Biće nam bolje kad postanemo jednaki

(Preuzeto sa sajta Žena Blic - 19. 03. 2012.)

Sličnih pitanja je mnogo. Otišli smo kod Nevene Petrušić, poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Hteli smo da se rukujemo sa osobom koja pokušava da istrebi diskriminaciju iz naše svakodnevice.

– I dalje je ona veoma raširena u Srbiji. Tako je bilo kada sam došla na ovu poziciju prošle godine, a tako je i danas – priča Nevena.

– Ne radi se samo o polnoj diskriminaciji već i o diskriminaciji po osnovu nacionalne pripadnosti, na osnovu starosnog doba, seksualne orijentacije... Primera koji to potvrđuju je mnogo. Recimo, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da ljudi i dalje pripadnike romske populacije vide samo kao ljude koji mogu da obavljaju isključivo poslove u gradskoj čistoći.

NASTAVLJAM SVOJU NAJVAŽ

Pre no što je došla na mesto poverenika, Nevena je bila dekanka Pravnog fakulteta u Nišu. I tada se borila za pravo ugroženih. Bila je izuzetno angažovana u nevladinom sektoru u borbi za ljudska prava, posebno u borbi za ženska prava i ravnopravnost polova, a dobitnica je i OEBS-ove nagrade za posebne zasluge u toj oblasti. Borbu nastavlja. – Ako želimo da napredujemo i da se razvijamo, onda moramo da gradimo tolerantno društvo, društvo jednakih mogućnosti, dru­štvo koje poštuje ljudska prava. Mnogi misle da će pripadnicima većinske grupe biti bolje ako manjinama bude gore. A zapravo nikome nema napretka ako oni koji pripadaju manjinama nemaju mogućnost da učestvuju u društvenom životu – priča.

RECIMO ZBOGOM STEREOTIPIMA

Uzroci diskriminacije su višestruki, ali kad je reč o diskriminaciji žena, po pravilu su to stereotipi i predrasude. – Naši nastavni materijali i dalje upravo to podržavaju. U udžbeniku za prvi razred „Svet oko nas“, u kojem se deca susreću s prvim pojmovima koji ih okružuju, naći ćete tradicionalnu porodicu: mama, tata, dvoje dece, dečaci obučeni u plavo, a devojčice u roze. Žena je predstavljena kao neko ko obavlja poslove u kući, lekari su muškarci, a žene medicinske sestre… Pođimo od sebe, poručuje Nevena. Moramo zajedno da radimo na ovom zadatku. Pre svega, decu treba da učimo o idejama ravnopravnosti. – Odrasla sam u porodici u kojoj je ideja o ravnopravnosti bila model po kom sam odgajana. To ne znači da sam u porodičnom i profesionalnom životu bila lišena situacija u kojima sam se suočavala s problemom neravnopravnosti. Borila sam se da gradim karijeru i da budem majka. To u Srbiji nimalo nije lako.

MAMA IZBACIO SAM TI ĐUBRE

Lična borba je možda bila i dodatni motiv da se Nevena posveti borbi za ženska prava. Ima muža Zorana, u braku su 29 godina i imaju dva sina, Andriju (28) i Stefana (23). Žive u Nišu, ali su zajedno praktično samo vikendom jer Nevena radnu nedelju provodi u prestonici. – Dok su deca bila još mala, sin mi je jednom rekao: „Mama, izbacio sam ti đubre“. Objasnila sam mu da to nije moje đubre, već naše zajedničko i da u našoj porodici svako treba da radi nešto od poslova u skladu sa sposobnostima i afinitetima. Ako muškarac zna da kuva, zašto ti talenti ne bi došli do izražaja? Srbija je do sada puno toga učinila na normativnom planu. Imamo Zakon o ravnopravnosti polova, mehanizme zaštite od nasilja u porodici, Upravu za rodnu ravnopravnost, kao i pokrajinske i lokalne mehanizme za rodnu ravnopravnost. Danas je u Srbiji zakonom propisano da je svako treće mesto u Narodnoj skupštini rezervisano za ženu. – To pruža mogućnost ženama da se nađu na mestu gde se donose odluke koje su važne za budućnost našeg društva.

I kod kuće i na poslu treba da se poštujemo

Nevena i njen tim nedavno su dočekali ljude iz organizacije „Globalni dogovor Ujedinjenih nacija“ i „Ujedinjene nacije – žena“. Gosti su im došli da promovišu u Srbiji principe osnaživanja žena. Ima ih sedam, a cilj im je da usmere i podstiču kompanije da osnažuju žene na radnom mestu. Prema svim zaposlenima, i muškarcima i ženama, treba postupati pravedno, uz poštovanje ljudskih prava i bez diskriminacije – ovako glasi jedan od principa.

Autor: Katarina Sretenović  Foto: Vladislav Mitić