Da li ste se vakcinisali protiv Covida 19? Iako smo u jeku pandemije, ovo pitanje poslodavac ne bi smeo da vam postavlja, iz jednostavnog razloga - vakcinacija protiv korona virusa nije obavezna na nivou države, pa ni firme ne bi smele to da postavljaju kao uslov pred svoje sadašnje radnike ili one koje tek planiraju da zaposle.

Svesni toga, kao i značaja zdravlja svakog pojedinca, a time i celog radnog kolektiva, poslodavci se dovijaju na razne načine pokušavajući da obezbede da što veći deo zaposlenih bude – vakcinisan, pa pribegavaju čak i – novčanom nagrađivanju.

Novac kao stimulans

Ko se vakciniše do kraja maja od države će dobiti 3.000 dinara. Ideje da se za vakcinaciju dobije novac dosetili su se ipak pre države - pojedini poslodavci, i to u periodu prvih “zavrnutih rukava”. To su uglavnom oni koji upošljavaju više radnika.

“Ko do kraja meseca donese u firmu potvrdu o vakcinaciji, uz sledeću platu dobiće dodatnih 5.000 dinara”, jedno je od brojnih sličnih obaveštenja koje menadžment firmi kači na oglasne table proizvodnih hala i kompanija. A cene se, bar prema navodima radnika različitih firmi, kreću od 3.000 dinara, preko 5.000, 6.000 dinara. Jednokratno, naravno.

Ova praksa prisutna je i u zemljama regiona, s tim da su iznosi kojima se zaposleni stimulišu na vakcinaciju nešto veći.

- Kada je reč o podsticanju vakcinisanja novčanim nagradama, lično u tome ne vidim ništa protivzakonito - kaže pravnik Milan Predojević.

Primera radi, podseća Predojević, poslodavci često opštim aktima ili ugovorom o radu predviđaju nekoliko dana plaćenog odsustva za zaposlene koji su dobrovoljno dali krv.

- Time se prosto podstiče davanje krvi kao odraz humanosti i ne može se smatrati da su oni koji su protiv davanja krvi tako diskriminisani. Na isti način nagrađivanje onih koji se vakcinišu se po mom ličnom stavu ne može smatrati diskriminacijom radnika koji ne žele da prime vakcinu. S obzirom da je u konkretnom slučaju motiv za davanje novčanih nagrada podsticanje vakcinisanja kao značajne tekovine savremene medicine i na taj način stvaranja zdravsteno bezbednijih uslova rada, u tome ne vidim ništa sporno - ističe Predojević.

Međutim, važeći propisi ne propisuju konkretnu vakcinaciju kao obaveznu ni  zakonom, niti posebnim aktom ministra zdravlja, te prema njegovom mišljenju - ne bi smela da se postavlja kao uslov za rad.

- Takođe, na istom tragu radnik ili kandidat za posao ne bi trebalo uopšte da bude pitan da li je vakcinisan, niti bi poslodavac smeo takav uslov eksplicitno da postavi u oglasu, na primer - da traži samo vakcinisane kandidate - ukazuje Predojević.

Koliko je zaraženih 

Privredna komora Srbije objavila je 20. maja da u kompanijama u Srbiji ima manje od tri odsto radnika zaraženih koronom.

Na uzorku od 1.190 kompanija koje zapošljavaju skoro 400.000 radnika prijavljeno je odsustvo zbog korone 2,91 odsto zaposlenih. Nedelju dana ranije, učešće kovid odsutnih radnika bilo je 3,01 odsto, saopštila je PKS.

- Najviše odsutnih je u firmama do 100 zaposlenih, dok je u velikim kompanijama iznad 500 radnika situacija povoljnija od proseka u privredi. Najviše obolelih radnika je iz Užica, Novog Sada i Pančeva, a najmanja zaraženost je u Zaječaru, Leskovcu i Kruševcu - ukazala je PKS.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije ističe da u Srbiji postoji nešto više od 400.000 registrovanih poslodavačkih entiteta. Oko 98 odsto su mikro, mala, srednja preduzeća i preduzetnici, a tek mali broj su velika preduzeća. Da su pojedine firme nagrađivale novčano svoje radnike koji su se vakcinisali, za to se, kaže - čulo, a pojedini slučajevi bili su i dokumentovani.

- Postoje zaista različite situacije i teško je reći koliko se statistički često pojavljuje situacija da poslodavac na neki način insistira da radnici budu vakcinisani protiv Covida 19. Firmama je ozbiljno štetilo u proteklih godinu i po dana ukoliko u firmi dođe do zaražavanja u većem obimu. Interes poslodavca je da ne dozvoli da bolest uđe u njegov kolektiv. Mogućnost prenošenja zaraze je mnogo manja kada radnik donese potvrdu da je vakcinisan. Nije nemoguće da se takva stvar pojavljuje, ali to je u interesu poslodavca i tog zaposlenog, ali i svih ostalih zaposlenih - ističe Atanacković.

Opet, kako kaže, to sa druge strane ugrožava neke slobode, pa ima i kontra argumenata.

- To je nešto što može da bude neformalni pritisak poslodavca u želji da sačuva svoju radnu zajednicu, ali ne u smislu bilo kakvog uslovljavanja. Kod nas je dosta ostalo u svesti, pogotovo starijih, onaj period samoupravljanja, kada je postojala velika ponuda onih koji su želeli da rade i bili bez posla. Sada to nije slučaj. Poslodavcima je sve teže da dođu do kvalitetnih izvršilaca, i mislim da će doći vreme da poslodavac moli zaposlenog da dođe na posao, a ne da ga sprečava, otpušta i slično - smatra Atanacković.

Iako se nigde formalno ne navodi, u pojedinim kompanijama uslov za zaposlenje, ali i za povratak na posao posle “kovid rada od kuće”, često ume da bude obavljena vakcinacija.

Pravnik Milan Predojević ističe da bi to, eventualno, mogla da bude praksa pojedinih poslodavaca.

- Poznato je da praksa često odstupa od pravne regulative, a cilj svake pravne države upravo treba da bude prilagođavanje prakse važećim propisima. Za navedeno pitanje najrelevantnija su sledeća dva propisa: Zakon o radu i Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Zakon o radu jer uređuje prava, obaveze i dužnosti poslodavaca i zaposlenih, između ostalog i uslove za zasnivanje radnog odnosa, a Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti jer određuje mere koje su obavezne, kao i one koje se mogu uvesti u svrhu suzbijanja zarazne bolesti, između ostalih i obaveznu imunizaciju.

Kada je reč o uslovima za zasnivanje radnog odnosa zakon postavlja samo jedan - 15 godina starosti, a poslodavcu prepušta da odredi ostale, pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, objašnjava Predojević.

Postoji li diskriminacija

Pravilnik kojim se kod poslodavca utvrđuje opis poslova i posebni uslovi za rad na tim poslovima donosi nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca.

- Da li poslodavac ima potpunu slobodu u određivanju uslova za rad? Ne, jer su propisana ograničenja, odnosno predviđena je zabrana diskriminacije zaposlenih, kao i lica koja traže zaposlenje. Zbog čega je ovo važno u konkretnom slučaju? Zbog činjenice da je diskriminacija između ostalog, zabranjena i  s obzirom na zdravstveno stanje, uverenje ili neko lično svojstvo. Imajući u vidu ove zakonske odredbe, mišljenja sam da određivanje vakcinacije kao uslova za rad ili povratak na posao predstavlja diskriminaciju lica koja traže zaposlenje, ili lica koja već rade. Takav uslov poslodavca ne bio bio problematičan da je Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisana obavezna imunizacija od kovida 19. Pošto to nije slučaj, određivanje vakcine kao uslova za rad može da se oceni kao diskriminacija s obzirom na zdravstveno stanje, pa zašto da ne i u pogledu ličnog uverenja - objašnjava Predojević.

U tom smislu, on pominje i  Zakon o pravima pacijenata koji određuje da pacijent ima pravo na slobodan izbor predloženih medicinskih mera, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast zdravstvene zaštite.

- Treba skrenuti pažnju da su moguće izmene u pogledu obaveznosti imunizacije, jer je jednim članom Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti predviđena mogućnost određivanja obavezne imunizacije i protiv druge zarazne bolesti, koja nije navedena u zakonu, ako se utvrdi opasnost od prenošenja te zarazne bolesti. Akt o uvođenju obavezne imunizacije u takvom slučaju ovlašćen je da donese ministar zdravlja. Pošto on to do sada nije učinio u pogledu Covida 19, poslodavac ne bi mogao sebi da dozvoli tu slobodu da toliko zadire u privatnost zaposlenog propisujući obaveznost vakcinacije, pogotovo jer imunizacija teško može da predstavlja ključan uslov za obavljanje nekog posla - navodi naš sagovornik.