Više od 3.600 šansi za uspeh: Pogledajte ovonedeljni presek oglasa na Infostudu!
Ceo radni vek na crno
(Preuzeto iz Novosti, 26.05.2008.)
U Novom Sadu veliki broj zaposlenih nije evidentiran u knjigama svojih preduzeća, niti su na listama fondova za penziono i zdravstveno osiguranje.
Najviše neprijavljenih ima u i građevinskim firmama, poljoprivrednim gazdinstvima, buticima, kafićima, kladionicama. Najugroženiji su ljudi sa srednjom stručnom spremom. Dobiti posao odavno je postala privilegija, a to omogućava poslodavcima ucenu radnika. Rad na crno obavezno isključuje ugovor o zaposlenju.
Zakon štiti i pravo privatne svojine, svako može u svom dvorištu da radi i proizvodi što mu je volja. Zbog toga se inspektori često bore sa vetrenjačama.
- Po nekim procenama u Vojvodini 160.000 ljudi radi u "sivoj zoni", što je trećina od ukupno zaposlenih - iznosi podatke Drago Đokić, predsednik Saveza samostalnih sindikata. - Zakonske regulative imaju dosta propusta koje poslodavci vešto koriste, a ljudima u nemaštini je važan svaki dinar, pa pristaju na sve uslove. U rad na crno spadaju i minimalci koji se isplaćuju, a ostatak zarade se prima na ruke. Prekovremeni rad, po pravilu se ne plaća, kao ni zakinuti godišnji odmori. Mnogi radnici saznaju da nisu prijavljeni tek kada dobiju otkaz ili im je potrebno zdravstveno osiguranje.
U inspekciji poručuju da su podaci o socijalnom osiguranju javni i dostupni građanima, pa ih treba povremeno proveriti i reagovati ako je potrebno.
Jadranka M. je deset godina radila u prodavnici mešovite robe, a kada je obolela, saznala je da nema uplaćen nijedan dan radnog staža. - Imam 45 godina i više niko neće da me zaposli, pa sam prinuđena da spremam po kućama. O penziji i ne razmišljam, svesna sam da je neću primati - potišteno priča Jadranka. Ovakvi slučajevi nisu retki, ali opet je zakon pa strani poslodavca, jer ne postoji nikakav dokaz o radu.
- Ljudi često dođu i prijave poslodavca, ali bez potpisanog ugovora o radu odlazak na sud i pokretanje postupka su nemogući - saznali smo od Đokića. Mnogo studenata neprijavljeno radi po kafićima, buticima, prodavnicama. Uglavnom ne mare što nisu prijavljeni, bitno im je samo da zarade neki dinar.
- U ovom kafiću radim već dve godine - rekao nam je Darko G, student Ekonomskog fakulteta. - Dobijam lepe pare od kojih mogu da platim stan i još da mi ostane. Biće vremena da mislim o stažu i penziji. Uz ovakvo razmišljanje dobro je i jednoj i drugoj strani, pa nije čudo što se 30 odsto ukupnog profita ostvaruje u oblasti sive ekonomije.
Na šteti je i država.
J. Lemajić
ANTR FILE
Akcija
Na jesen planiramo veliku akciju potpisivanja kolektivnog ugovora. Time ćemo apelovati na firme sa legalnim poslovanjem, jer crno tržište donosi nerealnu konkurenciju i slabi i njihov profit , najavljuje Drago Đokić, predsednik Saveza samostalnih sindikata u Novom Sadu.
U Novom Sadu veliki broj zaposlenih nije evidentiran u knjigama svojih preduzeća, niti su na listama fondova za penziono i zdravstveno osiguranje.
Najviše neprijavljenih ima u i građevinskim firmama, poljoprivrednim gazdinstvima, buticima, kafićima, kladionicama. Najugroženiji su ljudi sa srednjom stručnom spremom. Dobiti posao odavno je postala privilegija, a to omogućava poslodavcima ucenu radnika. Rad na crno obavezno isključuje ugovor o zaposlenju.
Zakon štiti i pravo privatne svojine, svako može u svom dvorištu da radi i proizvodi što mu je volja. Zbog toga se inspektori često bore sa vetrenjačama.
- Po nekim procenama u Vojvodini 160.000 ljudi radi u "sivoj zoni", što je trećina od ukupno zaposlenih - iznosi podatke Drago Đokić, predsednik Saveza samostalnih sindikata. - Zakonske regulative imaju dosta propusta koje poslodavci vešto koriste, a ljudima u nemaštini je važan svaki dinar, pa pristaju na sve uslove. U rad na crno spadaju i minimalci koji se isplaćuju, a ostatak zarade se prima na ruke. Prekovremeni rad, po pravilu se ne plaća, kao ni zakinuti godišnji odmori. Mnogi radnici saznaju da nisu prijavljeni tek kada dobiju otkaz ili im je potrebno zdravstveno osiguranje.
U inspekciji poručuju da su podaci o socijalnom osiguranju javni i dostupni građanima, pa ih treba povremeno proveriti i reagovati ako je potrebno.
Jadranka M. je deset godina radila u prodavnici mešovite robe, a kada je obolela, saznala je da nema uplaćen nijedan dan radnog staža. - Imam 45 godina i više niko neće da me zaposli, pa sam prinuđena da spremam po kućama. O penziji i ne razmišljam, svesna sam da je neću primati - potišteno priča Jadranka. Ovakvi slučajevi nisu retki, ali opet je zakon pa strani poslodavca, jer ne postoji nikakav dokaz o radu.
- Ljudi često dođu i prijave poslodavca, ali bez potpisanog ugovora o radu odlazak na sud i pokretanje postupka su nemogući - saznali smo od Đokića. Mnogo studenata neprijavljeno radi po kafićima, buticima, prodavnicama. Uglavnom ne mare što nisu prijavljeni, bitno im je samo da zarade neki dinar.
- U ovom kafiću radim već dve godine - rekao nam je Darko G, student Ekonomskog fakulteta. - Dobijam lepe pare od kojih mogu da platim stan i još da mi ostane. Biće vremena da mislim o stažu i penziji. Uz ovakvo razmišljanje dobro je i jednoj i drugoj strani, pa nije čudo što se 30 odsto ukupnog profita ostvaruje u oblasti sive ekonomije.
Na šteti je i država.
J. Lemajić
ANTR FILE
Akcija
Na jesen planiramo veliku akciju potpisivanja kolektivnog ugovora. Time ćemo apelovati na firme sa legalnim poslovanjem, jer crno tržište donosi nerealnu konkurenciju i slabi i njihov profit , najavljuje Drago Đokić, predsednik Saveza samostalnih sindikata u Novom Sadu.
