Koliko nam je posao siguran i šta očekujemo od poslodavaca?

Sedam od deset zaposlenih u Srbiji oseća određenu zabrinutost da bi moglo da ostane bez posla u narednih godinu dana. Istovremeno, među pogodnostima koje najviše cene izdvajaju slobodno vreme i fleksibilnost, dok primena veštačke inteligencije već donosi promene u pojedinim industrijama. To pokazuje istraživanje „Šta to radi zaposlene?”, koje su u junu 2026. godine sproveli Osiguranik, Infostud, Rezilient i TIM Centar, na uzorku od 3.452 zaposlenih i 842 donosioca odluka u kompanijama u Srbiji.

Rezultati daju sliku radnog okruženja iz dva ugla: kako zaposleni doživljavaju svoj posao i šta kompanije preduzimaju u uslovima neizvesnosti.

Samo tri od deset zaposlenih ne brine za sigurnost posla

Veoma zabrinuto za svoje radno mesto je 16% zaposlenih, koji smatraju da bi mogli da ostanu bez posla. Još 55% oseća manju zabrinutost, iako ne procenjuje da je direktno ugroženo. Nasuprot njima, 29% ispitanika smatra svoj posao sigurnim i nema strah od njegovog gubitka.

Prema odgovorima zaposlenih, 74% kompanija preduzelo je neku meru kao odgovor na poslovnu i društvenu neizvesnost u prethodnih 12 meseci. Povećan pritisak na produktivnost navodi 44% ispitanika, zamrzavanje plata ili povišica 32%, obustavljanje novih zapošljavanja 28%, a otpuštanja 27%. Ukidanje beneficija beleži 23% zaposlenih. Pojedine kompanije primenjivale su više mera istovremeno.

Uz ove promene, zaposleni često nemaju potpunu sliku o tome šta se u kompaniji dešava. Tek 26% kaže da menadžment otvoreno govori i o dobrim i o lošim rezultatima, dok 51% smatra da dobija samo odabrane informacije. Preostalih 23% navodi da komunikacije nema i da su prepušteni nagađanjima.

Više slobodnog vremena među najpoželjnijim pogodnostima

Kada biraju beneficije koje su im lično najvažnije, zaposleni najčešće izdvajaju dodatne slobodne dane, za koje se opredeljuje 41% ispitanika. Četvorodnevnu radnu nedelju i fleksibilno radno vreme bira po 40%, a mogućnost rada od kuće 37%.

Ove pogodnosti, međutim, nisu podjednako dostupne. Dodatne slobodne dane i fleksibilno radno vreme ima po 29% zaposlenih, dok mogućnost rada od kuće ima 27%.

Rezultati pokazuju i da ono što kompanije nude ne mora uvek da bude ono što zaposleni najviše cene. Tim bilding aktivnosti dostupne su za 22% zaposlenih, ali ih svega 6% svrstava među najvažnije beneficije.

Među plaćenim pogodnostima najviše se izdvaja dobrovoljno zdravstveno osiguranje, koje je važno za 30% ispitanika, a ima ga 27%. Dodatne edukacije i treninzi nalaze se među prioritetima za 23% zaposlenih.

Prema odgovorima predstavnika kompanija, 61% zadržalo je isti paket beneficija kao prethodne godine, 28% ga je proširilo, dok ga je 11% smanjilo.

Nova znanja najradije stičemo kroz rad i uz mentora

Kada je reč o načinu učenja, 72% zaposlenih prednost daje sticanju znanja kroz posao. Mentorstvo bira 41%, a grupne treninge uživo 36% ispitanika.

Među digitalnim formatima najpoželjniji su online kursevi, koje izdvaja 22% zaposlenih. AI alate kao poželjan način učenja navodi 7%. Praktično iskustvo i razmena znanja sa drugim ljudima tako ostaju prvi izbor zaposlenih za razvoj veština.

Kako AI menja radna mesta?

Predstavnici kompanija i zaposleni različito gledaju na mogućnosti veštačke inteligencije. Dok je 67% predstavnika kompanija vidi kao priliku za povećanje produktivnosti, taj stav deli 32% zaposlenih. Istovremeno, 30% zaposlenih smatra da je značaj AI precenjen, a 31% navodi da ih njegova pojava u njihovoj industriji ne dotiče.

Smanjenje broja zaposlenih zbog uvođenja AI do sada je prijavilo 2% kompanija obuhvaćenih istraživanjem. Ipak, razlike među industrijama su značajne: u IT-ju taj udeo iznosi 13%, a u finansijama, bankarstvu i osiguranju 10%.

U ova dva sektora po 24% predstavnika kompanija očekuje da bi AI u narednom periodu mogao da utiče na smanjenje broja zaposlenih. Reč je o njihovim procenama, a ne o već donetim odlukama ili najavljenim otpuštanjima.

Uprkos očekivanjima od novih tehnologija, samo 15% kompanija sistemski podstiče korišćenje AI alata. Još 30% dozvoljava upotrebu bez jasne strategije, 52% nema definisan stav, dok 3% ograničava ili zabranjuje njihovo korišćenje.

Za zaposlene ovi nalazi otvaraju pitanja o promenama u njihovim zanimanjima, veštinama koje će im biti potrebne i podršci koju mogu da očekuju od poslodavca pri prilagođavanju novim načinima rada.

Kompletan izveštaj istraživanja „Šta to radi zaposlene?” možete besplatno preuzeti na ovom linku.