Prevaranti koriste krizu

(Preuzeto sa sajta Press - 20. 12. 2009.)

Loša materijalna situacija i nezaposlenost idealni su uslovi za varalice, kojih je sve više u Srbiji. Svaki građanin je barem jednom u životu bio obmanut, a obmanjivačima naruku idu i brojne rupe u zakonu.

Braća Nebojša i Todor Puletić uhapšeni su pre mesec dana jer su, predstavljajući se kao službenici Vlade, prevarili na desetine firmi i građana za čak 400 miliona dinara. Oni su nesmetano „operisali" čak pet i po godina, a prilikom susreta sa žrtvama tvrdili su da su zaposleni u Vladi, da su policijski službenici MUP-a, činovnici Ministarstva pravde i visoki funkcioneri kabineta predsednika republike.

Ovaj slučaj samo je jedna u nizu obmana sa kojom su se susreli građani, a prema nezvaničnoj statistici, svaki Srbin je barem jednom u životu prevaren. Saša Pribićević, predsednik Društva za borbu protiv prevara, kaže da zvanična statistika ne postoji jer se većina ljudi srami da prijavi prevaru nadležnima.

Neuništive „piramide"

- Čak i kada to učine, vlastima treba puno vremena da bi sproveli istragu, tako da prevaranti imaju vremena da pobegnu i izbegnu kazne. Drugi problem je što ni same vlasti nisu sigurne kad je zaista reč o prevari, jer ne postoji edukacija službenika državnih organa o ovoj vrsti kriminala. Uzmimo, na primer, prevare zvane „piramida". One datiraju još od '60-ih godina prošlog veka, ali još nisu iskorenjene. Kod nas u svakom trenutku postoji barem jedan njen krak. Akteri ovih mahinacija dolaze iz bivših jugoslovenskih republika i istočne Evrope. Čak i kada se uhvate na delu, najčešće je reč o sitnim igračima, dok organizatorima ne fali ni dlaka sa glave. Čak i kada se oni najveći privedu pravdi, piramida samo prividno nestaje, da bi se ponovo pojavila posle nekoliko meseci. Problem je i to što prevara menja oblik, akteri menjaju firme, menjaju se lokacije, igrači stižu iz drugih gradova, tako da je praktično nemoguće delovati pravovremeno - objašnjava on.

Kriza je raj za prevarante, naročito za one koji nude zaposlenja u zemlji ili inostranstvu. Obećanja o boljem životu i boljoj materijalnoj situaciji predstavljaju pravi mamac za lakoverne.

- Mnogi su svesni da obećanja koja dobijaju često nisu realna, ali je lakše verovati u čuda nego se suočiti sa trenutnom situacijom - kaže Pribićević, koji već 15 godina izučava ovu problematiku.

Profil prevaranta je teško napraviti, pogotovo u Srbiji. U razvijenim zemljama oni su sofisticirani, rečiti, lepo obučeni, rade u prelepim kancelarijama...

- U Srbiji je najviše onih koji vam obećaju sve i svašta, a kada shvatite da ste prevareni, pa im još to skrešete u brk, postaju i veoma nezgodni: prete, pozivaju se na navodne prijatelje iz vlade i državnih organa, ponekad plaćaju i momke da vam dolaze na vrata i fizički maltretiraju. Sitne prevare su u Srbiji nacionalni sport. Imate mnogo „takmičara" koji varaju za iznos manji od 1.500 dinara, što deluje bezazleno, ali kada taj iznos pomnožite sa desetak hiljada uplata, videćete da je reč o ogromnoj sumi.

Svi su na meti prevaranata

Ciljna grupa prevaranata su praktično svi - svejedno im je da li je neko penzioner ili političar. Ipak, najčešće žrtve su ljudi bez posla i novca, kao i penzioneri. Niko nije pošteđen prevare, bez obzira na to da li je bogat ili siromašan, obrazovan ili neuk.

- Zanimljivo je da svaka grana industrije ima svog prevarantskog dvojnika. Ponekad i po nekoliko njih, tako da je i sama privreda zemlje na udaru grupa koje potkopavaju ionako labilnu ekonomiju - objašnjava naš sagovornik.

U Srbiji su trenutno najaktuelniji otkup besplatnih akcija, piramida, rad u inostranstvu, plaćanje robe iz inostranstva lažnim čekovima, firme koje se predstavljaju kao zastupnici „Foreksa", prevare sa stanovima, krediti sa smešnom kamatom koji, zapravo, to i nisu, nagradne igre... Takođe su u „igri" i sve vrste prevara sa kreditnim karticama, lažna predstavljanja, Ponzijeve šeme (ulaganje u lažne investicione fondove)...

- Zavisno od vrste prevaranta, zavisi i opasnost od prevare. Ako je neko siledžija, nećete se dobro provesti. U prevari gubite ne samo novac, nego i samopouzdanje, često i prijatelje. Davanje ličnih podataka preko interneta ili na drugi način može da napravi dugogodišnje probleme.

Imaju i svoje advokate

Jedna od prevara koja je ostavila najdublji trag u životu većine Srba je, svakako, štednja u Dafiment banci. Osim velike količine novca koji je nestao bez traga, pamti se i po tome što je na desetine hiljada građana ostalo bez celokupnog imetka.

- Dafina nam se i danas dešava, samo su igrači drugačiji - iznosi su veći ili manji, ali se u suštini ništa ne menja. Videli ste šta se desilo sa „Elit Internacionalom". Nije važno o čemu ili o kome je reč, to se stalno dešava, i ako se svi ne uhvatimo u koštac možemo samo da čekamo dan kada ćemo i sami biti žrtva. Čak i činjenica da sama država ponekad stoji iza velikih prevara nije njen najveći greh, već prvenstveno činjenica da ništa ne radi na njihovom sprečavanju, odnosno na primerenom kažnjavanju. Obično kažemo da je to posao policije, ali moramo biti svesni da policija nije oktopod sa osam ruku, još manje mitsko biće sa tri glave koje sve može da postigne i sve može da reši. Država može i mora da donese zakon protiv prevare, može da pooštri kazne prema prevarantima, da građane obavesti na vreme šta se dešava, ponajpre da se reši korumpiranih ličnosti iz svojih redova... Tek tada će stvari krenuti nabolje. Sem toga, povraćaj novca od prevare je skoro nikakav, predmeti se vuku godinama, a zbog nedostatka adekvatnih zakona prevaru je često teško i dokazati. U današnje vreme, svaki ozbiljni prevarant ima svog advokata koji mu piše ugovore i zastupa ga na sudu.

Poseban nedostatak krivičnog zakona je činjenica da se prevarom smatra samo kada je oštećeni uskraćen za više od 8.000 dinara. Do 15.000 dinara delo se karakteriše kao sitna prevara za koju je predviđena novčana ili kazna do šest meseci zatvora, pa se praktično onaj ko je prevario milione ljudi za svega jedan dinar ne smatra počiniocem krivičnog dela.

„Vidovnjak" silovatelj

Osim što prevare narušavaju zdravlje oštećenih, ostavljaju trag na srcu i u novčaniku, prevare često doprinose i smrtnim slučajevima.

- Zamislite pacijente obolele od raka, koji u svom očajanju traže spas od bilo koga, pa tako završe i u rukama raznoraznih vračara i medicinskih nadrilekara. Najčešća posledica, osim gubitka novca, jeste izgubljeno dragoceno vreme koje bi im produžilo život. Ako mislite da je ovo ekstreman primer, zamislite onda ženu koja ne može da rodi i kojoj jedan od „vidovnjaka" kaže da mora da zapali devet sveća sačinjenih od ljudskog sala, koje samo on može da kupi u Rimu. Zatim mora da se skine potpuno gola kako bi čarobnjak isterao duhove iz njenog tela, da bi naposletku ovaj šarlatan često pokušao i da je siluje - kaže Saša Pribićević, predsednik Društva za borbu protiv prevara.

Najčešće prevare

1. Finansiranje stanova u izgradnji
2. Gatare, vračare i bioenergetičari
3. Sredstva za lečenje i mršavljenje
4. TV kvizovi
5. Multilevel
6. Krađa identiteta i pin kodova
7. Jeftina putovanja
8. Kupovina polovnih automobila
9. Agencije za traženje stanova
10. Lažne dobrotvorne organizacije
11. Lažni poslovi
12. „Zelena karta" za Ameriku
13. Izlečenje od raka
14. Rad od kuće
15. Seminari o sticanju bogatstva

M. Majstorović