Majstori za oštre brice

Za supružnike Miletu i Zoricu Ćurčić iz banatskog sela Melenci odavno važi ona stara, narodna izreka „što oči vide, ruke naprave". Majstor Mileta zvanično je najbolji proizvođač unikatnih lovačkih noževa u Srbiji, dok je Zorica zadužena za dizajn futrola i kutija u koje se pakuju oštre brice. Najoštrija žena u Melencima, kako su Zoricu u šali prozvale komšije, podjednako se uspešno bavi i izradom ikona i prelepih vojvođanskih i lovačkih motiva u duborezu. U neobičan biznis Mileta se sasvim slučajno upustio te hiperinflatorne 1993. godine, kada kao strastveni lovac nije mogao nigde da nađe nož po meri.

- Karabini su se nekako i mogli nabaviti, ali ne i lovački noževi. Zato sam rešio da u svojoj radionici napravim jedan, on se jako svideo kolegama lovcima, pa su i oni poželeli da imaju sličan i tako je počelo. Prvih nekoliko desetina podelio sam prijateljima. Uvidevši da mi majstorluk s bricama ide od ruke, počeo sam da ih pravim po narudžbini. Do sada su moji noževi stigli na skoro sve kontinente. Ponekad u šali volim da kažem da mi je žao što nisam hobotnica jer nisam fizički u stanju da udovoljim svim zahtevima tržišta. Jer, narudžbina imam i za godinu dana unapred. Pošto je ovo sto odsto ručni rad, godišnje napravim između deset i 15 komada. Nedavno se javio jedan Crnogorac sa molbom da za njihove specijalne jedinice napravim 80 noževa. Samo, neka budu jaki i oštri ko avetinje, a izdržljivi, da preko njim mogu da prećeram džip, poručio mi je, ali sam ga, na njegovo razočarenje, odbio, rekavši da tako veliku porudžbinu nisam u stanju da primim - priča Mileta, dok nam pokazuje svojih ruku delo.

Kada ga je 2005. godine zdravlje izdalo, Mileta je morao na komplikovanu operaciju srca, a da bi nadomestila silne troškove i u teškim trenucima našla spokoj, Zorica je počela da izrađuje ikone u duborezu.

- Nakon svega što smo preživeli, najbitnije nam je da smo svi u porodici zdravi. Potrefilo se da smo oboje, što se narodski kaže, osobe sa zlatnim prstima, ali je za ovaj posao potrebno puno volje i strpljenja. Na moju inicijativu Mileta je počeo da izrađuje rezbarene kutije u koje stavlja noževe. Došli smo do zaključka da je neprimereno da lovačke noževe mušteriji zavijemo u papir ili najlonsku kesu - kaže Zorica.

Pored lovačkih noževa i britvi, Mileta pravi i čuvene japanske brice - katanu i vakizaši, a kad zatreba, i kuhinjske noževe. Sa posebnom strašću izrađuje drške lovačkih noževa, koje pravi od retkih kvalitetnih vrsta poput zmijskog drveta, abonosa, šljive, ali i jedne vrste koja raste samo na Homolju.

Širom planete

Noževe je, hvali se Mileta, prodavao lovcima iz Austrije, Nemačke, Švajcarske, Španije, Crne Gore, Bugarske, Hrvatske, pa čak i iz Amerike. Među mušterijama preovlađuju diplomate, političari, doktori i biznismeni.

Međutim, među kupcima se nađu i oni koji nisu strastveni lovci, ali žele da nekome poklone lovački nož.

- Ponosan sam na to što, između ostalih, moje noževe poseduju i španski diplomata Horhe Urbiola de Montegram, pravnik i čuveni kolekcionar noževa iz Pule Edgar Franjul, ali i lider LSV Nenad Čanak - kaže Mileta.

Stižu naslednici

Iako se Mileta i Zorica ne žale da visinu penzija i kažu da im prodaja lovačkih noževa nije jedini izvor prihoda, ne mogu a da ne naglase da su upravo zahvaljujući tom poslu njihove ćerke završile fakultete.

- Zahvaljujući prodaji noževa iškolovali smo ćerke. Moglo bi se slobodno reći da je ovo pravi porodični biznis, u kome su mi puno pomogli sestra i zet - Slobodanka i Nikola Bajević, koji žive i rade u Švajcarskoj. Raduje me i što su sve prilike da ću dobiti naslednika. Unuku Luki najdraže igračke su šrafciger i čekić, a najveća radost kada je kraj mene u radionici - ponosno priča deda.

 

(Preuzeto sa sajta Glas javnosti - 31. 10. 2009.)