Produžetak porodiljskog pod znakom pitanja

Ako zaživi izmena propisa o produženju porodiljskog odsustva, koju je uoči Nove godine najavila ministarka za brigu o porodici i demografiji Darija Kisić, porodilje u Srbiji bi, najranije od druge polovine 2023, drugačije koristile porodiljsko odsustvo.

Naime, kako je rekla ministarka Kisić, ideja je da mame mogu da ostanu tri meseca duže na porodiljskom ako je reč o prvom detetu, odnosno šest meseci više nego sada ako je u pitanju drugo dete.

Međutim, nezvanično se može čuti da je nova mera na dugom štapu, pošto radna grupa Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, koja je formirana radi izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, još razmatra sve prispele predloge.

S druge strane, duže odsustvo zaposlenih žena svakako neće obradovati poslodavce. Sasvim je zanimljivo da ni stručnjaci, a ni roditeljska udruženja ne smatraju da je ova mera najbolje rešenje.

Majkama dati više vremena sa decom

Produžavanje porodiljskog odsustva, tačnije - odsustvo radi nege deteta - sa 12 na 15 meseci za prvorođenu bebu, odnosno sa 12 na 18 meseci za drugorođenu - omogućilo bi, prema rečima ministarke Kisić - da roditelji, a pre svega majke, imaju više vremena da se posvete deci i porodici. Ona je, odmah po najavi ove promene, rekla da je za sprovođenje tako izmenjenog Zakona o finansijskoj podršci porodicama s decom, iz budžeta potrebno izdvojiti dodatne 8,4 milijarde dinara.

- Ja, zapravo, ne mislim da je to dobro rešenje i dobra mera. Štaviše, mislim da čak može da bude i veliki problem za žene - kaže za Infostud Gordana Matković, profesorka FEFA fakulteta.

Ona pojašnjava svoj stav podsećanjem da i danas postoje poslodavci koji - bez obzira što je to zabranjeno zakonom - pitaju mlade žene prilikom zapošljavanja da li će da se odluče za rađanje dece.

- Pa, kada je reč o rađanju dvoje dece - to nije mali produžetak odsustva, tri meseca, i još šest meseci - ukazuje ona.

U drugim zemljama - mogućnost, a ne pravilo

Poredeći ovu meru sa onima koje postoje u drugim zemljama Matković ističe da postoje države koje su dozvolile fleksibilnost u tom smislu.

- Te države su dozvolile da budete duže na porodiljskom odsustvu, ali onda imate niži nivo naknade. Moguće je da u pojedinim slučajevima nekome i odgovara takvo rešenje, i po meni jedino tako cela ta priča ima smisla - pojašnjava Gordana Matković.

Najteže će biti malim poslodavcima

Jedno je, smatra ona, izbor, a potpuno drugo je da se ovakvo rešenje suštinski nametne.

- A, to će da bude problem, naročito za male poslodavce - upozorava Matković.

Ona pojašnjava da bilo kakvo „an ženeral” produžavanje porodiljskog odsustva nije dobro.

- To može, na kraju, samo da dovede do problematičnog statusa žena na tržištu rada - da ih poslodavci manje zapošljavaju. Ili, da po isteku tolikog porodiljskog odsustva zadrže onoga koga su zaposlili u međuvremenu - ističe Gordana Matković.

Među samim poslodavcima su se, kada je reč o malim preduzećima i preduzetnicima, čula mišljenja odmah po najavi mere - da je ona namenjena ženama u javnom sektoru, a na štetu zaposlenih radnica u privatnom, i da ni naprednije ekonomije ne bi mogle da je izdrže. I postavili su pitanje - šta će biti sa majkama preduzetnicama, koje do danas nije rešeno.

Gde je rešenje?

Gordana Matković smatra da je mnogo važnije da se razvijaju uslovi za usklađivanje rada i roditeljstva.

- Bitno je da ima što je moguće više vrtića, da oni budu pristupačni. Tu su i razni oblici fleksibilnog rada. To je put kojim su krenule najrazvijenije zemlje, a posebno skandinavske, koje u tom smislu popoulacione politike imaju možda najbolje rezultate - ukazuje Matković.

Rast broja vrtića i što više vaspitačkog kadra važna je mera za koju se zalaže i Jovana Ružičić, osnivačica i direktorka udruženja Centra za mame.

Ali, ona predlaže i svojevrsnu “prenamenu” najavljene državne mere o produžetku porodiljskog odsustva.

- Država je prepoznala realan problem - ne završava se svima porodiljsko odsustvo u septembru kada deca kreću u vrtić, pa se mame dovijaju na razne načine, koristeći stare i nove odmore - da dobace do famoznog septembra. Sigurna sam da postoje mame kojima bi ova mera puno značila. Ali, mi smatramo da  - ako već postoji prostor za to u budžetu, neka ta mera bude opredeljena za očeve. Da očevi koriste te dodatne mesece odsustva za negu deteta, da se oni više uključe, vide kako je to kada mama „odmara” godinu dana s bebom. Tako bi deca rasla s oba uključena roditelja, a poslodavci blagonaklonije gledali na zapošljavanje žena, jer znaju da neće samo one da odsustvuju zbog nege deteta - objašnjava za Infostud Jovana Ružičić.

Jasmina Mihnjak, urednica portala Bebac je saglasna da je dobra ideja da odsustvo koriste - tate.

- Najava mere o produžetku porodiljskog odustva je mera kojoj su se mame najviše obradovale - i namenjena je za sve, i osećaju da postoji takva potreba, jer je svakoj mami teško da se odvoji od deteta, čak i kad su svi drugi uslovi dobri. A nisu dobri - navodi za Infostud Jasmina Mihnjak.

Nije mama samo mama

Ipak, prema njenom mišljenju, država ovom merom ne rešava problem, već ga krpi.

- Zapravo se traži zamena za nešto što ne mogu da reše, a odnosi se na to da naša deca u jaslice kreću sa navršenih godinu dana, a mami porodiljsko odsustvo ističe kad dete napuni 11 meseci.

Ne postoji vrtić, niti jaslice za tako malu decu. I onda se potpuno igrnorišu žene koje moraju ranije da se vrate na posao, ali i one koje žele što pre da počnu rade. Tu su i preduzetnice, koje njihovi klijenti traže, pa se posle svega nekoliko meseci od porođaja vraćaju poslu - navodi naša sagovornica.

Tu će, kako kaže Jasmina Mihjnak, i firme da trpe jer gube radnika na određeno vreme i moraju da angažuju novog.

- Uz sve to, potkrepljujemo onu priču da mama treba da bude samo mama. I stalno pričamo o mamama, iako ovo odsustvo može i tata da koristi - zaključuje Jasmina Mihnjak.