Prekvalifikacija kao novi profesionalni identitet
Prekvalifikacija označava sticanje novih znanja i veština i time kvalifikovanje (osposobljavanje) za novo zanimanje. U tom pravcu, prekvalifikacija podrazumeva određeno vremensko i lično ulaganje, novo učenje i ponekad novi profesionalni identitet.
Sticanje novih znanja i veština i „ulazak“ u novo zanimanje može se realizovati formalnim i neformalnim putem. Formalna prekvalifikacija može uključiti doškolovavanje u novoj profesionalnoj oblasti, upisivanje nove škole ili fakulteta, završavanje kurseva i obuka za koje se dobijaju sertifikati o zvaničnoj stručnoj osposobljenosti i sl. No, prekvalifikacija se može realizovati i neformalnim putem: samo-učenjem, učenjem po modelu (npr učenje zanata uz praksu i rad sa iskusnim majstorom), obukama i kursevima kojima se vrši profesionalno osposobljavanje ali bez sticanja sertifikata i diploma o stručnoj osposobljenosti itd.
Prekvalifikacija danas ima poseban značaj i važnost s obzirom na dinamičnost tržišta rada i ubrzani tehnološko-tehnički razvoj. U tom pravcu, danas je prekvalifikacija češća i uobičajenija pojava u odnosu na ranije periode.
Sa aspekta osobe koja razmišlja o prekvalifikaciji, prekvalifikacija može označavati prekretnicu i određeni novi početak za osobu. Ovo naročito važi ukoliko je reč o osposobljavanju za zanimanje koje se vrlo razlikuje od „prvog“ zanimanja sa kojim je osoba već stekla određeni profesionalni identitet. Primer za ovu vrstu promene je osoba koja je po zanimanju građevinski inžinjer, a koja želi da se prekvalifikuje i stekne novo zanimanje, te započinje obuke formalnog ili neformalnog tipa za sticanje kvalifikacije za rad sa decom u svojstvu vaspitača.
Sa druge strane, prekvalifikacija može biti realizovana sticanjem zanimanja koje je vrlo slično prethodnom zanimanju osobe i koje se nalazi u istoj profesionalnoj oblasti – primer za ovu vrstu prekvalifikacije je medicinska sestra koja se usmerava u oblast gerijatrije jer želi da pokrene sopstveni posao vođenja doma za zbrinjavanje starih osoba.
Osim novog profesionalnog identiteta, prekvalifikacija može značiti i novo zaposlenje, viši kvalitet života, novi krug prijatelja i saradnika itd, pa i novi stil života.
Koje su najčešći razlozi i okolnosti koje podstiču razmišljanja o prekvalifikaciji?
Prekvalifikacija kao rezultat niza neuspešnih pokušaja u traženju posla
Prekvalifikacija se često realizuje posle niza neuspešnih pokušaja u traženju posla iformiranjem lične procene osobe da se sa aktuelnim zanimanjem neće moći zaposliti. Prekvalifikacija ovog tipa opravdana je ukoliko je „prvo“ zanimanje u oblasti u kojoj su mogućnosti zaposlenja zaista male ili one uopšte ne postoje (zanimanja koja su se ugasila poput profesora marksizma, odbrane i zaštite; retka zanimanja poput antropologa ili andragoga, zanimanja čija struktura ne odgovara podneblju u kojoj osoba živi – rudarski inžinjer koji traži posao u Subotici itd.)
Prekvalifikacija usled dugog nebavljenja svojim zanimanjem
Prekvalifikacija se može realizovati u situaciji kada se osoba dugo ne bavi svojim zanimanjem i kada već više od pet godina radi potpuno drugu vrstu poslova (inače je uobičajeno shvatanje da osoba posle pet godina nebavljenja svojom strukom gubi profesionalni identitet vezan za to određeno zanimanje; odnosno, stav stručnjaka je da su znanja i veštine određenog zanimanja posle pet godina neaktivacije, ugašena i neupotrebljiva). Ova vrsta prekvalifikacije je opravdana jer je najčešće reč o samo dodatnom sticanju znanja i veština koje je osoba već praktično stekla radeći poslove u okviru drugog zanimanja (Npr. Osoba koja je turistički tehničar, a koja nikada nije radila u svojoj struci. Dugo godina osoba radi u trgovini, a prekvalifikacijom želi da i formalno potvrdi svoje usmerenje u trgovačku struku).
Prekvalifikacija kao odluka da se radi oduvek željeni posao
Prekvalifikacija se ponekad realizuje u nameri osobe da se „najzad bavi zanimanjem koje je oduvek želela“. U ovoj situaciji osoba je najčešće formalno završila određenu školu i stekla zanimanje koje zapravo nikada nije niti volela niti profesionalno priželjkivala. Po završetku školovanja i često usled određenih životnih okolnosti, osoba započinje da radi posao koji voli, stiče sve više znanja o njemu i time se profesionalno potpuno usmerava u drugom pravcu. Ova vrsta prekvalifikacije je opravdana jer se spoj ljubavi prema određenom zanimanju i znanja i umešnosti u bavljenju njime obično potvrđuje kao dobra radna kombinacija.
Prekvalifikacija kao rezultat novih potreba postojećeg zanimanja
Prekvalifikacija se može realizovati i kao rezultat novih tehnoloških promena, odnosno, zahteva posla koji pred osobu nameću nova znanja i veštine. U ovom slučaju najčešće se prekvalifikacija vrši u oblasti koja je srodna prethodnom zanimanju ( bilo koje proizvodno zanimanje koje se transformisalo usled uvođenja novih tehnologija i koje sada zahteva obuku u pravcu ovladavanja naprednim tehnologijama).
Bez obzira o kojoj vrsti prekvalifikacije se radilo, preporuka je svakako da se pre konačne odluke o prekvalifikaciji osoba konsultuje sa poslovnim psihologom koji će proceniti sposobnosti, osobine ličnosti i profesionalna interesovanja osobe i time osobu podržati u nastojanju da se prekvalifikuje ili je preusmeriti na drugi profesionalni pravac.
Psihološki centar ProAktiva
Jasmina Knežević, spec poslovne psihologije
Moje iskustvo sa prekvalifikacijom je vrlo lose, i gorko se kajem. Radi se o prekvalifikaciji za farmaceutskog tehnicara. Taj posao sam mnogo volela, ali uvek su me svuda ponizavali uvazene magistre da sam kupila diplomu jer zivimo u malom gradu pa se znamo svi. To su govorile iz razloga sto sam ranije radila na nekim drugim poslovima, pa im je to smetalo da neko ko je radio u obicnoj trgovini im je sada u kolektivu i tako... Menjala sam pretezno porodilje dok se nevrate sa bolovanja i nakon toga ugovori se nisu produzavali. Nemora da znaci da sam u pravu i neka radi ko kako hoce ali mislim da je trziste rada prezasiceno tehnicarima i slabo ima posla po malim gradovima.