Fitnes instruktori otkrivaju kako stvarno izgleda ovaj posao

Fitnes instruktori mogu mesečno da zarade koliko i programeri ukoliko su dobri i dokazani u svom poslu, tvrdili su svojevremeno učesnici u jednoj polemici na društvenoj mreži Reddit.

Iako nema precizne statistike, broj onih koji se bave ovom vrstom posla je u porastu, što je posledica sve većeg broja teretana i fitnes centara, potvrđuju u Savezu za rekreaciju i fitnes Srbije. Procene su da je broj teretana i fitnes centara nešto veći od 1.000, što je nekoliko puta više nego pre deceniju i po, ali da na tržištu i dalje ima mesta za nove učesnike, a pogotovo za obučene i stručne instruktore.

Jer ova medalja ima i svoju drugu stranu - veliki broj njih radi na divlje, bez adekvatnog obrazovanja i znanja neophodnog za ovu vrstu posla, a nije malo ni onih kojima znanja ne manjka, ali su u teretanama angažovani bez ugovora o radu.

Kakav je ovo posao, kako se postaje fitnes instruktor, da li je to posao od koga može dobro da se živi, koliko se radi dnevno, u čemu je njegova draž, a čega se mora odreći, otkrivaju za Infostud, dva iskusna fitnes instruktora, Zorana Mitrović i Dejan Halaj.

Dobar instuktor je i dobar pedagog

Njih dvoje slažu se da ovo nije klasično zanimanje, već pre svega način života, ali i da nema dobrog fitnes instruktora, koliko god bio stručan, ako nema sposobnost da motiviše vežbača i bude dobar pedagog i psiholog.

- Završila sam DIF, kasnije sam u Dubaiju završila i kurs za fitnes instruktora na kojem dobiješ stručno znanje, ali kako biti dobar psiholog i motivator, te stvari se uče na fakultetu. Podrazumeva se da znate vežbe i da znate kako to svoje znanje da prenesete onome ko vežba, ali dobar fitnes instruktor mora znati i kako sa ljudima. Dođe vam neko neraspoložen i pod stresom, jedva se naterao na trening i na vama je onda da ga motivišete da taj trening uradi, da pruži svoj maksimum i da izađe iz teretane zadovoljniji nego što je ušao - kaže Zorana.

Upoznaj svakog svog vežbača

Dejan Halaj, kondicioni i fitnes trener i vlasnik centra Be fit, smatra kao neko ko se od malena bavio atletikom, da su i obrazovanje i sport podjednako važni.

- Dok sam trenirao nisam uvek mogao da razumem zašto je nešto bitno, ali sam na fakultetu onda dobio odgovore na ta pitanja. Svako zašto ima svoje zato u trenažnom procesu, koliko god se to nekada činilo nelogično. I zato je obrazovanje važno, ali ne samo ono uskostručno. Baveći se sportom, a kasnije i tokom školovanja, naučio sam da budem prisan sa trenerom i toga se držim i sam kada radim. Za mene je dobar trener onaj ko je ujedno i psiholog, drugar, motivator, ko poznaje svakog svog vežbača i zna način kako da mu pristupi. Zato je moj san bio da imam mali fitnes centar, a ne veliku teretanu - dodaje Dejan.

U Savezu za rekreaciju i fitnes Srbije, ističu za Infostud, da je neophodno da fitnes instruktori imaju sportsko obrazovanje, a ono se kreće u rasponu od osnovnog kursa stručnog osposobljavanja pa do fakultetske diplome DIF-a, odnosno Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. Kurseva je, kažu, sve više, a savet budućim trenerima koji od njih da izaberu je isti kao i vežbačima kada biraju kod koga će ići na fitnes. Potrebno je da se dobro informišu ili da biraju preko preporuke.

Mnogi bez fiksne plate

Mesečna zarada fitnes instruktora zavisi uglavnom od broja vežbača, kao i broja radnih sati, jer veliki deo njih nema fiksnu platu, niti ugovor o radu. Najčešće rade ili na procenat, obično je od sedam do deset odsto od prometa koji ostvari teretana ili pak imaju oko 40 odsto od mesečne članarine vežbača.

Razlika u zaradama je velika, što zbog cena usluga koje prilično variraju, što zbog broja vežbača i vrste treninga, koji mogu biti individualni, vođeni, grupni…Zato se njihove zarade mogu kretati od nekoliko desetina hiljada dinara, ako su početnici, do hiljadu, pa i više evra, ako su već dokazani, rade više od osam sati dnevno i imaju dosta klijenata.

- Da bih zaradila za normalan i pristojan život radim 8 do 10 sati radnim danima, to je znači 8 do 10 termina dnevno, dok subotom radim nešto kraće. Ja sam frilenser, vodim treninge u nekoliko teretana i pošto u toku dana moram da menjam lokaciju, na kraju ispadne da radim ceo dan navodi Zorana dodajući da posao fitnes instruktora nije lak kako se čini, niti se lako može zaraditi veliki novac.

Zadovoljni vežbači pomeraju granice

I ovaj posao, kao i svaki drugi, kažu Zorana i Dejan, ima svoje prednosti, ali i mane. Najlepši deo ovog posla je sreća i zadovoljstvo klijenata, a najveća satisfakcija i kompenzacija za naporan rad je napredak koji vežbači postižu pomerajući svoje granice.
Naličje je, slažu se oboje, to što najčešće rade po ceo dan i teško nalaze balans između posla i privatnog života.

- To što nemamo fiksno radno vreme je u jednu ruku prednost, ali i mana. Ne mogu sebe da zamislim da radim osam sati u nekoj kancelariji, a opet ovako imam jako malo vremena za privatni život. Teško je kada moraš sam da postaviš granice i nađeš balans. Naravno, da bi bilo dobro i da je sistem malo organizovaniji, da imamo sigurna primanja tokom cele godine, a ne da moramo da mislimo šta u letnjim mesecima kada zbog godišnjih odmora manje ljudi vežba - ističe Zorana Mitrović.

Dejan kaže da ima vežbače koji su to od samog početka, i da njegov centar funkcioniše kao komuna.

- Poznajem sve ljude koji vežbaju, delim sa njima sreću, ali i nevolje. Često kažem, neću više nikoga da primim, a onda popustim, jer mi dođe neko sa povredom i zdravstvenim problemom i ne mogu da ga odbijem, to nikada ne radim. Na kraju ispadne da radim veći deo dana i da imam premalo vremena i za odmor i za privatni život - dodaje Dejan.

Uvek će biti posla za trenera

Govoreći o sve većoj popularnosti onlajn treninga, ali i promenama koje donosi tehnologija i digitalizacija i u sferu fitnesa, naš sagovornik kaže:

- Već sada u razvijenijem svetu imate teretane koje su digitalizovane i umesto trenera imate displej na kome su vam prikazane vežbe. To će se desiti pre ili kasnije i kod nas, ali čvrsto verujem da će određeni broj ljudi i tada želeti da ga trenira živ čovek, a ne kompjuter. Jer ljudi se ne vezuju za objekat, nego za ljude, u ovom konkretnom slučaju za trenere. I ne dolaze uvek samo da odrade trening, nego i da vide nekoga, da popričaju u pauzi, da se opuste i nasmeju posle napornog dana - zaključuje Halaj.