Više od 3.600 šansi za uspeh: Pogledajte ovonedeljni presek oglasa na Infostudu!
Poslodavci ne daju 102 dinara
(Preuzeto sa sajta B92 - 18. 04. 2011.)
Unija poslodavaca Srbije nije prihvatila povećanje minimalne cene rada na 102 dinara od juna meseca, odlučio je Izvršni odbor tog udruženja. Time je i dogovor socijalnih partnera s kraja prošle nedelje o utvrđivanju nove minimalne cene rada pao u vodu.
Predstavnici države, sindikata i poslodavaca dogovorili su krajem prošle nedelje minimalnu cenu rada od 102 dinara i najavili da će sporazum biti potpisan ove nedelje.
Unija poslodavaca Srbije je, međutim, samo dan kasnije objavila da je povećanje minimalca za privredu u ovakvoj krizi neprihvatljivo.
Iz Unije su tada naveli da će se na taj način minimalna zarada u jednoj nedovoljnoj razvijenoj privredi kao što je srpska podići na 60 odsto prosečne zarade u privredi, po čemu će Srbija postati neslavni evropski rekorder (maksimalni udeo minimalne plate u prosečnoj zaradi u privredi je u Luksemburgu i iznosi 52,74 odsto).
Unija smatra da bi se povećanje moglo prihvatiti samo ako bi se i država kroz podizanje neoporezivog dela zarade odrekla svog dela prihoda u budžetu i tako kompenzovala ovaj trošak preduzećima.
Povećanje minimalne zarade odgovara državi, jer će ona imati za osam odsto veće prihode od poreza na zarade od planiranih i u trenutku dok se preduzeća bore da opstanu i ostanu likvidna i sačuvaju radna mesta neodgovorno je da sindikati traži nerealna povećanja, a država profitira na podizanju minimalne zarade.
„Organi Unije poslodavaca odlučili su da zatraže da se iz socijalnog sporazuma izuzme ovaj član o minimalnoj zaradi i takođe da se postavi jasan uslov da poslodavci jednostavno ne mogu da prihvate ovo do trenutka dok se neoporezivi deo zarade ne podigne kao jedna vrsta kompenzacije za ovo podizanje", kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.
Prema njegovim rečima, poslodavci traže da Vlada usvoji šest preporuka koje se odnose da se neoporezivi deo zarade poveća do nivoa minimalne zarade ili nešto ispod toga i u tom slučaju bi bili spremni da prihvate minimalnu cenu rada od 102 dinara po satu.
„Nova minimalna zarada bi bila 17.748 dinara, da bi se to povećanje kompenzovalo bilo bi potrebno da otprilike neoporezivi deo bude oko 16 hiljada dinara. Važan zahtev je i da se rokovi plaćanja zakonski ograniče na 60 dana između kompanija, odnosno na 30 dana kada javni sektor isplaćuje potraživanja privatnom sektoru", objašnjava Rajić.
On je kazao da će sada biti potrebno da se na Socijalno-ekonomskom savetu opet razgovara o svim ovim temama, ističući da deo sindikata podržava predloge Unije poslodavaca, koji se tiču nelikvidnosti.
„Uostalom , kako je moguće da pogotovo Ministarstvo finansija i neka ministarstva jednostavno štite određene neke igrače na tržištu, za koje se zna da ne isplaćuju svoja dugovanja. Mi moramo da uradimo nešto da spasimo proizvodnju i da podignemo proizvodnju izvoznih sektora, a mi sa druge strane ovakvim nekim stvarima samo otežavamo", navodi Rajić.
„Socijalni sporazum može da se potpiše s tim što će biti zahteva da se još neke odredbe definišu. Nedopustivo je da u situaciji, u kojoj smo mi kao država, ne postoji jasan program za podršku izvozu, čeka se na osnivanje Razvojne banke koje se pominje u decembru, mi jednostavno nemamo vremena. Mi gubimo stotine firmi svakog mesesca i gubimo na hiljade radnih mesta. Potrebno je hitnim merama delovati i jednostavno, konačno, sa reči preći na dela. Svakako da će razgovora i dalje biti i moraće da se pronađe između sve tri strane neki kompromis", kaže Rajić.
