Nevladina organizacija pomaže ženama da nađu posao

Objavljeno: 08.01.2010.

(Preuzeto sa sajta Glas Amerike - 02. 01. 2010.)

Prošle godine, u Sjedinjenim Državama je izgubljeno više od 7 miliona radnih mesta. Prema jednom istraživanju sprovedenom među osobama koje su izgubile posao, žene su više nego muškarci podložne potištenosti i depresiji zbog gubitka posla. Neprofitna organizacija Dress For Success na neobičan način pomaže ženama da prebrode te teškoće i nađu novi posao.

Marta Sanabria priprema se za svoj novi posao. Posle godinu dana bez posla, obratila se neprofitnoj organizaciji "Dress For Success", koja pomaže ženama da se doteraju i steknu pozitivan stav. U roku od tri meseca našla je zaposlenje.

"Bila sam vrlo depresivna. Nisam imala nikakvu podršku, kao da nisam bila ja, kao da sam sve izgubila," kaže Marta.

Čitave godine išla je na intervjue i slala rezimea - ali ništa joj nije ponuđeno. Kada je videla reklamu za organizaciju rešila je da pokuša. Suzen Eliot je potpredsednica te firme.

"Za mnoge žene koje nam dolaze, samopouzdanje je važna stvar. Mnoge od onih sa kojima sam radila rekle su mi: "Znaš Suzen, niko mi to pre nije rekao," kaže Suzen Eliot.

Eliot kaže da su 70 odsto njenih klijentkinja neudate majke. Kada se lepo obuku za intervju to im vraća samopouzdanje, kaže ona. Savete klijentkinjama daju iskusni dobrovoljci. Oblačenje obuhvata i obuću, nakit, tašne, čak i šminku. Konsultacije se obavljaju u četiri oka, sa uvežbavanjem intervjua i svim ostalim detaljima koji mogu da pomognu nekoj ženi da dobije posao. Marta Sanabria sada može da plaća kiriju i druge troškove. Ona kaže da je zahvalna za pomoć i da bi radi vratila uslugu. Više od 500 hiljada žena u devet zemalja koristilo je usluge "Dress for Success".

"Naš zadatak je svuda u svetu isti - pomoći ženama da stanu na svoje noge i steknu ekonomsku nezavisnost - iako je način za to drugačiji u svakoj kulturi," kaže Suzen Eliot.

Ali ono što je isto je osećanje zadovoljstva kada uspete u tome.

Pejdž Kolok

Marija

pre 12 godine i 3 meseca

Slazem se sa svim sto je gore receno. U slicnoj sam situaciji, ali ja imam 32 godine radnog iskustva. Naravno posto je firma u likvidaciji, izgubila sam posao, a novi ne nalazim. Da vam pricam o depresiji, osecaju da ne sluzim nicemu, beskorisnosti itd.- izlisno je. A KOME OVDE DA SE OBRATIMO ZA POMOC? Ja hocu i zelim da radim, ali od toga slaba vajda. Iskustva su veoma slicna. "U tim bi se uklopio neko mladji" ili vec smo primili, ha! - i tako slicno.

Milja

pre 15 godina i 5 meseci

Odavno nisam imala poziv na razgovor. Ja vise i ne trazim posao u struci (dipl.ecc-22god.iskustva). Najbolniji odgovori su u stilu: pa vidite, vi nama odgovarate ali mi primamo samo do 30 god. Znate, oni se lepo slazu generacijski. Ja se lepo slazem sa svim generacijama. Povremeno radim kao teleoperater, statista na snimanjima sou programa pa se posle svega toga isplacem. Ljudi vole moju prisutnost u drustvu a ja se osecam odbacena ne od ljudi koji me okruzuju vec od sistema koji je sve ovo smislio. Pripadam generaciji koja je odbacena i zaboravljena. Mi umiremo na nogama sa bolom u srcu i dusi. Kao da nas je sramota sto postojimo. Ja bukvalno vegetiram.Roditelji su mi stari, nisam udata i "zivim" od oceve penzije. Rekli su mi da sacekam da napunim 60god, a kakav zivot do tada odlazi u prazno. Poslanici su se sada zabrinuli sta ce posle 55 god. kad ne mogu da se vrate na stari posao. Oni zaista ne znaju da mi nemamo ni dinara prihoda, za razliku od njih koji pored dobrih primanja imaju i mnoge druge povlastice. Ne mogu vise da komentarisem jer bol, tuga i srdzba sve vise naviru. Tesko je biti odbacen od drustva-drzave kojoj pripadate. Mi ne postojimo ni u jednom statistickom podatku jer kvarimo prosek, posebno u prosecnim prihodima. Kad gledam te i slicne izvestaje ja dobijem aritmiju i podju mi suze a onda duboko uzdahnem i pomolim se Bogu da mi roditelji sto duze pozive, naravno ne samo zbog tatine penzije. Ah, pardon, nalazimo se uvek na spisku za glasanje, tu nas se ipak sete, pa ko je ziv valjda ce glasati. Znam da i ovo ide u prazno a bilo bi lepo da dodje do one plavuse iz skupstine, mislim da je iz DS- Kolundzija, znam da je veoma elegantna i da ima skupu frizuru. Oprostite, sad sam bas maliciozna a zena navikla na luksuz. Pozdrav od Milje