Neće iz kruga dvojke

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da su nezaposleni slabo pokretljivi, a da su posebno probirljivi pravnici, ekonomisti i ostali visokoobrazovani. Kada traže zaposlenje, pogled im ne ide dalje od oboda Beograda, a retko se odluče i da rade u prigradskim opštinama Lazarevac, Mladenovac ili Barajevo.

Kada je nedavno firma u Obrenovcu raspisala konkurs za radno mesto, za koje je bila neophodna diploma Pravnog fakulteta, nijedna osoba sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje nije bila zainteresovana za ovaj posao.

U ovoj beogradskoj opštini na birou je bio samo jedan kandidat te struke, koji nije imao položen pravosudni ispit, pa nije zadovoljio uslove konkursa. Iako u glavnom gradu ima više od 3.000 nezaposlenih pravnika, niko od njih nije pristao da putuje do Obrenovca.

Slično se dogodilo i kada je poslodavac u Pančevu tražio diplomiranog ekonomistu. U Beogradu ih na birou ima više od 5.000, ali nijedan nije hteo na posao s druge strane Dunava.

"Oni koji su završili fakultete s kojima može da se dođe do posla ne nameravaju da putuju ni do Mladenovca. Čekaju posao isključivo u Beogradu", objašnjavaju u NSZ.

Slično je i sa profesorima matematike, fizike i hemije, jer oni lakše dođu do posla, pa nemaju ni potrebe da se sele.

Zbog toga je školama po unutrašnjosti teško da pronađu upravo profesore za te predmete.

Lična percepcija i porodični status presudni su kada se donose ovakve odluke, smatraju u NSZ. Sve zavisi od toga da li je kandidat u braku, da li ima decu, kakvi uslovi rada mu se nude.

U većini slučajeva presudna je, ipak, debljina koverte. Ako je plata dobra, nezaposlenima lakše padaju i putovanje i preseljenje.

Od ukupnog broja nezaposlenih, kojih je na evidenciji NSZ-a u septembru bilo 737.160, čak 63 odsto na posao čeka duže od godinu dana.

Do radne knjižice najteže dolaze mladi do 34 godine koji se zapošljavaju prvi put i oni koji su u petoj deceniji ostali bez primanja.

(Preuzeto sa sajta B92 - 14. 11. 2009.)