Korisni podsticaji stranim investitorima

(Preuzeto iz Politike 06.07.2007.)

Investicioni podsticaji koje je Češka priznala ulagačima više su se nego isplatili: prema nedavno objavljenoj studiji analitičke konsalting firme „Patrija”, doneli su češkoj ekonomiji 170 milijardi kruna, odnosno oko šest milijardi evra (jedan evro vredi oko 28,4 krune). Češka iskustva s podrškom stranim ulaganjima su bila poučna, a i dalje su ostala takva. Podsticaji su se isplatili, kako u spoljnotrgovinskom bilansu (poboljšan je u periodu 1998-2006, za 150 milijardi kruna) tako i u zapošljavanju (stvoreno je 112.000 novih radnih mesta), a na njima je zaradio i budžet. „Patrija” je obračunala razliku između onoga što je država investitorima dala u ovom periodu kroz poreska oslobađanja i onoga što su oni budžetu dali posle iscrpljivanja oslobađanja i olakšica plus ono što je država uštedela na naknadama nezaposlenih - utvrđeno je da čist efekat odnosno plus u budžetu iznosi gotovo 40 milijardi kruna.

Ukupno je od 1998. do 2006. ovim stimulansima podržano 700 projekata u vrednosti od 432 milijarde kruna. Najveća investicija koja je dobila podršku u obliku investicionih podsticaja bila je gradnja fabrika automobila TPCA (Tojota-Pežo-Sitroen), potom Škode u Mladoj Boleslavi, a i ostale tri u prvih pet bile su usmerene u automobilsku industriju. Najveći projekti su faktički bili dotirani sa 15 odsto vrednosti investicija što je, prema pravilima EU, bio plafon.

Češka je prva (1998. godine) od postkomunističkih zemalja regiona počela s masivnijom podrškom stranim investicijama, odmah pošto je na izborima pobedila Češka socijaldemokratska stranka, koja je davala prednost investicijama velikih stranih partnera, za razliku od konzervativno-liberalne Građansko-demokratske stranke koja je više bila za „nacionalni kapitalizam”. Politika stimulacija stranih investicija ubrzo je Češku izbacila u vrh, daleko ispred svih ostalih zemalja regiona, po dobijenim stranim ulaganjima. Kasnije su i drugi krenuli sa stimulacijama, ali je, može se reći, u izvesnom smislu „kajmak obrala” Češka.

Poslednjih godina situacija počinje postupno da se menja i sve više investicija umesto u automobilsku i druge klasične industrije dolazi u takozvane tehnološke grane - komunikacije, internet... Nedavno su usvojene promene u politici stimulacija kojima se daje prednost investicijama u tehnološki složenije grane, kao i u regione s većom stopom nezaposlenosti. Podsticaji se u novije vreme približavaju i srednje velikim firmama i manjim po obimu ulaganja...

M. Lazarević