Čuveni web dizajn Krojačeve škole — znanje za moderne IT poslove
INSPEKTORI RADA ZAPOSLILI 50.000 RADNIKA
INSPEKTORI RADA ZAPOSLILI 50.000 RADNIKA
(preuzeto iz Blica od 22.02.2006.)
Tokom prošle godine inspekcija rada podnela je sudovima više od 4300 prekršajnih prijava, od čega se većina odnosi na držanje radnika na crno. Medutim, na osnovu prijava podnetih zbog držanja neprijavljenih radnika kaznu po novom Zakonu o radu lane nije platio nijedan poslodavac u Srbiji.
Zakonom su za ovaj prekršaj propisane su veoma visoke novčane kazne. One se za pravna lica i do milion dinara, ali kako za „Blic" objašnjava Živka Đurić, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, problem je u tome što su sudovi neefikasni, pa se ovi predmeti sporo rešavaju i sporovi otežu u nedogled. Tek u poslednjih mesec dana, kaže ona, izrečene su prve kazne.
Kako bi se omogućila bolja primena zakona Ministarstvo za rad će, kaže Đurićeva, inicirati da se izmeni Zakon o prekršajima kako bi se proširila ovlašćenja inspekciji rada i omogućilo se da ona vodi prekršajni postupak u prvom stepenu.
Držanje neprijavljenih radnika, prema njenim rečima, najviše je zastupljeno u ugostiteljstvu, zanatstvu, trgovini, građevinaistvu i to kako kaže iz prostog razloga što ove delatnosti najviše rade. - Akcijama inspektora rada, rad na crno u Srbiji poslednjih godina znatno je smanjen, ali je stanje kod nas u toj oblasti još uvek mnogo gore nego u Evropskoj uniji. Posle poseta naših inspektora radni odnos lane je zaključen sa 21.563 radnika, dok je godinu dana ranije na taj način prijavljeno oko 30.000 radnika - kaže Đurićeva dodajući da ovakav učinak u zapošljavanju nema ni Nacionalna služba za zapošljavanje.
Radnik koje poslodavci neće da prijave mogu i sami da se jave inspekciji rada i to potpuno anonimno. Iako inspektori nisu obavezni da reaguju na anonimne prijave, u inspekciji rada kažu da oni kreću u akcije na osnovu takvih dojava jer im je to dobar putokaz gde treba da deluju.
Problem je, međutim, što se radnici najčešće jave tek kada odu iz firme u kojoj nisu bili prijavljeni. Isti je slučaj i sa ostalim oblicima kršenja Zkaona o radu, kao što je prekovremni rad, pauza za ručak, dnevni i nedeljni domer, o čemu rdnici ne smeju da pričaju.
ANRFILE:
SPORNO 1.500 OTKAZA
Inspekciji rada lane su podneta 1.474 zahteva za odlaganje od izvršenja rešenja o otkazu. U više od 50 odsto slučajeva inspekcija je donela rešenja u korist radnika, što pokazuje da poslodavci vrlo često nezakonito daju otkaze.
(preuzeto iz Blica od 22.02.2006.)
Tokom prošle godine inspekcija rada podnela je sudovima više od 4300 prekršajnih prijava, od čega se većina odnosi na držanje radnika na crno. Medutim, na osnovu prijava podnetih zbog držanja neprijavljenih radnika kaznu po novom Zakonu o radu lane nije platio nijedan poslodavac u Srbiji.
Zakonom su za ovaj prekršaj propisane su veoma visoke novčane kazne. One se za pravna lica i do milion dinara, ali kako za „Blic" objašnjava Živka Đurić, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, problem je u tome što su sudovi neefikasni, pa se ovi predmeti sporo rešavaju i sporovi otežu u nedogled. Tek u poslednjih mesec dana, kaže ona, izrečene su prve kazne.
Kako bi se omogućila bolja primena zakona Ministarstvo za rad će, kaže Đurićeva, inicirati da se izmeni Zakon o prekršajima kako bi se proširila ovlašćenja inspekciji rada i omogućilo se da ona vodi prekršajni postupak u prvom stepenu.
Držanje neprijavljenih radnika, prema njenim rečima, najviše je zastupljeno u ugostiteljstvu, zanatstvu, trgovini, građevinaistvu i to kako kaže iz prostog razloga što ove delatnosti najviše rade. - Akcijama inspektora rada, rad na crno u Srbiji poslednjih godina znatno je smanjen, ali je stanje kod nas u toj oblasti još uvek mnogo gore nego u Evropskoj uniji. Posle poseta naših inspektora radni odnos lane je zaključen sa 21.563 radnika, dok je godinu dana ranije na taj način prijavljeno oko 30.000 radnika - kaže Đurićeva dodajući da ovakav učinak u zapošljavanju nema ni Nacionalna služba za zapošljavanje.
Radnik koje poslodavci neće da prijave mogu i sami da se jave inspekciji rada i to potpuno anonimno. Iako inspektori nisu obavezni da reaguju na anonimne prijave, u inspekciji rada kažu da oni kreću u akcije na osnovu takvih dojava jer im je to dobar putokaz gde treba da deluju.
Problem je, međutim, što se radnici najčešće jave tek kada odu iz firme u kojoj nisu bili prijavljeni. Isti je slučaj i sa ostalim oblicima kršenja Zkaona o radu, kao što je prekovremni rad, pauza za ručak, dnevni i nedeljni domer, o čemu rdnici ne smeju da pričaju.
ANRFILE:
SPORNO 1.500 OTKAZA
Inspekciji rada lane su podneta 1.474 zahteva za odlaganje od izvršenja rešenja o otkazu. U više od 50 odsto slučajeva inspekcija je donela rešenja u korist radnika, što pokazuje da poslodavci vrlo često nezakonito daju otkaze.
