Novac motiv za izbor zanimanja

(Preuzeto sa sajta Blic - 17. 01. 2010.)

Od najranijeg detinjstva Milena je maštala o tome da jednog dana postane lekar. Sa strašću je izučavala biologiju, hemiju, fiziku, mada su joj dobro išli i jezici. Međutim, pred sam kraj osnovne škole promenila je odluku gledajući kroz kakve muke u traženju posla prolazi njena sestra od tetke, koja je posle šest godina napornog izučavanja medicinskih nauka još dve godine obijala pragove bolnica i domova zdravlja u potrazi za radnim mestom.

Milena je odlučila da se posveti proučavanju jezika jer joj je to iziskivalo manji napor, a i činilo joj se da će tako brže doći do posla. I bila je u pravu. Mesec dana pre nego što je diplomirala engleski jezik pronašla je posao u velikoj stranoj korporaciji.

Poput Milene, danas se sve više mladih u Srbiji, prilikom izbora svog budućeg poziva, odlučuje za one „manje teške" škole i „unosna" zanimanja. Velika većina njih išla bi u školu u kojoj se „manje buba", ali kasnije veoma dobro zarađuje. Prilikom toga rukovode se željom za bržim osamostaljivanjem, za stabilnim prihodima i finansijskom sigurnošću, kao i odgovornošću prema sadašnjoj i budućoj porodici. Prema mišljenju stručnjaka, interesovanje i ljubav prema profesiji više nisu presudan kriterijum za izbor budućeg zanimanja, već je to mogućnost zaposlenja i sigurne zarade.

Profitabilne oblasti

Prema rečima Slađane Živković, psihologa i psihoterapeuta iz Udruženja konstruktivista Srbije, oblasti o kojima mladi najčešće razmišljaju prilikom izbora zanimanja su ekonomija, pravo, bezbednost, ekologija, organizacione nauke, filologija, turizam, kompjuterska tehnologija.

Iz iskustva koje je stekla godinama radeći s mladima na polju profesionalne orijentacije, psiholog Eleonora Vlahović iz ordinacije „Balans medika" istakla je da su poslednjih godina sve traženije stručne škole posle kojih može da se radi, bar prema proceni osnovaca - u profitabilnim oblastima. Takve škole su, na primer, one koje školuju kadar za bankarske službenike ili revizore. S druge strane, kaže Vlahovićeva, za medicinsku školu su uvek zainteresovane devojke, a za elektrotehničku momci, posebno na smerovima za kompjutere.
Kada je u pitanju fakultet, traženi su oni koji školuju različite vrste PR menadžera, marketinga u različitim oblastima, menadžmenta, engleskog jezika.

- Da bismo stekli pravu sliku šta je to što interesuje mlade ljude, ovoljno je pogledati broj i vrstu privatnih fakulteta koji su se skoro otvorili. Većina je iz ovih oblasti. Tradicionalno je teško upisati arhitekturu, farmaciju, stomatologiju, medicinu, a studenata gotovo da nema za egzaktne nauke kao što su hemija i fizika - navodi Vlahovićeva, i dodaje da je takav trend i u svetu. Tako, na primer, u Engleskoj najveći broj mladih procenjuje da je studiranje ovakvih fakulteta preteško za ono što kasnije u životu s tim mogu da urade i za te poslove „uvoze" stručnjake iz Češke, Poljske, Rusije...

Psiholog Slađana Živković napominje da je poslednjih godina znatno opao broj zainteresovanih i za elektrotehniku. Bez obzira na to što je pozicionirana kao „dobra zarada", u isto vreme elektrotehnika je klasifikovana kao „težak fakultet". Ukoliko kod mladih postoji interesovanje za rad s tehnologijama, onda će izbor pre pasti na neki privatni fakultet ili višu elektrotehničku školu, kao mogućnost da se sigurnije dođe do neke diplome, pa da se započne s radom. Slično je i s farmacijom - procenjuje se da je „previše teška" iako „unosna" - objašnjava Živkovićeva, i dodaje da je medicina na nekoj vrsti klackalice jer se procenjuje kao teška i da zahteva dosta „veza" ne bi li se obezbedila specijalizacija i kasnije posao.

U tom vaganju šta je od čega bolje, učenicima sve više postaje važno da li će im fakultet ponuditi dobru praksu, valjane uslove za rad, obezbediti potrebnu literaturu, usavršavanje u inostranstvu i, naravno, kasnije dobre kontakte s poslodavcima. Zbog toga nije redak slučaj da se i dobri đaci pre odlučuju za privatne fakultete nego za državne.

Porast broja privatnih fakulteta

- Iako je pre nekoliko godina postojala priča da privatne fakultete upisuju samo „tatini i mamini sinovi" ne bi li zapravo „kupili" diplomu, to definitivno više ne stoji, jer se sve veći broj učenika usmerava ka privatnim fakultetima bez obzira na uspeh, pre svega zbog očekivanja boljih uslova za učenje i veće mogućnosti za uspostavljanje poslovnih kontakata. Poslednjih godina je u tom smislu poraslo interesovanje dobrih učenika za poslove iz oblasti komunikacija i medija na privatnim fakultetima, kao i za geoekonomiju - kaže psiholog Slađana Živković, napominjući da je i ekologija na listi želja dobrih đaka, jer su dobro obavešteni da će u procesu usklađivanja naše zemlje s evropskim standardima biti velika potražnja za zanimanjima vezanim za zaštitu životne okoline.

Da je zaista tako, govori i činjenica da sve više gimnazijalaca želi da se bavi zanimanjima koja će doneti dobar ugled, poziciju, položaj u društvu, finansijsku sigurnost, samostalnost i nezavisnost. Tek na drugom mestu su, ističe psiholog Eleonora Vlahović, zanimanja koja ih lično interesuju, ali procenjuju da to nisu ona koja će im doneti brzo zaposlenje i dobru i stabilnu zaradu.

Neodlučni često greše

Naravno, nije sve crno-belo. Dok jedan, veći broj dece tačno zna čime će se u budućnosti baviti, drugi su neodlučni, nezainteresovani, ili se u izboru profesije rukovode pogrešnim razlozima: škola je laka, blizu je, to će da upiše i moj najbolji drug...

Otežavajuća okolnost prilikom izbora budućeg zanimanja svakako je i to što za mnoga zanimanja učenici nisu čuli, a za neka ne znaju zapravo šta podrazumevaju i nemaju jasnu sliku o njima. Uz to, obrazovni sistem kod nas nedovoljno pomaže učenicima da steknu uvid u sopstvene potencijale, a fakulteti su često nezainteresovani da pomognu u procesu odlučivanja. Glavni izvor informacija su im internet, mediji i vršnjaci, pa mnogi roditelji muku muče sa svojim mezimcima kada se približi vreme upisa. Mnogi od njih, kako kaže psiholog Eleonora Vlahović, ne uspevaju da pronađu adekvatan pristup, pa variraju između nametanja sopstvenog izbora ili potpunog prepuštanja detetu da samo donese odluku. Oba ova pristupa imaju svoje posledice.

- Za razliku od većine roditelja u razvijenim zemljama koji svoju decu vrlo pragmatično od detinjstva upućuju ka oblastima gde će ostvariti svoj profesionalni razvoj, a podržavaju ih da ostale želje zadovoljavaju kroz hobi, u slobodno vreme, naši roditelji su još blagonakloni prema željama svoje dece - ističe Vlahovićeva.

Dobra okolnost u svemu tome je što su i roditelji i deca poslednjih godina dobili mogućnost da se obrate stručnjacima i psiholozima koji će učenicima pomoći u profesionalnoj orijentaciji.

Timovi Nacionalne službe

U našoj zemlji se brojni psihološki timovi bave profesionalnom orijentacijom učenika, ali i Nacionalna služba za zapošljavanje u svakoj filijali u Srbiji ima psihologe koji mogu pomoći osnovnoškolcima ili mladima koji završavaju srednje škole u profesionalnoj orijentaciji. Nacionalna služba je prošle godine pokrenula projekat izrade prognoza potreba tržišta rada. Nakon izrade rezult­ata ovih prognoza, biće poznato koja će zanimanja biti tražena na tržištu rada za godinu, dve, pet ili deset godina. To će umnogome pomoći mladima da sagledaju realne mogućnosti za zaposlenje i usklade ih sa svojim željama.

- Savremenim poslodavcima potrebni su radnici koji dobro poznaju svoj posao, znaju strane jezike, rad na računaru i koji odmah mogu da obavljaju najsloženije zadatke. Našim mladim ljudima koji izlaze iz srednjih škola ili fakulteta nedostaju praktična znanja, operativna, kako bi odmah nakon školovanja mogli da odgovore zahtevima poslodavaca - kaže Snežana Guberinić iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Ona ističe da je prvo neophodno uskladiti obrazovni sistem - znanja i praktičan rad - sa specifičnostima zanimanja, kako se ne bi dešavalo da se mladi godinama školuju, a onda nekoliko godina čekaju na posao, ili moraju da se prekvalifikuju ili doškoluju, kako bi mogli da rade na poslovima koji se traže.

Šta žele dobri, a šta loši đaci

Ukoliko kao „loše đake" definišemo one koji nose minimalni broj bodova iz srednje škole, moglo bi se reći da se ta deca najčešće odlučuju za više škole, pre svega Višu poslovnu. Deca čiji roditelji imaju neke sopstvene privatne firme ili visoke pozicije, često biraju više škole ili privatne fakultete. Učenici koji su tokom srednje škole bili izuzetno posvećeni sportu, sa uspešnim rezultatima, ili je to možda slučaj sa nekom od umetnosti slediće svoj već postojeći uspeh i na fakultetu.

- Ukoliko su u pitanju učenici iz porodica lošeg materijalnog stanja i nižeg obrazovnog statusa, moguće je da će izbor pasti na neku od viših škola ne bi li brže došli do posla. Nije pravilo, ali pre će se desiti da će onaj ko je razvio radne navike i dosta učio tokom srednje škole sebe pre videti kao budućeg pravnika, lekara, filologa ili elektrotehničara nego „loši đaci" - kaže Slađana Živković.

Ž. Antonijević