Pčele kao primer savršene organizacione strukture

Pčelarstvo je za mnoge više od hobija, ono je spoj strpljenja, znanja i ljubavi prema prirodi. Među našim kolegama ima onih koji slobodno vreme provode uz košnice i brinući o pčelama. 

Za njih, rad sa pčelama predstavlja mnogo više od proizvodnje meda. U svetu koji je sve brži i užurbaniji, pčelinjak postaje mesto mira, ravnoteže i neprocenjivih lekcija o zajedništvu i radu.

Povodom Svetskog dana pčela, donosimo priču o našim kolegama, Marku Kolaku i Nebojši Galetinu, koji su, pored svakodnevnih poslovnih obaveza, pronašli posebnu strast u pčelarstvu. Ovaj plemeniti hobi ne traži samo vreme i posvećenost, već i veliko strpljenje, odgovornost i ljubav prema prirodi.

Kroz njihove priče otkrivamo kako izgleda život jednog pčelara, šta ih je privuklo ovom hobiju i zašto ljubav prema pčelama često traje ceo život.

Kako ste ušli u svet pčelarstva i koliko dugo se bavite ovim?
Marko: Pčelarstvom se bavim oko 9 godina. U ovu priču sam ušao porodično, nakon što sam nasledio desetak košnica i odlučio da nastavim. U početku je to bila velika odgovornost, a vremenom je preraslo u ozbiljnu ljubav prema pčelama i prirodi.

Nebojša: Pre oko 20 godina, nekoliko nas dobrih prijatelja je zajedno nabavilo košnice i pčele sa iluzijom da će pčele raditi za nas dok mi pijemo pivo i družimo se oko košnica. Kada sam prvi put otvorio košnicu i osetio miris meda i voska, bilo mi je jasno da ću se time baviti.

Šta vas je najviše privuklo ovom hobiju?
M: Najviše me je privukla kompleksnost života u košnici. Fascinantno mi je koliko su pčele organizovane, vredne i koliko savršeno funkcionišu kao zajednica.

N: Na početku me je privuklo društvo u Novom Bečeju, najviše stariji brat sa kojim radim zajedno na našem pčelinjaku.

Da li je pčelarstvo za vas više hobi, način života ili nešto između?
M: Rekao bih nešto između. Formalno je hobi, ali zahteva dosta vremena, planiranja i posvećenosti, pa verujem da može vremenom da postane deo svakodnevnog života.

N: Primoran sam da pčelarstvo nazovem hobijem pošto većinu vremena provedem sa porodicom i na poslu. Želja mi je da postane način života.

Kako izgleda jedan prosečan dan pčelara tokom sezone?
M: Tokom sezone dan uglavnom počinje obilaskom pčelinjaka, proverom stanja društava, količine hrane, prostora za leglo i med. U zavisnosti od perioda godine, rade se pregledi, dodavanje nastavaka, kontrola rojenja ili priprema za vrcanje.

Koliko je zapravo zahtevno održavati pčelinjak?

N: Može da bude jako zahtevno. To zavisi od pristupa i plana eksploatacije. Jedan pčelar se može baviti proizvodnjom meda, rojeva, matica, polena, otrova, mleča... Ako se bavi, npr. medom, onda zavisi od tehnike pčelarenja, odnosno da li je stacionarni pčelar ili se sele košnice na izvesne paše. Mi se lično bavimo najmanje zahtevnom tehnikom – proizvodnjom meda na stacionarnom pčelinjaku i jedva stžemo sve poslove na vreme uraditi.

Šta vas je najviše iznenadilo kada ste počeli da radite sa pčelama?
N: Moram priznati da sam dosta potcenio pčelarski posao u početku i konstantno se suočavam sa iznenađenjima. Iznenadilo me je već posle mesec dana kada su mi pčele pobegle iz košnice na drvo. Kako sam učio kasnije sam saznao za leglo, med i pergu. Prvi put kada smo vrcali, nisam razlikovao med od nektara, pa smo izvrcali nektar koji se pokvario posle. ‚‚Learning by doing and surprising'' - učenje kroz praksu i iznenađenje.

Koliko su pčele organizovane i šta ljudi najčešće ne znaju o njima?

N: Pčele su jako organizovane sa instinktivnim znanjem o svojim ulogama koje se menjaju kroz starost. Evo, ja već godinama pčelarim i dalje učim. Većina ljudi ne zna skoro ništa, počevši od fizionomije pčele, do same organizacije poslova i uloga u košnici. Najlakše se može shvatiti da je svaka košnica organizaciono nalik na proizvodno preduzeće.

Kako izgleda „organizaciona struktura” jedne košnice?

M: Najprostije, košnicu čine matica, radilice i trutovi. Matica polaže jaja, radilice obavljaju sav posao – od hranjenja legla do sakupljanja nektara, dok su trutovi zaduženi za oplodnju matice.

Da li svaka košnica ima „svoj karakter”?
M: Apsolutno. Neke zajednice su mirnije, druge temperamentnije, neke su produktivnije, a neke sklonije rojenju. Sve zavisi od vrste pčele, dostupnosti hrane kao i vremenskih uslova.

Zašto su pčele toliko važne za prirodu i proizvodnju hrane?

N: Pčele su važne zbog oprašivanja i imaju jednu od najvažnijih uloga u održavanju biodiverziteta.

Šta vas pčele uče o strpljenju i organizaciji?
M: Uče me da dobri rezultati dolaze kroz kontinuitet, disciplinu i strpljenje. U košnici nema improvizacije.

Koliko su klimatske promene i pesticidi opasni za pčele?

N: Danas su pčele ugrožene klimatski sve kasnijim “početkom proleća”. Najviše su ugrožene trovanjem poreklom ljudskim delatnostima. Bio sam na jednom predavanju u Kikindi, gde su govorili o istraživanju na kom su utvrdili da su pčele imale oko 20 različitih hemijskih otrova letalnih doza u sebi i preko 100 drugih.

Kako pčele zapravo proizvode med? Kako izgleda taj proces?

N: Pčele skupljaju nektar iz biljaka i polen sa otprilike 70% vlage. Zatim dodaju enzime iz svog želuca, a kasnije u košnici, dok je u saću, ga suše sa krilima do nekih 15-21 % vlage. Nakon toga ga poklapaju i onda se smatra da nema rok trajanja.

Koje vrste meda proizvodite? I da li ima neka posebna vrsta meda koju najviše volite?
M: Najčešće proizvodim suncokretov med, med uljane repice i bagremov med, u zavisnosti od sezone i paše. Lično najviše volim suncokretov med i med od uljane repice, tipičan za naše krajeve, koji i važi za jedan od najbogatijih vrsta meda.

N: Proizvodimo dve vrste meda: prolećni livadski i letnji livadski. Prolećni je mešavina od ruža, bagrema, mahunarki i primesa uljane repice. Letnji je mešavina raznih cveća sa većim udelom suncokreta. Ja lično volim livadski med prolećnog tipa jer ima sitnije kristale a dosta je gušći od bagremovog. Naročito me privlači jer u to vreme ne cveta puno industrijskih biljaka u prirodi, te je praktično najbliže organskom proizvodu što se može naći.

Kako prepoznati kvalitetan domaći med?

N: Kupiti od proverenih proizvođača u koje imamo poverenja. Med ne treba da kaplje već da curi kada je tečan, mada uvek preporučujem kristalisan med.

Šta pojedinci mogu da urade da pomognu pčelama?
M: Mogu saditi medonosne biljke, izbegavati nepotrebnu upotrebu pesticida i kupovati proizvode od lokalnih pčelara.

Koje biljke biste preporučili ljudima da sade u dvorištima ili na terasama?
M: Lavandu, ruzmarin, žalfiju, suncokret, matičnjak, bosiljak i razne livadske cvetnice.

Šta biste poručili ljudima povodom Svetskog dana pčela? Šta biste voleli da ljudi nauče nakon ovog intervjua?
M: Da budemo svesni koliko su pčele važne za naš ekosistem i da malim koracima možemo doprineti njihovoj zaštiti. Da iza jedne tegle meda stoji mnogo rada, znanja i prirodnih procesa, kao i da su pčele mnogo važnije nego što često mislimo.

N: Povodom Svetskog dana pčela poručio bih ljudima da više pažnje posvete očuvanju prirode i da gaje pčele. Voleo bih kada bi shvatili koliko je lako ostati bez pčela. Da prošire konzumaciju pčelinjih proizvoda. Da uvrste proizvode kao što su matični mleč, perga, kreme sa pčelinjim otrovom...

Da li biste preporučili pčelarstvo mladima? Imate li savet za nekoga ko želi da počne da se bavi pčelarstvom?
M: Da, svakako. To je odličan način da se nauče odgovornost, radne navike i povezanost sa prirodom. Da krene postepeno, uz mentora ili iskusnijeg pčelara, i da bude spreman na stalno učenje.

N: Preporučio bih pčelarstvo svima. Od pčela se može mnogo naučiti bez obzira kojom se delatnosti bavite. Moj savet početnicima je da počnu sa nekoliko košnica i da se priključe pčelarskom društvu i  edukuju od iskusnih pčelara. Strpljenje je najvažnije.

Priče naših kolega pčelara podsećaju nas koliko su važni predanost, strpljenje i ljubav prema onome što radimo. Iako im je pčelarstvo hobi, ono nosi veliku odgovornost i doprinos očuvanju prirode. Upravo zato njihov trud zaslužuje poštovanje, a njihov primer može biti inspiracija svima da pronađu aktivnost koja ih ispunjava i povezuje sa prirodom na poseban način.