Gorak sendvič ponude i tražnje

GORAK SENDVIČ PONUDE I TRAŽNJE

Prva prepreka ka modernom i reformisanom obrazovnom sistemu su ljudi u obrazovnim ustanovama, pre svega na fakultetima, a drugu prepreku stvara činjenica da je svega petina čitave generacije usklađena, odnosno osposobljena za tržište rada. Sistem obrazovanja jednostavno ne valja jer ne prati tržište rada. Zbog toga se može tvrditi da Srbija nema adekvatan kadar - kaže urednik časopisa Obrazovanje i razvoj Refik Šećibović

(Preuzeto iz Danas-a 14.11.2006.)

Evidencija od milion nezaposlenih, od čega više od 33.000 fakultetski obrazovanih bez posla, jedan je od najubedljivijih odgovora na pitanje da li postojeći sistem obrazovanja u Srbiji školuje ljude za određeni posao ili biro za nezaposlene. U meri u kojoj se ponuda i tražnja određenih zanimanja razilaze, razilaze se i mišljenja unutar stručne javnosti o tome na koji način ovaj jaz valja prevazići. Rešavanje postojećeg problema mora se posmatrati i u kontekstu poruke koju je poslao evropski komesar za obrazovanje Jan Figel u nedavnoj poseti Srbiji, da visoko obrazovanje mora biti u skladu s potrebama ekonomije i tržišta.

U Ministarstvu prosvete tvrde da reforma obrazovanja na svim nivoima upravo ide ka omogućavanju bržeg zapošljavanja mladim generacijama.

Ide se ka tome da se proizvede kadar kakav tržište zahteva. Veliki broj nezaposlenih je nasleđeno stanje, kao i problem tranzicije u kojoj se Srbija nalazi. Zakonom o visokom obrazovanju dat je pravni okvir za uvođenje novih studijskih programa koji bi bili prilagođeni novoj, odnosno sadašnjoj društvenoj situaciji. Nov način studiranja omogućiće brže i efikasnije uključivanje mladih u proces rada, pri čemu prvi stepen u trajanju od tri godine treba da obezbedi sticanje neophodnih, pre svega praktičnih znanja i veština, na primer u državnoj upravi - objašnjava za Danas pomoćnica ministra za visoko i više obrazovanje Emilija Stanković.

Ona objašnjava da je sada fakultetima, pre svega onima za koje ne postoji veliko interesovanje, omogućeno da svoje studijske programe kreiraju shodno potrebama tržišta rada i na taj način privuku mlade da se opredele upravo za njih.

Predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Obrad Stanojević ne slaže se s tim da je zadatak Saveta da utiče na zapošljavanje.

Možemo da utičemo na školstvo, ali ne i na ono što se dešava s diplomiranim stručnjacima. Kada privreda krene i mala i srednja preduzeća krenu s radom biće nam potrebna radna snaga. To je ono na šta Savet ne može da utiče. Bilo bi dobro da se prate potrebe tržišta, ali ukoliko se smanji broj upisanih pojaviće se socijalni i politički problem, odnosno šta raditi s velikim brojem srednjoškolaca - kaže Stanojević.

On objašnjava da je upravo u tome razlika između Amerike i Evrope, jer je u Evropi ustavno pravo svakog srednjoškolca da nastavi studije.

U Americi je, pak, to privilegija i to po pravilu bogatih ili eventualno vrlo talentovanih - navodi on. Sagovornik Danasa smatra da rešenje nije u smanjenju broja upisanih zbog interesa fakulteta, s obzirom na to da oni s većim brojem studenata od države dobijaju i veća sredstva. Kako je objasnio, fakulteti sakupljaju novac i tako što studentima naplaćuju različite usluge, pa količina novca u budžetu fakulteta direktno zavisi i od broja upisanih studenata.

Ipak, najnoviji podaci Nacionalne službe za zapošljavanje su surovi. Na tržištu rada Srbije posao čeka 33.530 fakultetski obrazovanih ljudi, 815 magistara i 54 doktora nauka. Među mlađima od 25 godina diplomu fakulteta ima 645 nezaposlenih, a magistarsku titulu jedan nezaposleni. Na evidenciji nezaposlenih je 10.559 diplomiranih stručnjaka koji imaju između 26 i 30 godina, 62 magistra i četiri doktora nauka, dok u grupi onih između 31 i 40 godina starosti ima 8.460 diplomaca, 259 magistara i sedam nezaposlenih s najvišom akademskom titulom. Posao čeka i 12.866 diplomaca starijih od 41 godine, 493 magistra i 43 doktora nauka.

Prvo zaposlenje čeka 16.755 fakultetski obrazovanih, 178 magistara i 12 nezaposlenih sa osmim stepenom stručne spreme. Više od 13.000 diplomaca, 341 magistar i 23 doktora nauka čekaju posao do godinu dana, više od 9.000 visokoobrazovanih je na tržištu rada od jedne do dve godine, a oko 10.000 nezaposlenih po završetku fakulteta, magistarskih, ili doktorskih studija provodi između dve i deset godina na berzi rada. Na posao u Srbiji više od deset godina čeka 1.227 nezaposlenih s fakultetskom diplomom, 25 s titulom magistra i jedan s doktorskom titulom.

Kada je reč o području rada nezaposlenih sa sedmim i osmim stepenom stručne spreme, na evidenciji je najviše obrazovanih za oblast ekonomije, prava i administracije - oko 9.000. U oblasti vaspitanja i obrazovanja posao traži oko 5.500 visokoškolaca, u zdravstvu, farmaciji i socijalnoj zaštiti više od 4.000, a u poljoprivredi, proizvodnji i preradi hrane 3.163 nezaposlena.

Ipak, profesor Ekonomskog fakulteta Branislav Boričić za naš list kaže da čak 80 odsto studenata ovog fakulteta ne čeka na posao duže od devet meseci. Prema njegovim rečima, problem zapošljavanja ekonomista rešen je tako što mnoge firme angažuju studente treće i četvrte godine i zapošljavaju ih po diplomiranju.

Urednik časopisa Obrazovanje i razvoj Refik Šećibović kaže da obrazovni sistem nije ni blizu da dostigne primerenu usklađenost s potrebama tržišta rada. Za to, prema njegovoj oceni, postoje najmanje dve prepreke.

Prva prepreka ka modernom i reformisanom obrazovnom sistemu su ljudi u obrazovnim ustanovama, pre svega na fakultetima, a drugu prepreku stvara činjenica da je svega petina čitave generacije usklađena, odnosno osposobljena za tržište rada. Sistem obrazovanja jednostavno ne valja jer ne prati tržište rada. Zbog toga se može tvrditi da Srbija nema adekvatan kadar - smatra Šećibović.

On ocenjuje da su dokumenti koji su usvajani tokom proteklih šest godina veoma dobri, ali da su lični interesi čelnih ljudi u obrazovnim ustanovama kočnica ka stvaranju modernog visokog obrazovnog sistema.

ANTRFILE:

STUDIRANJE PO INERCIJI

Broj upisanih studenata određuje se bez ikakvog kontakta s privredom i tržištem rada. Kada bi, na primer, jednom srednjoškolcu na pravnom fakultetu rekli da veliki broj diplomiranih u toj struci čeka posao, pitanje je da li bi on to upisao. Fakulteti to svojim kandidatima pre upisa jednostavno ne žele da kažu - kaže za Danas predsedavajući Studentske unije Srbije Igor Jezdimirović. On ocenjuje da se studenti u Srbiji školuju po inerciji, a da fakulteti godinama upisuju veliki broj budžetskih i još više samofinansirajućih studenata.

L. Valtner - I. Kljajić