Gazde i pripravnici pod lupom države

(Preuzeto sa sajta Večernje novosti - 11. 01. 2010.)

Krajem ove nedelje krenuće se u kontrolu poslodavaca koji su učestvovali u programu zapošljavanja pripravnika uz subvenciju države - potvrđeno je „Novostima" u nadležnom Ministarstvu ekonomije.

Mada je program „Prva šansa", prema tvrdnjama nadležnih, dao dobre rezultate, odnosno u prošloj godini je zahvaljujući njemu čak 16.000 mladih zvanično započelo poslovnu karijeru, uočene su i mnogobrojne slabosti, koje bi se planiranim izmenama u ovoj godini mogle otkloniti.

- Znamo za mnogobrojne slučajeve kada su poslodavci, samo fiktivno, zapošljavali pripravnike. Korišćen je, zapravo, novac države a da pripravnik nije proveo ni dan na svom prvom radnom mestu - kažu u Ministarstvu ekonomije. - U narednom periodu intenzivno ćemo kontrolisati kako je korišćen program i u slučaju zloupotreba, poslodavci će biti dužni da državi vrate sav uplaćen novac - kažu u Ministarstvu ekonomije. - Ipak, i procena koju imamo, a to je da će oko 20 odsto pripravnika angažovanih kroz program „Prva šansa" ostati na poslu.

Uočene slabosti naterale su i Ministarstvo ekonomije da promeni program.

- U ovoj godini izdvojićemo i dodatna sredstva za zapošljavanje pripravnika, ali će ubuduće mladi prvo, uz nadoknadu koju daje država, a koja iznosi 10.000 dinara, volontirati tri meseca, a u firmi će, uz subvenciju države, ostati samo ako posle tog perioda poslodavac iskaže potrebu za njegovim angažovanjem - objašnjavaju u Ministarstvu ekonomije. - Država će za te koje poslodavci izdvoje plaćati neto zarade od 18.000 do 20.000 dinara, kao i sve prateće dažbine, izuzev poreza na zarade. Novost je, međutim, što će kada prođe ta godina u kojoj država, zapravo, plaća pripravnika, obavezu isplate za narednih 12 meseci preuzeti poslodavac.

Pokrivanje troškova

Država je do sada, na primer, za pripravnika sa visokom stručnom spremom plaćala neto platu od 20.000 dinara i sve doprinose, tako da je, zapravo, u pokrivanju troškova radnog mesta učestovovala sa skoro 30.000 dinara. Poslodavac je bio dužan da plati samo porez na zarade, koji, u ovoj varijanti, iznosi 2.589 dinara. Uočeno je da su se mnogi, zapravo, fiktivno zapošljavali i sa poslodavcem delili dobit umesto da steknu radno iskustvo.

G. Bulatović