Kako da kroz praksu otkriješ koji deo struke ti zaista "leži“
Tokom studija ulazimo u različite oblasti svoje profesije i prolazimo kroz veliki broj predmeta. Često se desi da nas neka tema oduševi, ali da nakon toga pohađamo novi predmet, pa razmišljamo da sasvim promenimo pravac svoje karijere. Ali na kraju dana – šta zaista izabrati?
Jedan od najboljih načina da to proveriš jesu stručne prakse, pogotovo u završnim godinama studija. Bilo da su obavezne za završavanje godine ili dobrovoljne, one ti daju priliku da testiraš svoja interesovanja u realnom okruženju. Ako planiraš karijeru u kompaniji, praksa ti omogućava da se upoznaš sa ljudima iz struke i vidiš kako posao stvarno izgleda – mnogo jasnije nego što možeš da zamisliš samo na osnovu predavanja.
Zašto je ovo važno? Formalno obrazovanje ti daje odličan temelj u ekspertizi i način na koji ljudi iz tvoje struke razmišljaju. Ali tek u praksi često shvatiš šta tvoja profesija zaista obuhvata. Inženjeri, na primer, otkriju da pored rada sa instrumentima i softverima, veliki deo posla čini i komunikacija sa kolegama ili klijentima. Sa druge strane, studenti društvenih nauka shvate da, kako bi najviše mogli da doprinesu, osim svoje ekspertize, moraju steći znanja i o industriji u kojoj njihova kompanija posluje.
Naravno, prakse se razlikuju ne samo po tome da li su plaćene i koliko traju, već i po svojoj strukturi. Pre nego što se prijaviš, razmotri:
- Koliko praktičnih zadataka praksa podrazumeva?
- Da li ćeš imati priliku da obiđeš više sektora ili radiš u samo jednom timu?
- Sa kojim ljudima i kojih usmerenja ćeš najčešće u kontaktu?
- Da li ćeš se baviti istim aktivnostima kao i zaposleni ili postoji ograničen set zadataka?
Odgovori na ova pitanja pomoći će ti da izabereš praksu koja ti najviše može pružiti ono šta ti odgovara. Ali, bez obzira na vrstu prakse, u nastavku su tri načina kako je možeš najbolje iskoristiti i saznati koji deo tvoje struke ti najviše odgovara:
- Analiziraj svoje reakcije i beleži utiske – Tokom različitih zadataka koje budeš dobio/la, razmisli šta ti ide lako, a šta ti stvara otpor. Da li bi mogao/la da se zamisliš da to radiš godinama? Razmisli i šta više preferiraš - na primer, da li ti više prija samostalni ili grupni rad, analitički ili rad sa ljudima, rad u kancelariji ili rad na terenu. Čak i mali zadaci mogu ti jasno pokazati u kom pravcu da ideš. Možeš da vodiš i dnevnik svojih zapažanja, makar u formi kratkih beleški – kako bi nakon završetka prakse mogao/la da rezimiraš svoje iskustvo
- Posmatraj širu sliku – Nemoj se zadržati samo na zadacima koje ti je mentor dodelio - proaktivno traži da prisustvuješ sastancima sa kolegama iz drugih organizacionih delova, razgovaraš sa njima kako bi ti predstavili svoj posao ili poveli u obilaske njihovih radnih mesta. Uz to, pokušaj da sagledaš kako se tvoj deo posla uklapa u celinu poslovnog procesa – šta zavisi od tebe i od koga ti zavisiš. Ovo ti može pomoći da li ti više odgovara specijalizovana uloga u kojoj si fokusiran/a na jednu oblast, ili šira pozicija gde moraš da razueš i povezuješ više različitih delova
- Dopuna znanja – Na kraju, koristi praksu kao priliku da nadogradiš svoje znanje. Razmisli o čemu iz tvoje struke nisi imao/la priliku da učiš. To, na primer, mogu biti računarski programi koji nisu dostupni ili se ne koriste tokom obrazovanja, a redovno se koriste u praksi, specifične metode rada ili oblasti koje nisu direktno povezane sa tvojom strukom, ali imaju veliki uticaj. Na primer, za inženjerski posao je važno upoznati se i sa osnovnim ekonomskim pojmovima, projektnim menadžmentom i komunikacijom sa klijentima. Takođe, poveži se sa kolegama i traži preporuke za literaturi i kurseve - često će ti te informacije značiti i mnogo nakon što se praksa završi.
Praksa nije samo „još jedna obaveza“, već prilika da iskusiš posao izbliza i da otkriješ u kom pravcu želiš da gradiš karijeru. Što je aktivnije koristiš, to ćeš brže shvatiti šta ti stvarno leži ili barem ono što ti ne odgovara – pa i lakše napraviti prve prave korake u karijeri.