Razmislite dva puta pre nego preporučite prijatelja ili poznanika za posao

Razmislite dva puta pre nego preporučite prijatelja ili poznanika za posao

Objavljeno: 27.09.2011.

(Preuzeto sa sajta eKapija - 27. 09. 2011.)

Želite preporučiti prijatelja za posao u svojoj ili nekoj drugoj firmi? Iako to može izgledati samo kao mala usluga, važno je dobro razmisliti pre nego nekome u svojoj profesionalnoj mreži preporučite nekog svog prijatelja ili poznanika.

Posebno ako se radi o nekome za koga već unapred znate da i nije baš najodgovornija i najmarljivija osoba na svetu. Takva preporuka može vam se obiti o glavu i loše se odraziti na vašu vlastitu karijeru, odnosno, garantovanje za njih u poslu može se odraziti na vaš kredibilitet u poslu.

Evo zbog čega bi dobro trebalo da razmislite pre nego nekog prijatelja preporučite za posao:

Koliko dobro poznajete tog prijatelja?

Davati preporuku za nekog koga ne poznajete baš najbolje, koga i poznajete dobro, ali ne s poslovne strane ili nekog s kime niste duže vremena bili u kontaktu može biti pomalo rizično. Pre nego što se zauzmete za tu osobu dobro procenite šta znate o njoj/njemu i kako on deluje na radnom mestu. Ako imate imalo sumnji, ne upuštajte se u tu avanturu.

Istorijat zapošljavanja te osobe

Čak i ako nikada niste radili s tim svojim prijateljem, saznajte više o njegovoj "istoriji" zapošljavanja pre davanja preporuke. Razmislite o tome objektivno pre donošenja odluke i nemojte tu osobu preporučiti ako znate da se u prošlosti baš i nije iskazao. Ako vaš prijatelj kasnije stekne negativnu reputaciju na poslu, to vas može dovesti u neugodan položaj.

Da li biste garantovali za njega?

Razmislite jeste li spremni da vas taj poslodavac kasnije kontaktira vezano za vašeg prijatelja. Lako je saosećati se sa osobom koja traži posao, ali garantovati za njega je nešto posve drugo. Ako ipak niste spremni svejedno možete pomoći – dajte broj telefona ili mail na koji ta osoba može sama stupiti u kontakt s poslodavcem i recite joj da ne spominje vaše ime.

Preispitajte vlastitu reputaciju

Ponekad postoje i drugi lični razlozi zbog čega biste mogli tražiti da ta osoba ne spomene vaše ime. Vaša reputacija u nekoj kompaniji ili kod bivšeg poslodavca može uticati na to kako će se vaša preporuka percipirati. Možda vaš prijatelj ne zna da niste u dobrim odnosima sa svojim šefom ili da ste samo prosečni radnik. Vašem prijatelju će u toj situaciji biti bolje da sam pokuša da se izbori za radno mesto.

Predvidite vaš odnos na poslu

Pre nego date preporuku, razmislite o tome kako će se (ako se uopšte hoće) promeniti vaš odnos na poslu. Veoma je važno da i vama ta osoba odgovara i da ste sigurni da ćete se dobro slagati u istoj radnoj sredini. Ili ako je osoba sklona ogovaranju – zapitajte se zna li ta osoba neke privatne stvari o vama koje bi joj mogle izletiti nakon što popije čašicu previše na nekoj zabavi firme, a koje bi vama mogle naštetiti. Pre nego preporučite neku osobu – dobro razmislite kako bi to moglo uticati na vašu karijeru.

Antonije

pre 13 godine i 7 meseci

Boze mili, koliko izgovora za nezaposljavanje nekog u zemlji u kojoj nema ni "P" od posla. Sve se dakle svodi samo na jedno veoma interesantno vidjenje stvari, a to je da u nasoj zemlji a i u svetu, osnovno ljudsko pravo inace zagarantovano,pravo na rad uopste se ne posmatra kroz kategoriju prava i potreba, znanja, iskustva na nekom poslu i dobrobiti firme vec se uvek radi samo o tome ko ce biti veci poltron u firmi i ko ce biti najbolje placeni taster. Svakako je to dobro za nekoga ko uziva u mahinacijama i uplitanjem u tudje zivote ali privatnost i potreba za radom i gledanjem svog posla vise i ne psotoji. U svetu kakav poznajemo danas novac koji se zaradjuje na veliko se ustvari najvise i zaradjuje na tudjoj nesreci, pa tako i dolazimo do ovog clanka kakav smo upravo imali prilike da vidimo. Gde god se okrenete mozete cuti ljude koji na svojim mestima gledaju unezvereno, i pod stalnim pritiskom sa vec istorijski vestackim osmehom spremni na svadju i nekorektnost u odgovorima na pitanja koja im postavljate, pitamo se zasto. Vidite li lica zadovoljnih ljudi koji izlaze sa svog radnog mesta ili u gradu, pitamo se pitamo? I naravno, stalne opaske, i komentare o nekom ili o njima samima. Ono sto najvise iritira jeste licemerje koje vlada na samom poslu kao i komentari za sve i svakog cim okrene ledja. I to vam je normalna radna atmosfera i kako bi se najpravilnije moglo reci, timski rad! Oni pak koji najvise i cute ne zeleci da budu deo svega toga na kraju ipak zbog svoje tzv. tvrdokornosti, nezainteresovanosti na poslu, nepostovanja radnog mesta ili cega vec drugog, lista moze biti zaista dugacka.Oni koji nemaju viziju dakle bivaju izbaceni iz masine kao da su ne daj Boze otpadnici drustva u kojem se nalaze. Stereotipi inace izvestacenog drustva sa primesama egoizma u kome je rec rejting na televiziji merilo svega, na svakom koraku moze se naci i u upravo procitanom clanku. Prosto fascinira do koje mere se ide u dezavusisanju svega onoga sto bi trebalo biti kao normalno. S druge strane zbog cega bi neko trebalo biti nekome zahvalan u danasnje vreme kada se samo i uvek prica o tome kako je potrebno samo raditi ali je u isto vreme i nepristojno pitati za koliku platu. Inace pitanje rada je direktno vezano uvek i samo uvek po jednoj kategoriji a ona bi bila raditi i ziveti od svoga rada. Kod nas je raditi i prezivljavati i svima se time jos i hvaliti jedino merilo uspesnosti. Radi se dakle o jednoj povlascenoj grupi radnih ljudi koji opstaju jer su odrasli i nose se sa svim svojim i naravno tudjim problemima i oni drugi, neradnici i lenjivci koji traze izgovore u plati i gledanju samo svojih poslova. E pa Bato , ne mozes ti samo da radis i gledas svoja posla. Znas da to jednostavno nije normalno. Moramo se pohvaliti negde i nekom ako ne svakom kako smo danas tu i tamo nekoga napusili i sada smo mnogo vazni zbog toga. Vecina stvari se mozda, kazem mozda ne bi ni desavala kada bi ljudi imali otvorena vrata i mogli da traze svoju srecu svuda po svetu ali i tamo su na svakom koraku spremni da vam dokazu kako vi iz Srbije morate posle svega ipak da shvatite da niste "M"i i da ste neko ko nam uopste nije potreban ali uz odredjenju meru vec pomenutih i sadrzajnih elemenata uspesnih u ovom svetu intriga i komentara mozda bi se nesto i naslo! Samo su nam na svakom radnom mestu potrebna i po jos jedna vracarka i prislusni aparat i imacemo 24 casovnog velikog brata a o privatnosti da i ne govorimo. Krse se osnovna elementarna prava i ugrozava vremenski period potreban zenama da radjaju decu i ostvare se kao majke a muskarcima da budu deo velike slagalice koji se zove porodica i da zajedno naprave nesto lepo kao normalno vaspitavanje male dece i od njih naprave dobre ljude. Danas imamo komplekse roditelja prebacene na svoju decu i ne imanja detinjstva a deca se radjaju sa problemima svojih roditelja. Da zavrsimo dakle sa jednim veoma interesantnim delom a to je video rezime momka kome je stvarno dosadilo da prica poslodavcima ono sto oni zele da cuju vec je napravio neku promenu u svemu tome. A moj savet je pomazite se ljudi svugde i na svakom koraku, i to mnogo. Jer bolje reci da si pomogao mnogima i da su neki zeznuli nego pomoci jednom i celog zivota traziti izgovor da se to vise ne dogodi. Uvek i na svakom mestu pomazite drugima jer ce iz gomiole ljudi kojima ste nekada nekom nesto ucinili na kraju i vama biti bolje. Ovako ispada da jedino mi Srbi smo nezahvalni a svi ostali su OK. Molim ne vredjajte vise inteligenciju normalnih ljudi. Volim da pomazem i pomagacu svima koji to zele i kojima to mogu da ucinim. A ako ne zele onda opet hvala barem sam probao. Za ove najsposobnije koji imaju stotine izgovora zelim im sve sto oni zele drugima! Pozdrav do kraja tunela

(bl)anka

Imam mnogo prijatelja na polozajima koji kao da su citali ovaj tekst.Oni sami dosli su preko "veze" ali me nikad nijedan od njih nije zaposlio iako sam vise puta bila u krizi(neprimanje plate mesecima i sl.) S druge strane,znam osobu koja ide iz firme u firmu sa "napola kvalifikacijama" s zdusnim poreporukama bivsih kolega za oblast koju ni sami ne poznaju i to uspeva. Mene je dosada zaposljavao i spasavao moj CV i srecna sam da je tako. "Spasi me ,Boze, od (sebicnih) prijatelja"

Naravno da ima prijatelju i hvala na komentaru. Samo medjusopbno razumevanje sa primesama dobronamerne pomoci i ne ocekivati nikakvu zahvalnost za to. I to odmah. Da nam deca budu ziva i zdrava i da zbog njih imamo cime da se pohvalimo. Da nasa deca imaju barem cime da se ponose a ne da zive u lazima i samo sebi znanim razlozima kako su ocajni jer nemaju sa kime to da podele! Deliti znaci biti ziv! Srecno svima i sve najbolje!

Goran Djordjevic

Nema nista sto bi dodao a jos manje oduzeo Antonijevom komentaru. tako je i nikako drugacije. Samo ima li kraja ovom tunelu...