Sa fakulteta do prve velike prilike: Kako su Bojana i Njegoš kroz NIS Calling započeli svoju karijeru

Završiti fakultet velika je stvar, ali trenutak kada je diploma u rukama, često otvara i novo pitanje - kako napraviti prvi korak u karijeri bez prethodnog radnog iskustva? Gde ga steći, ako ti neko ne pruži priliku da kreneš od samog početka?

Upravo su takve dileme mučile Bojanu Rakić (23), diplomiranu inženjerku zaštite na radu iz Bijeljine i Njegoša Blagojevića (24), diplomiranog inženjera mašinstva iz Kraljeva. Delilo ih je još nekoliko ispita do kraja studija, kada su saznali za NIS Calling - fleksibilni program prakse namenjen mladima od 22 do 26 godina bez prethodnog radnog iskustva. U konkurenciji od više od hiljadu kandidata, izborili su svoje mesto među 21 izabranim polaznikom jubilarne 10. sezone.

Bojana i Njegoš otkrivaju kako su već na polovini prakse od nesigurnih studenata izrasli u mlade i ambiciozne ljude, koji se ne plaše da pitaju, uče na greškama i svakodnevno napreduju.

Strah od visine i postrojenje od 22 metra

Bojana je pri kraju studija na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu želela da vidi kako u praksi funkcioniše zaštita na radu u kompleksnom industrijskom sistemu. Prijavila se na program i postala deo HSE tima (Health, Safety, Environment) u Poslovnom centru u Novom Sadu, a u međuvremenu je upisala i master studije Inženjerstva zaštite na radu na FTN-u.

„Na fakultetu sam često slušala o NIS-u kao primeru dobre prakse u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, koji su profesori uvek isticali. Zbog toga sam imala velika očekivanja, i drago mi je što se pokazalo da su bila opravdana.“

Pošto živi u Bijeljini, a studira i radi u Novom Sadu, fleksibilno radno vreme omogućava joj da praksu uskladi sa fakultetskim i privatnim obavezama. Pored vremenskog usklađivanja, pre dolaska u NIS brinula je i kako će se uklopiti u tim i hoće li se pokazati u pravom svetlu.

„Po prirodi sam malo stidljivija i imala sam strah kako ću se snaći u novom okruženju. Međutim, moje kolege nisu samo stručnjaci koji znaju kako da prenesu znanje, već su mi od početka pružali podršku kao ravnopravnom članu tima. Čak su me iznenadili poklonom kada sam diplomirala, pa sam se još više osećala prihvaćeno“, priča nam Bojana Rakić.

Kako kaže, nakon praktičnog rada u NIS-u, drugačije gleda na svoju struku i oblast bezbednosti i zaštite na radu:

„Suština posla inženjera zaštite na radu nije samo u poznavanju zakona i propisa, već pre svega u brizi o ljudima i njihovoj bezbednosti. Na fakultetu učiš osnovne principe, ali tek u konkretnoj industriji vidiš koliko njihova primena zavisi od same delatnosti i uslova rada. A čini mi se da je ova oblast, kada je reč o mojoj profesiji, posebno zahtevna i kompleksna. Specijalno su me oduševile interne kampanje u NIS-u, gde radnici na terenu svakog meseca dobijaju kratke podsetnike i smernice za bezbedno ponašanje, i to direktno na mobilne telefone. To možda sa strane deluje jednostavno, ali pokazuje kako se bezbednost zaista gradi svakodnevno, kroz stalnu komunikaciju i podsećanje“, priča za Infostud Bojana.

U početku je prolazila kroz dokumentaciju i učila kako je sistem organizovan, a zatim je počela da dobija i konkretne zadatke, poput pripreme testova za obuke o bezbednom radu, ili tabele za zaštitu od požara. Trenutno ažurira planove za pripravnost i reagovanje u vanrednim situacijama.

„Mnogo mi znači što imam mentora na koga mogu da se oslonim. Dobijam zadatke, a mentor mi daje prostor da sama razmišljam i tražim rešenje, ali je uvek tu kada mi treba savet ili dodatno pojašnjenje. Postala sam sigurnija u sebe i na greške gledam kao na deo učenja. Sad se manje plašim da pogrešim. Osećam da sam za ovih nekoliko meseci napravila veliki korak, i profesionalno i lično“, iskrena je Bojana.

Pored rada u kancelariji, kao najuzbudljiviji deo izdvaja terenski rad:

„Imala sam priliku da vidim rezervoare i postrojenja, kako funkcioniše rad u vatrogasnoj stanici u okviru rafinerije, da prisustvujem testiranju radnika, upoznam čemu služe pojedini delovi sistema. To je zaista divno iskustvo. Jedan odlazak na teren, međutim, posebno ću pamtiti. Inače se plašim visine, ali sam uz podršku kolega u rafineriji gasa Elemir uspela da se popnem na aminsko postrojenje visoko 22 metra! To je za mene bila ogromna stvar i dokaz koliko mi terenski rad prija. Toliko me motiviše, da sam počela da pomeram sopstvene granice“, kaže naša sagovornica.

Ulazak u peć veličine zgrade

Za Njegoša Blagojevića (24), diplomiranog inženjera mašinstva iz Kraljeva, NIS Calling nije bio još jedan oglas u nizu, već poziv za veliki karijerni iskorak. Priznaje da je sumnjao da će imati iste šanse kao neko iz Beograda ili Novog Sada, ali se prijavio i ubrzo dobio priliku da praksu počne u HIP Petrohemiji u Pančevu, kao praktikant inženjera stacionarne opreme. 

Deo je mašinskog sektora kroz koji prolaze izmene tehničke dokumentacije i opreme, a njegov zadatak je da prati projekte od početne ideje do realizacije. U svakodnevnom radu sarađuje sa još petoro kolega, dok mu je mentor dostupan za pitanja i pomoć.

Na praksu je stigao neposredno pred veliki remont postrojenja, pa je početak bio drugačiji od onoga što je očekivao. U atmosferi u kojoj se mnogo toga dešavalo istovremeno, kako kaže, brzo je shvatio da kao praktikant ne može samo da čeka sledeći zadatak, već mora da aktivno traži prilike da se uključi i nauči nešto novo. 

„Prvi korak mora biti tvoj: da staviš šlem, odeš u pogon do majstora, pitaš sve što te interesuje  i sam tražiš prilike da naučiš što više. To je kao kada te bace u vodu - ne uplašiš se, već proradi adrenalin i proplivaš. Čim sam pokazao inicijativu, dočekala me je neverovatna otvorenost, od bravara, iskusnih majstora u pogonu, preko inženjera i izvođača radova, pa sve do tehničkog direktora. Svi su spremni da nesebično podele svoje iskustvo ako vide da te posao iskreno zanima“, objašnjava Njegoš.

Najveći lični i inženjerski izazov doživeo je prilikom prvih ulazaka u industrijska postrojenja:

„Nikada u životu, pa ni kroz stručnu literaturu, nisam mogao da zamislim kako industrijska peć zapravo izgleda, da je visoka i ogromna poput zgrade, i koliko su impresivne sve te cevi u njoj. Za nekoga ko prvi put ulazi u tako masivan, ali zatvoren prostor, sasvim je prirodno da se ne oseća baš opušteno i da ima strah. Meni je tu najviše značila podrška kolega, pa sam se vrlo brzo oslobodio i privikao“, navodi ovaj mladi inženjer.

Osim stručnog iskustva, posebno mu je značilo kako su ga prihvatili ljudi sa kojima radi, kako kaže „ekipa koju bi svakom poželeo“. Ono što kod njih posebno izdvaja jeste način na koji se odnose jedni prema drugima.

„Kada sam nedavno diplomirao, kolege su me sačekale sa toliko radosti i poštovanja kao da smo godinama najuži saradnici i prijatelji“, kaže Njegoš i zaključuje da bi, bez dileme, voleo da upravo sa tim timom i nakon prakse nastavi da gradi svoju karijeru.

Za novi ciklus NIS Calling 2026, za koji su trenutno otvorene prijave, priliku ponovo dobijaju mladi bez prethodnog radnog iskustva. U pitanju je plaćen i fleksibilan program prakse namenjen studentima završnih godina, kao i master studentima sa Rudarsko-geološkog, Elektrotehničkog, Mašinskog, Tehnološko-metalurškog, Tehnološkog, Fakulteta tehničkih nauka, Saobraćajnog, Ekonomskog, Fakulteta organizacionih nauka i drugih srodnih fakulteta. Realizuje se na lokacijama u Beogradu, Pančevu, Novom Sadu, Elemiru i Smederevu, uz obezbeđen kompanijski prevoz. Obuhvata fond sati predviđen za 5 meseci, koji polaznici mogu fleksibilno da rasporede tokom perioda od pola godine. Bez stresa, da usklade radne zadatke sa ispitnim rokovima i privatnim obavezama.

Oglas možete pronaći ovde.