Nove vlasnike čeka 1.000 firmi

(Preuzeto iz Blic-a 27.08.2007.)

To što je u proteklih šest godina privatizovano tek oko 1.800 društvenih preduzeća, a u ovih godinu i po to treba učiniti sa preostalih oko 1.000, nimalo me ne obeshrabruje. Pred Agenciju za privatizaciju postavljen je izuzetno ambiciozan zadatak, ali sam uverena da će zadati rok biti ispoštovan - kaže novi direktor Agencije za privatizaciju Vesna Džinić.

Na opasku da se za proteklih šest godina promenilo pet direktora Agencije, a da je njoj, šestoj, ostalo posla bar koliko za dvojicu prethodnika, gošća „Blica“ kaže:

- Šalu na stranu, niti ja imam takve ambicije, niti ja sebe tako doživljavam da vredim „za dve osobe“. Ali, za one koji su skeptični prema ubrzanju privatizacije imam ovako objašnjenje: šesti sam direktor Agencije, ali i prva žena. Splet okolnosti je udesio da to bude samo u Srbiji - nijedna zemlja tranzicije, naime, nije imala ženu na mestu direktora Agencije za privatizaciju.

Ženska ruka, pa još bankarska, odmah je prešla na delo... Već u septembru će biti organizovane aukcijske prodaje za skoro 100 preduzeća?

- To oko žene je samo dosetka jer poslove ne delim na muške i ženske, niti smatram da će neko određeni posao raditi bolje zato što je muškog ili ženskog pola. Od ljudi u Agenciji jeste zavisilo dosta toga, ali ne i sve. Imamo velike privredne sisteme koje je, prethodno, trebalo restruktuirati, pokušati da se od njih spasi što se spasiti može. U 1.000 preostalih preduzeća, gotovo polovinu čine preduzeća nastala izdvajanjem iz tih giganata, i uglavnom su sva spremna za iznošenje na prodaju. Imamo, nadalje, oko 200 preduzeća kojima su matične kompanije bile u bivšim SFRJ republikama i tu bi u naredna tri meseca trebalo da bude doneto rešenje da se i ona stave na prodaju, a da pare idu na poseban račun za izmirenje obaveza sukcesije. Takođe, očekujem da u naredna tri meseca bude rešeno pitanje rehabilitacionih centara, veterinarskih stanica, elektronskih medija, kao i sve češćih zahteva opština vezanih za preuzimanje nekih specifičnih preduzeća.

Aktuelan je, evo, zahtev grada Beograda oko preuzimanja Zoološkog vrta?

- Ne znam kako će to pitanje biti rešeno. Zoološki vrt je - sličan je slučaj, na primer, i sa Studiom B - društveno preduzeće. Tumačeći Ustav, naši pravnici kažu da je neizvodljivo prevesti preduzeće iz statusa društvene u svojinu lokalne zajednice. Videćemo šta će o tome reći nadležne instance, tim pre što takvih zahteva, posebno oko elektronskih medija, ima i u drugim gradovima, odnosno opštinama.

Iz kojih se razloga tek sada priprema privatizacija „Geneksa“?

- Ne znam zašto se toliko čekalo sa „Geneksom“, ali znam da smo mi sada otvorili taj proces i da nam predstoji izuzetno komplikovan posao oko utvrđivanja dugova i imovine. Ogromne imovine, ali i dugova! Reč je o dve kompanije - „Generaleksport“ i „Internacional CG“ - i važnom pitanju: kako će institut njihove međusobne solidarne odgovornosti tretirati domaći i međunarodni sudovi? Problem je i u tome što od njih dobijamo jedne, a od poverilaca potpuno drugačije podatke o iznosu dugova, sa multiplikovano većim ciframa. Moramo, dakle, najpre da ustanovimo koliko su njihovi podaci adekvatni realnom stanju, i u tom kontekstu smo poveriocima već uputili poziv da prijave sva potraživanja.

Ishod bi mogao da bude i takav da su dugovi veći od vrednosti „Geneksove“ imovine?

- Naš predlog će, verovatno, biti taj da se u privatizaciju ovih kompanija ide kroz prodaju njihove imovine, a da se sav novac odlaže na poseban račun za namirenje poverilaca. Reč je o izuzetno atraktivnoj imovini, tako da će se tražiti najbolje varijante izdvojenih prodaja i animiranja potencijalno najsolventnijih kupaca.

Privatizaciju čekaju brojni komplikovani „slučajevi“, ali na spisku ima i „krem“ firmi. Kad će na prodaju biti izneti Beogradski i Novosadski sajam?

- Raspisivanje tendera za Novosadski sajam može se očekivati već tokom decembra, a za Beogradski najkasnije na proleće. Očekujem da će to biti izuzetno velike transakcije. Već na prvu najavu da se priprema privatizacija Beogradskog sajma, stigla su nam pisma o namerama od nekoliko najvećih svetskih sajamskih kuća. Imena su više nego impresivna.

ANTR FILE:

Slučaj „Magnohrom“

Kako komentarišete prilično raširene primedbe da je u funkciji kontrolora Agencija blaga i neažurna? - Najlakše je kritikovati... Ali, odgovorno tvrdim da naš sektor kontrole izuzetno prilježno radi. Naravno, problema sa nepoštovanjem preuzetih ugovornih obaveza ima, a do sada je raskinuto oko 290 kupoprodajnih ugovora, ili oko 15 odsto u odnosu na ukupan broj prodatih preduzeća. Dominantno problemi se javljaju u preduzećima prodatim na aukcijama, kupljenim na rate, sa nesolventnim kupcima, ali takvih primera imamo i sa tendera. Eto, „Magnohrom“ je za kupca dobio najvećeg svetskog proizvođača čelika „Mital“, pa su se već u prvoj godini otvorili problemi oko ispunjenja ugovornih obaveza. I ti problemi, tačno je, nisu nimalo beznačajni, ali nikakve konkretne mere ne možemo da preduzmemo pre kraja septembra, kada ističe rok kupcu da dostavi sve podatke izvršenja ugovora za prvu godinu, a time i našeg prava da uđemo u redovnu kontrolu.

Nisam član stranke

Ima li političkih pritisaka?
- Ne, ne za sada. Istina, ovde sam tek tri meseca, videćemo šta će dalje biti.

Jeste li član G17 plus?
- Nisam. Nisam član ni te, niti sam ikada bila član ijedne druge stranke. A sa Mlađanom Dinkićem sarađujem skoro sedam godina. I na ovom poslu, i prethodnim poslovima jedina vrsta njegovog pritiska bila je ta da se radi brže.

Koliko traje vaš radni dan?
- Uglavnom znatno duže od oficijelnog radnog vremena. I mogu da kažem da mi to, za sada, ne smeta. Izvan kancelarije - ne džogiram, ne idem u teretane... Spremam ispit za portfolio menadžera - smatram da učenja nikada nije dosta.

Svetlana Vuković