Proveli smo dan na poslu sa devojkom koja ima cerebralnu paralizu

Bez obzira na problem koji ima devojka sa kojom razgovoramo odiše samopouzdanjem. Olja Nikolić,  koja je  u osnovnoj i u srednjoj ekonomskoj školi bila đak generacije, smatra da je najbolje lečenje za ovu bolest socijalno prihvatanje ovih ljudi i njihovo zapošljavanje. Proveli smo jedan dan na poslu sa njom i pokušali da otkrijemo kako izgleda radni dan osobe sa invaliditetom.

Pored svog posla kao asistent na projektima Divac fondacije, ona je istovremeno i uspešna studentkinja Defektološkog fakulteta u Beogradu.

Cerebralna paraliza je bolest koja otežava mozgu da kontroliše mišiće na telu. To dalje može da prouzrokuje poteškoće u govoru i samostalnom funkcionisanju čoveka.

Olja međutim objašnjava da je njen invaliditet ne sprečava da bude uspešna i samostalna devojka koja svakog dana ustaje i odlazi na posao, dok u isto vreme završava fakultet u Beogradu.

„Poslodavci samo treba dobro da prouče naše sposobnosti. Nemaju sve osobe sa invaliditetom iste probleme. Treba usaglasiti ono što možemo da radimo sa onim što treba firmi. Kada se to usaglasi, ne postoji nikakav razlog da nas poslodavci ne zaposle“, objašnjava naša sagovornica.

 

Invaliditet smanjila sa 70 na 4 procenata

Oljin invaliditet se na rođenju procenjivao na 70 odsto. Danas, lekari govore da je ona uspela da smanji svoj invaliditet na svega 4 procenata.

„Najvažnije se socijalno okruženje. Najvažnije je da vas ljudi u vašoj okolini ne odbijaju i smatraju drugačijom. Ja sam imala sreću da me nikada niko nije gledao drugačije i odvajao od ostalih.

Podrška porodice, škole, prijatelja, kolega sa posla, celokupne sredine, igra najvažniju ulogu u kvalitetnom životu osobe sa invaliditetom“, priča nam Olja i objašnjava kako je počela njena poslovna karijera.

„Rođena sam u Aranđelovcu. Tu sam odrastala, školovala se, da bi u Beogradu upisala Defektološki fakultet. Trenutno sam na završnoj godini studija i očekujem uskoro da diplomiram.

U Divac fondaciji sam se zaposlila tako što sam prvo bila volonter godinu dana preko Divac fonda u Aranđelovcu. Za dve godine u omladinskim fondovima sam radila sa mladima iz lokalne zajednice na ukupno 25 projekata, od kojih je 5 preko kojih sam pomagala drugim osobama sa invaliditetom“, zaključuje ona.

Svojim radom podstičem mlade da se pokrenu

Olja smatra da osobe sa invaliditetom mogu da budu podjednako efikasni i odgovorini zaposleni kao i svi ostali. Sebe nikada nije smatrala drugačijom ili manje sposobnom.

I danas na poslu, vrlo često se na svoju inicijativu, uprkos protivljenju kolega, nudi da obavi i neku vrstu fizičkog posla.

 „Najviše me je zanimao rad sa mladima i na tu oblast sam se kroz fondaciju i fokusirala“, priča Olja.

Ona kaže da je kroz svoj rad uspela da podstakne dosta mladih da se uključe i pokrenu.

Pored fondacije, Olja je i preko studntskih praksi dosta pomagala osobama sa invaliditetom:

„Ovim ljudima ne treba puno. Poslodavci treba samo da shvate na koje načine osobe sa invaliditetom mogu da pomognu u poslu. I problem je rešen“, zaključuje naša sagovornica.

I mi možemo da budemo korisni društvu

Olja smatra da i oni koji imaju bilo koju vrstu hendikepa mogu da budu odlični radnici (njen hendikep je fizički, a ne mentalni).

„Znam dosta knjižara i štamparija u kojima se štampaju knjige i gde osobe sa oštećenjima u mentalnom razvoju obavljaju zadatke na visokom nivou.

Njima tu ne treba mnogo. Dovoljno je da im se objasni neki proces kao što je kopiranje na aparatu ili nešto slično i oni to mogu odlično da rade“, objašnjava ona.

Ona zaključuje da je problem kada ljudi krenu da generalizuju osobe sa invaliditetom. Smatra da je to najveća greška i da uz dobru procenu, ovi ljudi i te kako mogu da budu korisni društvu, potpuno ravnopravni sa ostalima. 

Jako zadovoljna uslovima u Divac fondaciji

Olja je veoma aktivna u svojoj zajednici u Aranđelovcu. Između ostalog, ona je stručni saradnik – volonter u udruženju Deca u srcu gde pomaže deci koja imaju teškoće u razvoju. U saradnji sa Fondacijom Divac obezbeđene su i klima uređaji, kao i materijal za radionice što je značajno poboljšalo uslove za rad sa ovom decom i njihov boravak u prostorijama udruženja.

Iz fondacije objašnjavaju da ljudi prepoznaju Oljin potencijal, da ona motiviše ceo tim oko sebe i da uopšte nisu imali nikakve poteškoće prilikom prilagođavanja uslova rada za nju.

„Neka se ljudi ne plaše da zaposle osobe sa invaliditetom. Neka se ne boje kako će se te osobe uklopiti. Svi imaju pravo da konkurišu i stovre priliku da se zaposle.

Na poslodavcima je da samo procene šta ta osoba može da radi“, objašnjavaju iz Divac fondacije i zaključuju da se oni uopšte nisu pokajali što su primili Olju u svoj tim.

Olja ističe da je jako zadovoljna Divac fondacijom i uslovima rada koje tu ima.

„Ovde je velika kolegijalnost,ima puno novih i dinamičnih projekata na kojima radim i koji me ispunjavaju. Fondacija mi izlazi u susret kada su u pitanju radno vreme i obaveze na fakultetu.

Danas sam uspešno obavila  planirane obaveze, završila intervju sa saradnikom Infostuda idem u grad sa društvom“, završava razgovor Olja Nikolić. Intervju za sa ovom izuzetnom devojkom koja je dala lokalnoj televziji o radu Divac omladinskog fonda u Aranđelovcu možete pogledati ovde: