Balkan će se zaželeti radnika

(Preuzeto iz Politike 14.06.2007.)

Hrvatskoj nedostaje najmanje 20 hiljada visokokvalifikovanih turističkih radnika za predstojeću letnju sezonu na Jadranu. Kuvari, vodiči, konobari, mogu da biraju radna mesta i uslove rada. Crnogorska obala, mesto okupljanja svetskih biznismena i bogataša, takođe vapi za radnom snagom svih profila. A Slovenija, poodavno, „usisava” radnike sa brdovitog Balkana. Sve zapadnobalkanske zemlje, posle tranzicionog šoka, polako se oporavljaju i manje-više uspešnim merama smanjuju broj radnika na biroima za zapošljavanje.

Naš ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izneo je ovih dana podatak da u privatnom sektoru radi 62 odsto ukupnog broja zaposlenih u Srbiji. Prema njegovim tvrdnjama, stopa nezaposlenosti od 21,6 odsto trebalo bi da se u narednih pet godina smanji na 11 do 12 odsto raznim podsticajnim merama, kao što su stimulacije za otvaranje novih radnih mesta, krediti za početnike, zanatske radnje i mala i srednja preduzeća, kao i obuka i prekvalifikacija nezaposlenih, kojih trenutno ima 692 hiljade.

Cilj najavljenih mera jeste da se stopa nezaposlenosti u narednih pet godina prepolovi. Ako su Poljska i Slovačka to uspele za samo tri godine, realan je optimizam da bi i nama to moglo da pođe za rukom.

– U tome će nam od velike koristi biti grinfild investicije, zatim odobravanje kredita bez hipoteke za početnike, nastavak kreditiranja samozapošljavanja, usmeravanje sredstava iz Fonda za razvoj vlasnicima zanatskih radnji i preduzetnicima i aktivne mere zapošljavanja preko Nacionalne službe za zapošljavanje – objasnio je Dinkić.

Nastavak pregovora sa EU ohrabriće strane investitore pa bi i to trebalo da bude motorna snaga privrednog rasta, što je osnova za smanjenje nezaposlenosti. Planira se da će od 2008. godine priliv stranih investicija u Srbiju godišnje biti od tri do pet milijardi dolara. Doduše, sada Srbija ima veoma nezavidno mesto kada je u pitanju nezaposlenost – čak i ako se ne računa stopa nezaposlenosti od 43 odsto na Kosmetu – i od nas su u Evropi gore samo Makedonija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora. Hronična nezaposlenost u zemljama zapadnog Balkana ugrožava stabilnost i sam cilj ulaska u članstvo Evropske unije. Postojanje funkcionalne tržišne ekonomije jedan je od preduslova za prijem, a nezaposlenost od 40 odsto u BiH ili 35 procenata u Makedoniji pokazuju da ovaj uslov još nije ispunjen.

Ali, prestrukturisanjem privrede i zakonskim merama među kojima se najviše nade polaže u zapošljavanje na osnovu privremenih ugovora, može presudno da se utiče na smanjenje stope nezaposlenosti među mladima i ženama, jer ove grupe pokazuju izraženiju tendenciju da pristaju na privremene poslove. I rast broja novih firmi ima uticaja na otvaranje novih radnih mesta. Stručnjaci Programa UN za razvoj smatraju da je region zapadnog Balkana na dobrom putu da već od 2020. godine bude čak imigraciono područje za radnike iz nekih delova Evrope i Azije.

Ozren Milanović