Rast zaposlenosti u rukama investitora

(Preuzeto od Emportala 24.07.2008.) Povećanje zaposlenosti u narednom periodu najviše zavisi od nivoa domaćih i stranih direktnih investicija, kaže Vladimir Ilić. Zaposlenost oko 2,5 miliona i ne povećava se, uprkos smanjenju stope nezaposlenosti sa 21,6 na 18,8 odsto. Povećanje subvencija poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta, izrada metodologije za praćenje traženih zanimanja i novi koncept javnih radova, najvažnije su mere koje nova Vlada planira za narednu godinu, najavio je državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. “Novo zapošljavanje i kreiranje novih radnih mesta u najvećoj meri zavisi od stranih i domaćih direktnih investicija, koje su ključ za rešavanje problema nezaposlenosti”, rekao je Ilić, podsetivši na ciljeve Vlade Srbije da do kraja mandata nezaposlenost bude smanjena na 11 do 12 odsto, odnosno da broj nezaposlenih bude sveden na 350.000 do 400.000 hiljada ljudi. On je podsetio i na makroekonomske uslove za ostvarenje navedenog cilja u vidu rasta bruto društvenog proizvoda od sedam odsto godišnje, priliva stranih direktnih investicija na nivou od pet do osam milijardi dolara godišnje i nastavak sturkturnih reformi. Za subvencije poslodavcima usmerenih na otvaranje novih radnih mesta u 2008. godini, namenjena je polovina ukupnih sredstava predviđenih za aktivne mere zapošljavanja, odnosno oko 1,5 milijarde dinara. Ilić je najavio da će subvencije u narednoj godini biti uvećane, ne preciziravši u kom iznosu. Državni sekretar je za narednu godinu najavio i početak primene novog koncepta javnih radova, usmeren prevashodno na teško zapošljive kategorije nezaposlenih. Ilić je rekao da bi u 2009. kroz javne radove posao moglo dobiti oko 20.000 lica iz te grupe, u koju je ubrojao osobe starije od 50 godina, nezaposlena lica u nerazvijenim regionima i osobe sa invaliditetom. Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) će ove i naredne godine pripremati uvođenje sistema prognoze potreba na tržištu rada, koje bi trebalo da zaživi od 2010. godine, rekao je Ilić. Svrha uvođenja ove metodologije u rad NSZ, kako je objasnio, nalazi se u utvrđivanju zanimanja traženih na tržištu rada, na kratak, srednji i dugi rok, a radi boljeg usklađivanja ponude i tražnje na tržištu rada. Neophodna reforma obrazovanja Ilić je dodao i da je Srbiji neophodna ozbiljna reforma obrazovnog sistema koja će uskladiti znanje i veštine sa kojima kandidati dolaze na tržište rada, a sistem praćenja i prognoze potreba za određenim zanimanjima trebalo bi da doprinese tom cilju. Danas suočavamo sa paradoksalnom situacijom, rekao je Ilić, jer, sa jedne strane, poslodavci kažu da ne mogu da nađu radnike u Srbiji. “Nema radnika za sezonske poslove u poljoprivredi, nema radnika u građevinarstvu, u turizmu, bankarstvu, informacionoj tehnologiji, niti državna administracija može da nađe dovoljno obučenih radnika.” Na drugoj strani, stotine hiljada traži posao, kazao je Ilić i dodao da se odgovor na paradoks nalazi u obvrazovnom sistemu, koji ima decenijsku inerciju da obrazuje kadrove za kojima ne postoji potreba na tržištu rada. I dalje deo plate „na ruke“ Procenjuje se da oko 200.000 do 300.000 ljudi u Srbiji radi u sivoj ekonomiji, a kao razlog za takvu situaciju Ilić je naveo običaj dela privatnih poslodavaca da sami određuju poreze i doprinose koje će uplaćivati na zaradu radnika. “U Srbiji i dalje postoji praksa da se jedan deo zarade isplaćuje preko računa, a drugi deo na ruke. To jeste za osudu, ali je i signal Vladi i onima koji vode politiku u kom pravcu treba da idu - sa jedne strane represivno, a na drugoj kroz podsticaje, da kod poslodavaca prepoznaju “kritičnu tačku” i smanje broj onih koji rade na crno i kojima deo zarade isplaćuju na ruke”, zaključio je Ilić. On je rekao i da je Predlog zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom prošao javnu raspravu i da nema nikakvih prepreka da se uskoro da nađe u skupštinskoj proceduri, dodavši da se početak primene tog zakona može očekivati početkom 2009. godine. Nezaposlenost opada, zapošljavanje stagnira Ukupna zaposlenost u Srbiji iznosi oko 2,5 miliona i ne povećava se već neko vreme, uprkos smanjenju stope nezaposlenosti sa 21,6 na 18,8 odsto, ili oko 585.000 ljudi. Smanjenje stope nezaposlenosti nije samo po sebi pozitivno, jer broj onih koji rade u Srbiji stagnira već treću godinu za redom, rekao je Ilić. Prema njegovim rečima, opadanje broja nezaposlenih dolazi otuda što sve veći broj ljudi, iz različitih razloga prestaje da traži posao. Najveći broj zaposlenih u Srbiji radi za platu, oko 1.500.000, od čega oko pola miliona u državnim službama i javnim preduzećima, a preostalih milion u privatnom sektoru i društvenim preduzećima koja nisu privatizovana. Najviše novih radnih mesta u narednom periodu, prema rečima Ilića, može se očekivati u privatnom sektoru, ocenio je Ilić i dodao da će država nastaviti da podstiče rast zaposlenosti aktivnim merama zapošljavanja. U strukturi zaposlenih u Srbiji, značajno veći broj osoba radi u poljoprivredi i samostalnim delatnostima, nego što je prosek u evropskim zemljama. U svakom od ova dva sektora u Srbiji zaposleno je približno 500.000 ljudi, odnosno po 20 odsto, dok u zemljama evropske unije ovi sektori zapošljavaju od pet do sedam odsto radne snage. Struktura ponude na tržištu rada je i dalje nepovoljna, jer oko jedne trećine čine nezaposleni bez kvalifikacija, a preko polovine 50 odsto nezaposlenih na posao čeka duže od dve godine. Među nezaposlenima ima više žena, koje čine oko 55 odsto od ukupnog broja osoba koje traže posao preko Nacionalne službe za zapošljavanje.