Heroji iz komšiluka

Nisu svi heroji u uniformi po službenoj dužnosti, neki to rade iz želje da pomognu. Upravo takva je i Ildiko Sili, članica dobrovoljnog vatrogasnog društva, koja uz svakodnevne obaveze pronalazi vreme da bude tu kada je najpotrebnije. U nastavku možete pročitati više o njenom iskustvu na terenu, ali i o onome što svako od nas može da uradi u kriznim situacijama. Njeni saveti su jednostavni, praktični i mogu da naprave veliku razliku kada je najvažnije ostati pribran.

Predstavljamo našu koleginicu Ildiko koja radi kao operaterka u montaži. Ona je posvećena i odgovorna u svom poslu, a van radnog mesta aktivno učestvuje kao članica dobrovoljnog vatrogasnog društva, gde svojim angažovanjem doprinosi bezbednosti zajednice. Povodom svetskog dana vatrogasaca razgovarali smo sa Ildiko o njenim počecima, najčešćim greškama i savetima za postupanje u kriznim situacijama.

• Kako si odlučila da postaneš član dobrovoljnog vatrogasnog društva?

U mojoj porodici se ovaj poziv prenosi sa generacije na generaciju, tako da sam od malih nogu, tačnije od svoje 12. godine u ovome. Prvo sam bila član dečije ekipe DVD Bajmok, a vremenom sam prešla i u seniorsku ekipu.

• Da li si učestvovala u nekim zahtevnim ili nezaboravnim intervencijama?

Jedna od nezaboravnih intervencija desila se jedne nedelje u vreme ručka. Taj dan su u isto vreme gorele tri kuće, jedna do druge, a razlog je bio jak vetar. Gašenje je dugo trajalo i učinjena je velika materijalna šteta, ali je požar uspešno ugašen.  Još jedna nezaboravna intervencija se desila u skorije vreme, kada smo kada smo tragali za nestalim detetom. Intervencija je završena uspešno, jer smo brzo pronašli dete.

• Kako izgledaju vatrogasna takmičenja i koja su tvoja iskustva sa njih?

Vatrogasna takmičenja imaju više disciplina juniorska, seniorska, omladinska, A i B ekipe u zavisnosti od uzrasta i imamo vežbe usisnog voda gde se radi samo deo vežbe. Pošto sam položila za vatrogasnog sudiju, često učestvujem na takmičenjima u toj ulozi, pa se dešava da ne mogu da nastupam sa svojom ekipom. Ipak, jedan od najlepših trenutaka za mene bio je kada je ekipa pod mojom komandom uspela da se plasira na državno takmičenje.

• Da li imaš neka značajna priznanja ili rezultate?

Sa takmičenja imamo veliki broj pehara za naše društvo, zahvalnica i medalja. Imam čin vatrogasnog podoficira i članica sam operativne jedinice. To znači da sam ispitani vatrogasac. Takođe, imam uverenje o položenom stručnom ispitu iz oblasti zaštite od požara koje sam stekla u ovoj firmi.

• Da li vi kao DVD držite neke edukacije i da li se vi dodatno edukujete?

Kao društvo obilazimo obdaništa i osnovne škole gde držimo predavanja o požarima, o postupanju u kriznim trenucima, kao i o elementarnim nepogodama. Imamo saradnju sa osnovnim školama u Bajmoku i Rati, a za obdanište smo organizovali posetu našem vatrogasnom domu, kako bi im bilo zanimljivo. Posle toga, školarci imaju nenajavljenu vežbu tokom koje proveravamo njihovu spremnost. Takođe, idemo na sajam vatrogastva, pohađamo razne obuke i tehnike gašenja. U Nišu je najozbiljniji teren za prolazak obuke u zatvorenom prostoru sa preprekama i kiseonikom.

• Koje su prve greške koje ljudi naprave kada izbije neka hitna situacija?

Greške koje ljudi najčešće prave su nepoznavanje pozivnog broja za vatrogasce (193), kasno pozivanje stručnih služb i pokušaj nestručnog gašenja gde dovode sebe i druge u životnu opasnost.

• Kako neko treba da reaguje ako izbije manji požar u kuhinji?

Manji požar u kuhinji pretežno nastaje prilikom kuvanja. Prvenstveno treba znati da se ulje i mast ne gase vodom, jer se tako požar još više širi i izaziva opekotine. Najbolje bi bilo koristiti neku mokru krpu i poklopiti poklopcem ili ugasiti požar PP aparatom.

• Sa kakvim se kriznim situacijama obični ljudi najčešće susreću (npr. mali požari, nezgode u kući, saobraćajne situacije)?

Ljudi se najčešće susreću sa požarima tokom zime, zbog odžaka i centralnih peći. Tokom letnjih meseci, radovi na žetvi spadaju među najopasnije poljoprivredne aktivnosti. Razlog ovome su namerna paljenja, koja često budu nekontrolisana. Takođe, bacanje smeća po putevima, vrlo lako izaziva požar.

• Da li postoji neko “pravilo” ili prvi korak koji bi svako trebalo da zapamti u kriznoj situaciji?

Prvi korak u kriznoj situaciji je ne paničiti. Uvek treba obavestiti nekoga o lokaciji ukoliko si sam. Pravilo je tvoj život je na prvom mestu, ne spašavati materijalne stvari.

• Kako ostati pribran u trenutku panike?

U trenutku panike je jako važno ostati smiren, udahnuti duboko i koncentrisati se na okolinu. Recimo da se nalaziš na tavanu, hodaš po gredama i gledaš gde da se uhvatiš. Bitno je da smireno tražiš čvrst oslonac i da paziš na prepreke ispred sebe.

• Koji je najvažniji savet koji bi dala nekome ko se prvi put nađe u kriznoj situaciji?

Ko god se nađe u kriznoj situaciji prvi put, treba da ostane smiren i staložen. Da ne ometa profesionalno obučene ljude, ukoliko im treba pomoć, da pomogne, a ne da odmogne.

• Da li bi preporučila drugima da se priključe i zašto?

Da, svakako da bih preporučila i drugima da se priključe jer svi smo mi imali nekog našeg u nevolji. Vatrogastvo se više ne ograničava samo na požarima,  nego se uključuje i u elementarne nepogode i saobraćajne nesreće.

• Koju bi poruku poslala mladima koji razmišljaju da se uključe?

Poruka mladima je da, dok nešto ne probaju, ne mogu ni da znaju koliko će to zavoleti. A kada jednom zavole, ne odustaju.

Radeći na ovoj priči, saznali smo da su mnoge naše kolege i koleginice članovi dobrovoljnih vatrogasnih društava. Ovom prilikom želimo da im se zahvalimo na hrabrosti, posvećenosti i svemu što čine za svoju zajednicu – jer su upravo oni naši heroji iz komšiluka.