Marčelo: Svako životno postignuće počinje time što se usudiš

Da se nije, kako sam kaže, “usudio”, Marko Šelić, danas poznatiji kao Marčelo, danas ne bi bio uspešan pisac i muzičar, već možda anonimni majstor tetovaža ili crtač “underground” stripova. Ipak, kada je između dve “ljubavi” morao da bira, doneo je, iz ove perspektive gledajući, dobar izbor.

Koji je bio presudan  trenutak u odabiru posla kojim se sada bavite?

- Trenutak kada mi se učinilo da mogu biti bolji u pisanju nego u crtanju. Na stranu ovaj reklamni spotić, zapravo sam nacrtao samo nekoliko amaterskih tetovaža, ali crtao sam stripove godinama, pomalo i slikao, išao na likovne kolonije, voleo to. No, pisanje me je snažno privlačilo, i osetio sam da ne mogu postići oba, da na toj raskrsnici moram da biram i posvetim se iz sve snage samo jednom. Birao sam književnost. Onda me na tom putu presrela muzika – stihovi na ritam potkrali su mi se pod kožu kao još jedna forma pisanja u kojoj bih mogao da se oprobam. Danas uspevam da se paralelno bavim i muzikom i književnošću, nadajući se da je dan kada ću opet morati da odaberem samo jedno – još daleko.

Šta je za vas definicija dobrog posla?

- Tu mene ne treba naročito slušati, jer sam vrli predstavnik onog kluba budala što zastupa tezu da je bolji slabije plaćen a voljen posao od onog koji ti donosi više novca jedući više duše. Raditi ono što istinski voliš, ono u čemu si zaista svoj na svome, to mi zvuči kao neizostavan sastojak istinski smislenog života.

Da li ste tokom karijere radili nešto što niste voleli?

- Ne. Dodaš receptu tri kapi inata, i to je to. Jer kad si rešen da ne pristaješ na kompromise te vrste, ma kako mogli biti unosni, onda si spreman i da radiš više poslova istovremeno. Živim od svog rada, da, ali to znači: proza (prodaja knjiga, književne večeri), muzika (prodaja albuma, koncerti), redakcija Veselog četvrtka (pisanje uvodnika i adaptacija prevoda za svaku epizodu Dilana Doga), društveno angažovane aktivnosti (tribine, emisija “Perspektiva”). I verujte, sve pobrojano finansijski je ništa u odnosu na jedan ulazak u kakav rijaliti šou ili čak jedan tekst za nekog estradnog nadničara. Ali radije ću zanavek biti maneken podočnjaka nego da ikada pristanem na takve stvari. Možda ponekad poželim da živim u tom smislu ležernije, da ne moram baš stalno na sto strana – ali opšta domaća klima naprosto je takva: ili ćeš biti još marljivi no što si originalno bio, ili ćeš raditi stvari koje ne voliš, ili čak one koje prezireš. A tu meni nikakve dileme nema.

Šta je potrebno da čovek radi posao koji voli?

- Hrabrosti da tako odluči, te upornosti i rešenosti da ga potom čak ni ovakva zemlja ne obeshrabri. Moja je drugarica poslala CV na čak stotinak mesta; pozvali su je na dvadeset razgovora; dobila je posao na jednom. Eto, tako je izgledao put, i stvarno je mnogo prilika da čovek digne ruke i omaloduši se.  Ali tako ništa neće suštinski rešiti.

Šta biste poručili ljudima koji su nezadovoljni postojećem poslom?

- Da pokušaju da ga promene, naravno. Znam da se mnogi ljudi osećaju uplašeno, i to je sasvim opravdano – nije lako i jeste rizično. Ali svako životno postignuće počinje time što se usudiš - kaže Marčelo.

Kako bi se Marčelo "proveo" kao tatoo majstor, pogledajte klikom na sledeći link.