Rad od kuće: Dobre prilike za sve one koji žele da žive i rade na istoj adresi
Prepoznajte mobing na poslu
(Preuzeto sa sajta BIZLife - 03. 08. 2011.)
Kada se govori o mobingu, najčešće se prvo pomisli na seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu na radnom mestu. Problem mobinga je zapravo mnogo širi. Najčešće se radi o slučajevima koji uključuju pakosne, okrutne i bolne postupke kolega.
Termin mobilng još 1984. godine uveo u praksu švedski psiholog Hajnc Lejman (Heinz Leymann). Sama reč mobing potiče od engleskih reči mob - ološ i mobish - vulgaran.
Ucene, ponižavanje, špijuniranje, ismejavanje, ignorisanje, ukoliko se događaju na poslu predstavljaju psihološki teror koji se naziva mobing. To je oblik ponašanja na radnom mestu, kojim jedna osoba ili više njih periodično (najmanje šest meseci) ili permanentno psihički (moralno) zlostavlja i ponižava drugu osobu sa ciljem ugrožavanja njenog ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i integriteta, sve do eliminacije sa radnog mesta.
Nastanku mobinga na radnom mestu doprinose nedovoljno transparentna atmosfera, jaka hijerarhija, nedostaci u internom informisanju, neadekvatno ponašanje rukovodstva, nedovoljno razgraničena nadležnost i podela zadataka, nedostaci u rukovođenju personalom, potiskivanje konflikata. Veoma važan uzrok ove pojave svakako je i loša radna klima u kojoj vladaju zavist, zloba, neprijateljstvo i pritisci.
To je i uznemiravanje u svrhu ugrožavanja integriteta ličnosti žrtve, njenog profesionalnog, socijalnog, ponekad i privatnog funkcioniranja, ugleda i dostojanstva, uz stalne kritike i prigovore, kao i preteranu kontrolu.
U mobing, takođe, ubrajamo i ograničavanje mogućnosti izražavanja žrtve – kada se ona prekida u razgovoru, kao i kada se odbijaju neverbalni kontakti sa njom. Žrtvu mobinga stalno izoluju, niko joj se ne obraća, premešta se u kancelariju daleko od kolega, ne poziva se na zajedničke sastanke, neformalna druženja i slično. Pri tome se napada njena reputacija uz izmišljanje priče o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovaranje, ismejavanje, vređanje, psovanje...
Različite vrste mobinga
Razlikuju se dve vrste mobinga.
Uspravni mobing podrazumeva da nadređeni (mober) zlostavlja jednog podređenog radnika, ili jednog po jednog radnika, dok ne uništi celu grupu (bossing). Mnogo ređe jedna grupa radnika zlostavlja nadređenog.
Druga vrsta je horizontalni mobing koji se događa između radnika koji imaju isti položaj na hijerarhijskoj lestvici. Mobing se javlja kao tkz. Sindrom praznog stola, kada se žrtvi, naviknutoj da radi ne daju radni zadaci ili joj se oduzimaju sredstva za rad (telefon, kompjuter, mobitel) ili joj se daju zadaci neprilagođeni njenoj profesionalnoj kvalifikaciji. Zadaci su prejednostavni ili preteški i zahtevaju od žrtve sposobnosti koje nema. Svi ovi postupci imaju cilj da se žrtva mobinga natera da pogreši. Postoji i sindrom punog stola – žrtva se tada zatrpava zadacima, određuju se kratki rokovi, stalno joj se menjaju zadaci, prisiljena je obavljati zadatke koji narušavaju njeno zdravlje, nisu joj dopušteni godišnji odmori i slobodni dani, preti joj se fizičkim napadima, seksualno i moralno zlostavlja.
Ko su najčešće žrtve mobinga?
Žrtve mobinga su obično osobe koje se izdvajaju od ostalih načinom razmišljanja i logikom razmišljanja, najbolji ili najobrazovaniji pojedinci, koji za kolege predstavljaju opasnosti ili konkurenciju, kao i osobe koje ne žele sarađivati u prevarama. Često su to zaposleni pred penzijom, ali i mladi koji tek počnu da rade, osobe drugačije seksualne orjentacije... Mobingu su u određenom broju izloženi i oni koji nakon godina besprekornog rada traže priznanje i povećanje plate, kao i veoma kreativne osobe.
