Republički zavod za zaštitu spomenika kulture

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture osnovan je Rešenjem Vlade Narodne Republike Srbije br. 604 od 25. juna 1947. godine, pod nazivom: „Zavod za zaštitu i naučno proučavanje spomenika kulture Narodne Republike Srbije“, a rešenjem Izvršnog veća Narodne Skupštine Narodne Republike Srbije 4 br. 181. od 9. aprila 1960. godine („Službeni glasnik NR Srbije“, broj 16/60) produžio je sa radom pod sadašnjim nazivom.
Skupština Socijalističke Republike Srbije na sednici Republičkog veća od 13. aprila i na sednici Prosvetno-kulturnog veća od 12. aprila 1972. godine, donela je Odluku o davanju saglasnosti na odluku Radne zajednice Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Beogradu o pripajanju Jugoslovenskog instituta za zaštitu spomenika kulture u Beogradu Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Beogradu, br. 50 od 13. aprila 1972. godine.

Републички завод за заштиту споменика културе обавља делатност заштите, коришћења и презентације споменика културе, просторни културно-историјских целина, археолошких налазишта и знаменитих места као непокретних културних добара и њихове заштићене околине. Републички завод ову делатност обавља на целој територији Републике Србије као Централна установа заштите, у складу са Законом о културним добрима и другим прописима из ове области.