kako bi ostavili dobar utisak na kandidate u procesu selekcije, javljanje povratne informacije je i dalje imperativ. Prema rezultatima istraživanja 72% ispitanika bi želelo da im predstavnici poslodavca jave ishod konkursa na koji su aplicirali, i da im predstavnici poslodavca objasne razloge zašto nisu prošli proces selekcije, kako bi se bolje pripremili za sledeću priliku.
TALENT X 
U TALENT X istraživanju je učestvovalo 10.887 ispitanika što ga čini najvećim istraživanjem atraktivnosti poslodavaca u Srbiji. Svrha istraživanja je da identifikuje poslodavce koji su najpoželjniji, kao i da da odgovor šta je to što čini poslodavca atraktivnog. Na taj način će i poslodavci biti u prilici da prilagode svoje uslove i ponudu za kandidate. Sledeće istraživanje će biti posvećeno atraktivnosti poslodavaca na IT tržištu radne snage, i biće sprovedeno početkom 2023. godine.

Za medije