Gastarbajteri na crno

(Preuzeto iz Kurira 05.06.2007.)

Dok dojučerašnja braća Crnogorci angažovanjem stranih radnika po sezoni keširaju oko desetak miliona evra, Srbija skoro isto toliko novca svake godine gubi. Naime, za razliku od Crne Gore, koja je prošle godine Uredbom o angažovanju nerezidentnih radnika regulisala tu oblast na način da poslodavci koji unajmljuju strance dnevno izdvajaju dva i po evra po osobi, naša zemlja nema niti podataka o broju „gastarbajtera”, niti zakonodavstvo koje to uređuje.

Koliko je praksa nevođenja evidencije o broju stranih radnika uzela maha najbolje svedoči i činjenica da je, prema poslednjim podacima, iz 2005. godine, u Srbiji koricu hleba potražilo tek oko 200 radnika, i to mahom Rumuna. Prema istim podacima, kojima raspolaže Nacionalna služba zapošljavanja (NSZ), u Srbiji nema nijednog Kineza koji je zatražio radnu dozvolu!

Mirjana Ninković, direktor sektora za osiguranje za slučaj nezaposlenosti i pravne poslove u NSZ, ističe da su za ovakvu „haotičnu” situaciju krivi zakonski propisi, koji datiraju još iz vremena socijalističke Jugoslavije.

- Ti propisi su potpuno neusklađeni sa savremenim tržišnim tokovima. Zakon prepoznaje nekoliko grupacija stranaca, stalno naseljene, sa privremenim boravkom, ali i one strance koji imaju potpisan ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji. Upravo ovu poslednju stavku strane kompanije, kojih u našoj zemlji ima svakim danom sve više, najčešće koriste prilikom zapošljavanja radnika iz inostranstva - navodi Ninkovićeva.

Ona dodaje da za takve radnike, po zakonu, poslodavac ne mora da traži radnu dozvolu, niti da uplaćuje poreze i doprinose za socijalno osiguranje. Naša sagovornica navodi da su stari zakon o uslovima zapošljavanja stranaca i zakon o privrednim društvima doveli do situacije da Kinezi ne moraju da traže radne dozvole.

- Prema zakonu o privrednim registrima, stranci mogu da registruju privredno društvo bez traženja radne dozvole. Takođe taj zakon omogućava članovima porodičnog domaćinstva vlasnika privrednog društva da rade bez radnih dozvola. Takva regulativa stvorila je situaciju sa kojom se danas suočavaju i inspektori na terenu - kaže Ninkovićeva. 

ANTR FILE:

Kopirati Crnogorce

Mirjana Ninković iz Nacionalne službe zapošljavanja navodi da bi Srbija trebalo da prekopira system koji je Crna Gora uvela prošle godine i koji se u praksi pokazao više nego isplativ.

- U 2006. godini u Crnoj Gori registrovano je 46.788 stranih radnika. Od tog broja 57 odsto, odnosno 26.682, činili su Srbi, 14.550 radnika je bilo iz Bosne i Hercegovine, oko 3.600 makedonaca i 414 Hrvata. Ako se uzme da se dnevno izdvaja 2,5 evra po zaposlenom, jasno je da je priliv u budžet samo po ovom osnovu bio popriličan - ističe Ninkovićeva.

(A. ME)