Izbirljivi lete sa spiska nezaposlenih

NACIONALNA SLUŽBA ZA ZAPOŠLJAVANJE PROŠIRILA EVIDENCIJU

IZBIRLJIVI LETE SA SPISKA NEZAPOSLENIH

U Srbiji je evidentirano 916.000 onih koji traže zaposlenje. Više od 270.000 njih prošle godine je odbilo ponuđeni posao, pa su izbrisani sa evidencije

(preuzeto iz Glas-a od 13.02.2007.)

BEOGRAD - Kako skoro trećina ljudi na spiskovima nezaposlenih redovno odbija ponuđene poslove, Nacionalna služba za zapošljavanje je pooštrila kontrolu i sa spiskova nezaposlenih izbrisala one koji ne žele stvarno da rade. Od januara do novembra 2006. godine sa spiskova je tako skinuto 271.000 ljudi koji su odbili posao, kaže Srđan Andrijević, portparol Nacionalne službe za zapošljavanje.

Prema zvaničnim podacima, krajem decembra na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje bilo je 916.000 osoba.

Bitno je da nezaposleni aktivno traže posao. Prema individualnom planu zapošljavanja, nezaposlena osoba mora da zna šta i kako je dužna da preduzme da bi se zaposlila. Nacionalna služba ima najrazličitije programe kojima pokušava da im pomogne. To su razne obuke za aktivno traženje posla, kursevi za sticanje novih znanja i veština - objašnjava Andrijević.

Bitno je da svi koji su na birou moraju da se odazivaju na pozive Nacionalne službe, dodaje on.

Nacionalna služba ne otvara radna mesta, to je jasno, ali svako ko je na spisku nezaposlenih mora da se odazove na poziv koji dobije. Ako se ne javi ili odbije posao, biće na tri meseca izbrisan sa spiska nezaposlenih. Po isteku tog roka, može ponovo da se vrati na spisak - kaže Andrijević.

Niko ne može da bude izbrisan sa evidencije ako ga poslodavac ne primi na posao, dodaje on, ali mora da se odaziva na pozive službe.

Savetnik za zapošljavanje mora da reaguje ako neko ne želi stvarno da se zaposli. Svako se šalje na razgovor za posao prema odgovarajućem zanimanju i stepenu stručne spreme. Naravno, postoji mogućnost da neko u razgovoru sa svojim savetnikom odluči da prihvati i posao za koji je potreban niži stepen stručne spreme - naglašava Srđan Andrijević.

Zakon prema kome se ljudi brišu iz evidencije, kaže on, donet je još 2003. godine, ali nije odmah taj deo počeo da se primenjuje već su mere postepeno uvođene. Prema podacima, od januara do novembra 2006. godine sa spiska nezaposlenih je privremeno izbrisano 271.000 ljudi, što je za 20.000 više nego prethodne godine.

Otkako je uvedena kazna brisanja sa spiska nezaposlenih, nije bilo nekih značajnijih efekata. Verovatno zato što mnogima tri meseca ne znači mnogo. Pokrenuta je inicijativa da se ta sankcija produži na godinu dana. Vlada je čak i usvojila ovaj predlog, ali se čeka novi saziv skupštine da o tome odluči. Videćemo šta će da se desi - kaže Andrijević.

Prema mnogim pretpostavkama, čak trećina ljudi na spiskovima Nacionalne službe za zapošljavanje su oni koji se prijavljuju kako bi imali socijalnu i zdravstvenu zaštitu.

Dobro je i što je promenjen sistem zdravstvene zaštite i što sada Fond zdravstva overava zdravstvene knjižice. Uostalom, zašto bi takvi ljudi opterećivali evidenciju nacionalne službe? Bolje je da posvetimo vreme kvalitetnijem traženju posla i da ne vodimo računa o ljudima koji u stvari i ne žele da rade. Savetnik za zapošljavanje će bolje raditi ako sarađuje sa hiljadu ljudi, nego ako ga posećuje dve hiljade. Ipak, ovo je novina u sistemu zapošljavanja i prave efekte videćemo tek za nekoliko meseci - dodaje

ANTRFILE:

NAJGORE JE KAD MLADI NE RADE

 Na birou, najviše ima onih od 30 do 40 godina, otprilike 220.000 ljudi. Najgore je to što do posla teško dolaze mladi. Na evidenciji ima oko 155.000 onih od 19 do 25 godina i oko 130.000 onih od 26 do 30 godina. Tokom 2006. godine bilo je skoro 100.000 slobodnih radnih mesta više nego godinu dana ranije i posao je našlo oko 630.000 ljudi - kaže Srđan Andrijević.