Radnicima nikad nije bilo teže nego danas

(Preuzeto sa sajta Blic - 14. 04. 2010.)

Subotička filijala Nacionalne službe za zapošljavanje na kraju 2009. evidentirala je 17.100 nezaposlenih, a do 31. marta 2010. godine taj broj se povećao za 1.200 građana bez posla. U tom periodu dva preduzeća iz Severnobačkog okruga su se obratila NSZ za program rešavanja viška 71 radnika ali, prema rečima Zlatka Panića, direktora Filijale NSZ, taj broj je daleko veći, jer su samo firme koje otpuštaju više od 20 ljudi dužne da se obrate NSZ.

O nezaposlenosti je progovoreno i na subotičkoj „Agori", ali jezikom drugačijim od suvoparnih statističkih podataka.

- Uz inflaciju, nezaposlenost je jedan od najtežih ekonomskih problema, jer označava izostanak proizvodnje i prihoda, izaziva visoke fiskalne troškove, pojača nejednakost i neravnopravnost u društvu i izaziva psihološka opterećenja ostavljajući doživljaj beskorisnosti i neizvesnosti i ugroženo ljudsko dostojanstvo - izjavio je sociolog Dušan Torbica, zamenik direktora NSZ u Subotici, napominjući da je danas previše primera kupovine preduzeća s namerom spekulativnog bogaćenja što je i preduslov za korupciju.

Problem nezaposlenosti Ištvan Huđi iz Samostalnog sindikata opisuje kroz nekorektan i krajnje neprofesionalan odnos poslodavaca i države. On kaže da o radnicima najmanje vode računa oni koji bi to trebalo da čine i da Sindikat ulaže puno napora da promeni ovakav odnos.

- Povećanje broja nezaposlenih je alarm na koji bi nosioci vlasti morali da reaguju, jer je situacija u Subotici veoma složena i komplikovana. Aktuelni primer je preduzeće „Slavica Parafarm", a skoro svi smo nemoćni jer vlasnici ne žele da rešavaju problem. Ta firma je dobro radila, imala proizvodnju, a vlasnik ili njegova surpuga koja je upisana kao vlasnica, još se nije pojavila u preduzeću, niti je htela sa nama da razgovara u trenutku kada su zaposleni bili u štrajku. Pitam se kakav je to vlasnik kojeg ne možete privoleti da sedne za sto i razgovara, jer direktori najčešće nemaju velika ovlašćenja. Sindikat je „pribijen uza zid", a sa druge strane vidimo radnike koji mesecima nisu primili plate, donedavno im nije bio povezan ni radni staž ili nisu imali zdravstveno osiguranje - kaže Huđi.

On dodaje da nikada do sada nije bilo teže vreme za radnike, ali i sindikalne organizacije koje umesto kolektivnim ugovorima, pravima zaposlenih i podizanjem standarda života svakodnevno moraju da se bave jedino spasavanjem radnih mesta.

Pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin ne deli u potpunosti mišljenje sa ostalim učesnicima skupa o nezaposlenosti i tvrdi da su u zemlji tokom prošle krizne godine preduzete prave mere.

- Verovatno ću izazvati reakciju kada kažem da su Srbija a samim tim i Vojvodina apsolutno najmanje osetile posledice ekonomske krize od svih zemalja u regionu, pa čak i šire. Programima zapošljavanja i raznim merama otvoreno je 16.000 radnih mesta i u Vojvodini je na početku i na kraju 2009. godine zabeležen isti broj nezaposlenih. Kada smo ustanovili program zapošljavanja sa pet mera mnogi ekonomisti su nam se bukvalno smejali i govorili kako to mislimo da otvaramo nova radna mesta kada se ona svuda zatvaraju. Dok je većina tvrdila da je to nemoguće, uspeli smo da otvorimo 2.700 novih radnji i preduzeća kroz stimulacije i da zaposlimo 2.800 ljudi i 6.500 pripravnika - kaže Vasin.

Profesorka makroekonomije na Ekonomskom fakultetu u Subotici Danica Drakulić za podatke Filijale NSZ kaže da je podsećaju na politički izveštaj.

- Problem naše statistike je što je u funkciji političkog marketinga, odnosno političke manipulacije. Kod nas u poslednje vreme, u opštoj panici da se ostane na vlasti, nije u modi baviti se ekonomijom, a pogotovo ekonomskim reformama, već se traže kratkoročni horizonti koji nam donose dugoročnu neizvesnost - kaže Drakulićeva.

Biljana Vučković