Šta su navike i kako ih menjati

Upotrebite "okidač", izmislite neki lagani ritual koji ćete izvršavati pre određene navike. Ukoliko recimo želite da se odviknete od izležavanja u krevetu svako jutro, kada zazvoni sat pokušajte da se naterate da odmah skočite iz kreveta. Ovako jednostavni rituali su se pokazali kao korisni u stvaranju novih navika jer ih mozak lakše usvaja. A uslovni refleks nam obezbeđuje automatizovanje i radnje koja prati taj ritual.

Uklanjanjem određene navike ostavljamo određenu potrebu nezadovoljenu, te prema tome, ukoliko menjate nešto što je deo vaše svakodnevne rutine, nađite adekvatnu zamenu toj navici. Dakle, ako želite da manje vremena provodite pred kompjuterom, pokušajte da se više družite sa prijateljima i na ovaj način će vaše vreme biti isplanirano a naviku ćete lagano eliminisati.

Usvajanje navika koje su "dobre" po nas ne mora da bude baš najmudriji postupak jer ukoliko nam neki od naših pokušaja nanosi više negativnih osećanja nego pozitivnih, onda bi trebalo da joj nađete neku bolju naviku, sa sličnim efektima. Ukoliko idete u teretanu i to vas unesrećuje, pokušajte da smanjite unos hrane ili se odreknete slatkiša ili umesto teretane odete na časove plesa... Ukoliko pokušavate da stvorite neku naviku, ne opterećujte sebe odmah previše. Ne morate odmah da istrčite par kilometara, nego uradite 100 trbušnjaka i nekoliko sklekova. Fokusirajte se na jednostavne stvari i činite ih jednu po jednu.

Zapišite obaveze. Ovo vam može pomoći na dva načina, a prvi je: obavezuje vas da nešto uradite jer se ne možete koristiti izgovorom da ste zaboravili. Druga stvar je da imate konstantan podsetnik na to šta želite da promenite.

Odredite sebi konkretan cilj na koji ćete se moći osvrnuti posle određenog broja dana jer tako ćete pred sobom uvek imati motiva da nastavite i da ne odustajete. Recimo, ako želite da ostavite cigarete, neka vam prva "stanica" bude posle 30 dana, kada ćete moći da uočite prve rezultate i da se nagradite nečim. Sledeću postavite za 90 dana i tada treba da budu očigledni i drugo postavljeni rezultati, tj. da i dalje ne pušite. Neka vam poslednji cilj, na primer, bude godinu dana kada ćete se sa osmehom na licu prisetiti prvih par dana "mučenja".

Sprečite pad elana i motivacije jer su oni od ključnog značaja za vašu istrajnost. Ukoliko tek formirate naviku o određenom ponašanju, sasvim je moguće da niste u tome još dovoljno dobri i da ćete 100 puta poželeti da odustanete i date sebi opravdanje za to „jer prosto vam ne ide". Ako vam nešto ne polazi za rukom, prosto odustajanje nije rešenje. Rešenje je da promenite način na koji to obavljate i da održavate svoju veru da vi to možete. A to održavanje vere i podizanje sopstvenog morala možete raditi sa prostim „ali" rečenicama. Dakle, ako u nekom trenutku pomislite npr. „odlazak u teretanu mi uopšte ne leži, ne mogu da se snađem, ne mogu da uradim ni dve vežbe kako treba, sam sebi delujem smešno", prosto toj pomisli dodajte kontra stav „ali ako budem uporan, sigurno ću postati bolji i već za mesec dana biće mi lakše".

Fokusirajte se na samo jednu naviku tokom prvog perioda (npr. 30 dana) i samo nju pokušajte da eliminišete. Umesto da menjate odjednom sve što vam se ne dopada, korisnije je da se fokusirate na jednu po jednu stvar koja vam smeta. Ukoliko razmišljate samo o tome, mozak će imati olakšan zadatak da pamti jednu umesto nekoliko zahtevnih radnji odjednom. Sličnu stvar možete postići ukoliko želite da steknete neku pozitivnu naviku. Kada želite nešto da usvojite kao pravilo ponašanja ili razmišljanja, pokušajte da budete maksimalno dosledni svojoj rutini jer jedino tako možete da steknete novu naviku. Upornost je ovde od izrazitog značaja jer se promena jedne navike i usvanjanje druge ne dešava preko noći.

Odvikavanje od nečega zna jako teško da nam padne, ali zato imamo prijatelje koji nam mogu pomoći. Pa tako se vi obavežite na nekom javnom skupu ili u krugu porodice ili prijatelja da ćete eliminisati određenu naviku i neka postoji adekvatna (javna) kazna ukoliko to ne učinite. Ili, na primer, dajte prijatelju određenu svotu novca ili nešto što vam je drago, a što će vam vratiti samo ako u određenom periodu ne budete činili to čega želite da se odreknete.

Uklonite iskušenja iz svog okruženja onoliko koliko je moguće jer, ukoliko želite da se, na primer, zdravije hranite, hrpa čipsa i slatkiša u kući vam neće puno pomoći. Naravno, to nije trajno rešenje jer je svet pun izazova, ali će vam pomoći dok malo ne "očvrsnete" karakter.

Postavite uzor koji će vam biti motiv da sledite određeni šablon ponašanja i izbegavate ružne navike koje ste imali. U zavisnosti od cilja i vas samih, modeli mogu da vam budu ljudi iz vašeg okruženja ali i oni fiktivni, dok god pozitivno utiču na vas i vi imate na šta da se ugledate i tako postanete uporniji.

Vizualizujte svoje ciljeve. Ova metoda je preuzeta sa treninga za neuro-lingvističko programiranje (NLP) i svodi se na to da vizualizujete sebe kao nekog ko se i dalje predaje lošoj navici i ko je veoma nezadovoljan time. Druga slika ste vi kako ste ispunili svoj cilj i odrekli se loše navike, potpuno zadovoljni sobom. Na ovaj način pronalazite motivaciju u sebi i kad god vam treba podrška imate je u sebi.

Takođe, budite svesni posledica odustajanja od navike koju želite da stvorite. Možda su to ozbiljne, materijalne posledice, možda su psihološke, ali sigurno je bitna negativna posledica i to što ćete se osećati kao „gubitnik", kao neko ko nije uspeo da ostvari ono što je naumio, što je loš osećaj, a pogotovo ako vam to nije prvi put da odustajete. Dakle, neka svest o posledicama odustajanja bude takođe vaš motivator.