Više od 3.600 šansi za uspeh: Pogledajte ovonedeljni presek oglasa na Infostudu!
Samo diploma dobija posao
(Preuzeto iz Večernjih novosti, 01.02.2008.)
Od 800.000 nezaposlenih koliko je registrovano, 300.000 nema završenu ni srednju školu
Školarci koji planiraju da solidno zarađuju od svog rada i da na prvi posao ne čekaju godinama moraće dobro da razmisle o budućem zanimanju. Na tržištu radne snage u Srbiji bez plate je bezmalo 800.000 radno sposobnih stanovnika, a više od 300.000 njih nije završilo ni srednju školu.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje zaključuju da je nekvalifikovanim i polukvalifikovanim radnicima posao sve neizvesniji, a u budućnosti će ga biti sve manje za one s prvim i drugim stepenom obrazovanja. - Stvari se menjaju, jer je oblast zapošljavanja veoma dinamična, ali već duže vreme do posla teško dolaze tehničari, i to prehrambeni, ekonomski, hemijski, mašinski... - predočava nam stanje Dragan Ćukić, direktor Sektora za zapošljavanje. - Zanimanja drugog stepena su već godinama suficitarna, pa je tako sve ređe da poslodavac sa biroa pozove i pomoćnika obućara ili kožara, poljoprivredne radnike, ali i gimnazijalce.
Međutim, u Nacionalnoj službi beleže i svojevrstan paradoks u ponudi i tražnji.
- Na našim evidencijama najduže na posao čekaju sezonski radnici, građevinci, tesari, armirači, mesari, zidari, iako je za njima ujedno i velika tražnja - objašnjava Ćukić. - Simptomatično je što radnici tih struka odbijaju poslove koji im se nude, jer su nezadovoljni ponuđenim zaradama i uslovima rada, pa je tako i poslodavcima teže da ih angažuju. U međuvremenu, većina njih se zaposli na crno, ali ostaju na našim evidencijama kako bi iskoristili određene beneficije, poput markice za prevoz, popusta na "Infostan", dečije dodatke... Do posla će, već tradicionalno, znatno lakše doći svi oni koji dobro barataju novcem i kompijuterima, inženjeri građevine, elektrotehnike, mašinstva... Pored tih zanimanja, sa biroa se najbrže ispisuju knjigovođe, farmaceuti, negovateljice, a odnedavno šivači i krojači, fizičko i tehničko obezbeđenje, kuvari, barmeni...
- U poslednje vreme vlada i hronična potreba za zavarivačima - napominje Đukić. - Međutim, ne treba zanemariti činjenicu da potreba za određenom strukom diktira mesto zaposlenja. Tako će u Beogradu veterinar teže da nađe posao, za razliku od manjih mesta u Srbiji. Slična js situacija i sa profesorima stranog jezika i matematike, defektolozima, psiholozima i andragozima.
B. STJELJA
ANTR FILE:
(Samo)Zapošljavanje
Kako bi se podstaklo brže zapošljavanje u sredinima gde je problem viška radne snage prisutan godinama unazad, u toku 2008. će se realizovati niz programa za (samo)zapošljavanje. Poslodavcima će biti davane subvencije od 160.000 dinara, dok će oni u bogatijim sredinama moći da konkurišu za upola manji iznos. Dodatnih 40.000 dinara dobijaće oni koji zapošljavaju posebno osetljive grupe - izbegle, raseljene, Rome... Predviđeni su i razni bespovratni krediti za pokretanje sopstvenog biznisa, subvencije za zapošljavanje invalida, obuke, refundacije, stipendiranja...
Od 800.000 nezaposlenih koliko je registrovano, 300.000 nema završenu ni srednju školu
Školarci koji planiraju da solidno zarađuju od svog rada i da na prvi posao ne čekaju godinama moraće dobro da razmisle o budućem zanimanju. Na tržištu radne snage u Srbiji bez plate je bezmalo 800.000 radno sposobnih stanovnika, a više od 300.000 njih nije završilo ni srednju školu.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje zaključuju da je nekvalifikovanim i polukvalifikovanim radnicima posao sve neizvesniji, a u budućnosti će ga biti sve manje za one s prvim i drugim stepenom obrazovanja. - Stvari se menjaju, jer je oblast zapošljavanja veoma dinamična, ali već duže vreme do posla teško dolaze tehničari, i to prehrambeni, ekonomski, hemijski, mašinski... - predočava nam stanje Dragan Ćukić, direktor Sektora za zapošljavanje. - Zanimanja drugog stepena su već godinama suficitarna, pa je tako sve ređe da poslodavac sa biroa pozove i pomoćnika obućara ili kožara, poljoprivredne radnike, ali i gimnazijalce.
Međutim, u Nacionalnoj službi beleže i svojevrstan paradoks u ponudi i tražnji.
- Na našim evidencijama najduže na posao čekaju sezonski radnici, građevinci, tesari, armirači, mesari, zidari, iako je za njima ujedno i velika tražnja - objašnjava Ćukić. - Simptomatično je što radnici tih struka odbijaju poslove koji im se nude, jer su nezadovoljni ponuđenim zaradama i uslovima rada, pa je tako i poslodavcima teže da ih angažuju. U međuvremenu, većina njih se zaposli na crno, ali ostaju na našim evidencijama kako bi iskoristili određene beneficije, poput markice za prevoz, popusta na "Infostan", dečije dodatke... Do posla će, već tradicionalno, znatno lakše doći svi oni koji dobro barataju novcem i kompijuterima, inženjeri građevine, elektrotehnike, mašinstva... Pored tih zanimanja, sa biroa se najbrže ispisuju knjigovođe, farmaceuti, negovateljice, a odnedavno šivači i krojači, fizičko i tehničko obezbeđenje, kuvari, barmeni...
- U poslednje vreme vlada i hronična potreba za zavarivačima - napominje Đukić. - Međutim, ne treba zanemariti činjenicu da potreba za određenom strukom diktira mesto zaposlenja. Tako će u Beogradu veterinar teže da nađe posao, za razliku od manjih mesta u Srbiji. Slična js situacija i sa profesorima stranog jezika i matematike, defektolozima, psiholozima i andragozima.
B. STJELJA
ANTR FILE:
(Samo)Zapošljavanje
Kako bi se podstaklo brže zapošljavanje u sredinima gde je problem viška radne snage prisutan godinama unazad, u toku 2008. će se realizovati niz programa za (samo)zapošljavanje. Poslodavcima će biti davane subvencije od 160.000 dinara, dok će oni u bogatijim sredinama moći da konkurišu za upola manji iznos. Dodatnih 40.000 dinara dobijaće oni koji zapošljavaju posebno osetljive grupe - izbegle, raseljene, Rome... Predviđeni su i razni bespovratni krediti za pokretanje sopstvenog biznisa, subvencije za zapošljavanje invalida, obuke, refundacije, stipendiranja...
