Generacija Z: Sveža perspektiva i izazov za tradicionalne poslovne norme

Autor: Petra Kanurić, menadžer za poslovnu strategiju i razvoj, Startuj Infostud

Njihova svest o globalnim problemima je impresivna - klimatske promene, socijalna pravda i mentalno zdravlje nisu za njih samo teme za razgovor. Žele da budu deo rešenja i biraju brendove koji su otvoreni i transparentni. Ne možete ih privući praznim rečima, traže iskrenost i društvenu odgovornost što potvrđuje i 74% učesnika u istraživanju o očekivanjima i stavovima generacije Z na tržištu rada koje je tokom oktobra sproveo sajt Startuj Infostud.

U poslovnom svetu, Generacija Z preispituje sve - od radnog vremena do dress code-a. Finansijska nadoknada, fleksibilnost i ravnoteža između posla i privatnog života su im ključni. Podstiču brendove da budu autentični ili rizikuju da izgube njihovu podršku, a teme koje su nekada bile tabu poput mentalnog zdravlja i identiteta sada su deo svakodnevnih razgovora, zahvaljujući njihovoj otvorenosti.

Tranzicija iz obrazovanja u svet rada je za mnoge mlade stresna: 73% smatra ovu promenu izazovnom zbog neodlučnosti u izboru zanimanja, nedostatka organizacionih veština i sumnje u izbor fakulteta ili visoke škole. Velika većina (94%) veruje da država i sistem treba da pruže veću podršku i bolje uslove za njihove karijere.

Zanimljivo je da nivo stresa raste s godinama dok optimizam opada; mladi od 15 do 19 godina su manje pod stresom i optimističniji nego oni između 24 i 28 godina. Oblasti u kojima mladi žele da rade su IT, marketing, ekonomija i menadžment, a većina želi da radi u srednjim ili velikim kompanijama. Mladi iz Beograda i Vojvodine više su zainteresovani za rad u privatnom sektoru i međunarodnim kompanijama, dok su oni iz Južne i Istočne Srbije, Šumadije i Zapadne Srbije više fokusirani na državne institucije i tradicionalne oblasti poput javne administracije, prosvete i poljoprivrede, sa manjim interesovanjem za startapove i preduzetništvo.

Prilagođavanje kompanija novim očekivanjima

Evidentno je da nova očekivanja i navike koje donosi ova generacije stavlja kompanije i situaciju da moraju da se prilagode ili rizikuju da ostanu bez talentovanih mladih profesionalaca.

Ključ za privlačenje generacije Z leži u transparentnosti i autentičnosti. Oni žele da znaju šta vaša kompanija zaista predstavlja, ne samo šta piše u marketinškim materijalima. To potvrđuje i podatak da 66% mladih ne bi radilo za kompaniju čiji imidž ne odgovara stvarnim uslovima rada.

Proces regrutacije treba da bude brz i efikasan, uz jasnu komunikaciju. A kada kompanija zaposli mladu osobu potrebno je uložiti dodatno napora kako bismo ih zadržali jer istraživanje govori da bi 48% zaposlenih mladih promenilo posao. Kao razloge navode niska primanja i nemogućnost napredovanja.

Kada smo pitali mlade šta očekuju od poslodavaca, naveli su adekvatnu finansijsku nadoknadu, dobre međuljudske odnose, balans između posla i slobodnog vremena i stabilnost radnog mesta. Poštovanje i dobrobit zaposlenih su među najvažnijim vrednostima za njih. Zanimljivo je da bi 46% mladih pristalo na manju platu u kompaniji koja neguje vrednosti koje oni cene.

Kompanije mogu da prepoznaju vrednosti Generacije Z i da im pruže prilike koje odgovaraju njihovim interesovanjima, na obostrano zadovoljstvo. Tako, na primer, uključivanje mladih ljudi u projekte ili preispitivanje postojećih procesa rada može doneti svežu perspektivu kompaniji. Takođe, podsticanje upotrebe veštačke inteligencije za povećanje produktivnosti, omogućava kompanijama da unaprede svoje poslovanje, a mladima pruža priliku da primene svoje znanje i veštine.

Visoka očekivanja u pogledu plata

Zakonitosti koje vladaju na tržištu rada danas nisu jednostavne, a mladi ljudi koji danas izlaze sa fakulteta suočavaju se sa prilično komplikovanim ekonomskim okruženjem. Zbog post-pandemijskih prilagođavanja, rastuće inflacije i geopolitičkih tenzija poslovno okruženje je vrlo specifično, što svi osećamo na dnevnom nivou.

Generacija Z u Srbiji ulazi na tržište rada sa visokim očekivanjima u pogledu plata. Istraživanje pokazuje da očekuju početnu zaradu od oko 89.000 dinara, s nadom da će tokom karijere dostići gotovo duplo više. Realnost je da prosečna prva plata diplomca iznosi 72.000 dinara.

Broj oglasa za pozicije bez iskustva i prilika za prakse raste iz godine u godinu. Na prvi pogled, ovo deluje ohrabrujuće. Međutim, ukupan broj raspisanih oglasa stagnira poslednje dve godine. Depopulacija, starenje radne snage i nesklad između traženih i ponuđenih veština stvorili su deficit kandidata na tržištu. Ovo, na neki način, ide u prilog i mladima ali i svim kanidatima jer je tržište rada na “njihovoj strani”.

Ipak, konkurencija nije nestala. Na jedan oglas za kandidate bez iskustva prijavi se u proseku 64 osobe, a na prakse oko 72. Nakon diplomiranja, mladi u proseku čekaju četiri meseca na zaposlenje. U tom periodu konkurišu na oko 12 pozicija pre nego što dobiju prvu priliku.

Interesantnan, ali i poražavajuć podataka za nas jeste da je istraživanje pokazalo da 57% mladih razmišlja o preseljenju iz zemlje. Kao glavne motivatore za odlazak navode kvalitet života, dobre plate kao i prilike za razvoj karijere.

U ovim izazovnim vremenima, mladi se suočavaju sa stresom tranzicije iz obrazovanja u radni svet, često bez dovoljno podrške sistema i države. Njihova nesigurnost u vezi sa karijerom i daljim obrazovanjem je razumljiva, ali upravo oni donose svežinu i specifičnosti koje imaju snažan uticaj na društvo i tržište rada.

Kako su poslovne okolnosti teške za sve nas, mislim da je sada više nego ikad vreme je da kroz međugeneracijsku saradnju učimo jedni od drugih i da sarađujemo. Samo zajedničkim naporima možemo prevazići izazove i pronaći način da se svi zajedno snađemo u svetu koji je, pogotova sada, stresan i pun prepreka.