Hemofarm zapošljava u Šapcu: Posao za mašinom u belom mantilu

Još kao učenica srednje Hemijske i tekstilne škole u Šapcu, Aleksandra Ivanović nadala se da će, bar kroz stručnu praksu, moći da dođe u pogon Hemofarma u ovom gradu i oseti kako bi izgledalo kada bi tu radila. Zbog pandemije kovida i strogih mera koje su vladale, nije imala priliku da ide na praksu u kompaniji, ali se Aleksandrina želja da dođe baš u Hemofarm ostvarila vrlo brzo, odmah nakon mature. Videla je oglas za posao, konkretno poziciju rukovalac na mašinama, što joj je i bila želja.

Nakon prijave na oglas, vrlo brzo je i postala deo Hemofarm tima u Šapcu. Radi oko godinu dana u pogonu za polučvrste i tečne forme lekova i kako kaže, veoma je zadovoljna.

- Ovo mi je prvi posao, pa nemam druga iskustva da bih sa njima upoređivala, ali sve što sam zamišljala da poslodavac treba da obezbedi, ovde sam i dobila - priča nam Aleksandra i naglašava:

- Odgovara mi što je rad po smenama, što tačno znam kada počinjem, a kada završavam, što mogu da planiram svoje slobodno vreme. Čim sam došla, prošla sam obuku. Po obrazovanju sam tehničar za industrijsku i farmaceutsku tehnologiju, pa sam mnoge stvari već i u školi učila, ali i pored toga, svako ko počne da radi u Hemofarmu ima detaljnu obuku, tako da kod nas u pogon može da dođe i neko ko nije imao iskustva u farmaceutskoj industriji.

„Siguran posao u pouzdanoj kompaniji“

Aleksandra kaže da posao nije fizički zahtevan, čak ni za mladu ženu od 20 godina, kao što je ona. Kako navodi, mašina radi svoj posao, a čovek je tu da je proverava i nadzire, kako bi sve funkcionisalo kako treba. Kada se napravi dovoljna količina jednog proizvoda prelazi se na izradu drugog, onda mašina staje, menjaju se podešavanja, sve se pere, i sa proizvodne trake kreće da izlazi novi proizvod. Uglavnom su to poznati Hemofarm sirupi.

Naša sagovornica kaže da nije jedina žena u fabrici. Mnoge koleginice imaju decu i zato im siguran posao u pouzdanoj kompaniji, uz mnoge pogodnosti, poput privatnog zdravstvenog osiguranja, veoma znači.

- Sigurna sam da ću i ja, kada budem imala svoju porodicu i decu, ostati ovde da radim. Nije teško, čisto je, poštuju se sve bezbednosne procedure i radno vreme. Čini mi se da je lako odgajati decu uz posao koji voliš, koji nije težak i još je siguran - naglašava Aleksandra.

U istom pogonu, u Šapcu, na istom radnom mestu, kao rukovalac na mašinama, zaposlen je i njen kolega Aleksandar Jokić. On je već „veteran“! Počeo je tu da radi sa 23, a sada ima 35 godina. Kada je došao, kaže da ništa nije znao o ovom poslu, jer se školovao za električara i mislio da će biti majstor i sam sebi šef.

- Nisam zamišljao da ću raditi u ovako velikom kolektivu i ovako uspešnoj kompaniji – kaže Aleksandar Jokić i dodaje:

- Prijatelj mi je pokazao oglas, prijavio sam se i primljen sam. Prošao sam sve obuke, ali svako ko želi ovde može stalno da se usavršava i uči nove stvari. Isto tako, može i da napreduje ili da promeni radno mesto. Sada sam i ja u ulozi nekoga ko često obučava nove kolege. I uvek im kažem da je ovo kompanija u kojoj poslodavac ne zadaje nerealne uslove i količine koje treba da se proizvedu, već da su mu od toga važniji kvalitet i bezbednost na radu.

Znači mi što je sirup koji dajem svom detetu prošao i kroz moje ruke

I Aleksandar smatra da je u pogonu sve pod konac i dodaje:

- Kod nas je kao u apoteci. Mi radimo u belim mantilima, kao da smo doktori i medicinski tehničari. Poštuju se stroge procedure bezbednosti, higijene, kvaliteta... Baš sam ponosan što radim u kompaniji kojoj je kvalitet mnogo važniji od količina koje proizvodimo u velikoj meri. Imam dva sina i ako neki od njih mora da pije sirup zbog prehlade, bitno mi je da znam da je to odličnog kvaliteta. A posebno mi je važno što je ogromna šansa da je ta bočica sirupa, koji dajem detetu, prošla baš kroz moje ruke.

Aleksandar kaže da mu dosta znači i to što na poslu ima menzu i ne razmišlja o tome šta će da ruča. Dodaje da na dnevnom meniju može da se bira između više jela, a u ponudi su i posni i meni za vegetarijance. Često sa kolegama organizuje druženje, a sa nekima je, za sve ove godine, kolegijalni odnos prerastao u prava prijateljstva. Svim budućim kolegama Aleksandar poručuje da će ih dočekati topla atmosfera i prijateljska ruka, baš kao što je i njega pre mnogo godina.