Više od 3.600 šansi za uspeh: Pogledajte ovonedeljni presek oglasa na Infostudu!
Svakih sedam minuta povreda
(Preuzeto iz Blica 29.11.2007.)
Nedavna pogibija radnika Ljubomira Vidovića i Tomislava Ristića u tunelu Straževica, nažalost, još jednom je ukazala na javašluk, nemar, neznanje ili propust odgovornih za obezbeđenje adekvatnih radnih uslova ne samo u industriji i građevinarstvu. Prema podacima jednog sveobuhvatnog istraživanja, u Srbiji se svakih sedam minuta desi povreda na radu.
Svakog drugog radnog dana u Srbiji po jedan radnik u proseku izgubi život na poslu, navodi Dragan Spasić, dekan Fakulteta zaštite na radu u Nišu, koji je sačinio najprecizniju statistiku stanja zaštite na radu u proteklih 40 godina, koliko i postoji ova visokoobrazovna ustanova.
- Statistika bi bila još više poražavajuća kada bi se u kategoriju smrtnih povreda računali i oni slučajevi kada radnik umre posle nekoliko dana od zadobijene povrede - objašnjava on.
Najviše povreda ima u industriji, i to oko 60 odsto od ukupnog broja nesreća, a građevinarstvo je na drugom mestu sa 13,5 odsto.
Spasić je sa saradnicom mr Danijelom Avramović u proteklih nekoliko godina koristio razne izvore, kao što su Inspekcija rada i policija.
- Od krаја Drugog svetskog rata do 2006. godine bilo je 4.000.000 povreda, što znači da se mesečno, manje ili više, povredi 5.700 radnika. Od 1960. do 2006. godine na radu je poginulo ukupno 7.387 radnika, što znači da godišnje život izgube 162 zaposlene osobe, odnosno svakog drugog radnog dana u proseku jedan radnik izgubi život. Koliko se zaštita na radu ne poštuje kod nas vidi se iz činjenice da svaki treći penzioner ima invalidsku naknadu za svoj rad. U tu kategoriju se računaju novinari i druge stresne profesije - ističe dekan Spasić.
On kaže da je u poslednjih petnaestak godina broj povreda opao, ali to nije zato što se ulagalo u zaštitu na radu, već zato što dugo u privredi i industriji nije bilo posla.
- Država bi trebalo hitno da počne sa davanjem stimulacije firmama koje poštuju mere zaštite radnika, što se čini u Nemačkoj i u Rusiji. Znači, preduzećima koja čuvaju svoje zaposlene trebalo bi smanjiti PDV na kupovinu nekih mašina uz koje se naplaćuje i oprema za zaštitu radnika. Mi smo solidarni samo onda kada dođe do nesreće. Porodicama dvojici nedavno pogin ulih radnika je dato po 500.000 dinara, a sigurno je da bi se sa uloženih 1.000.000 dinara izbegla nesreća. Poslednjih nekoliko godina u Srbiji je registrovana 141.000 radnika sa trajnim oštećenjima. Oni su izgubili oko, ruku, uvo i druge delove tela. Njima je ukupno na ime odštete isplaćeno 2.000.000 evra. Ni to nije urazumilo mnoge poslodavce da ulažu u zaštitu radnika - napominje Dragan Spasić.
M. SMILJKOVIĆ
ANTR FILE:
Gazde ćute o povredama
-Sada se javio trend među poslodavcima da ne prijavljuju povrede na radu svojih radnika jer bi bili kažnjeni. Te kazne se kreću do 1.000.000 dinara, ali ja do sada nisam čuo da je neki vlasnik firme kažnjen što nije čuvao zdravlje svog radnika - ističe Spasić.
llić: Proveriti licence i ispravnost opreme
Ministar za infrastrukturu Srbije Velimir llić izjavio je juče da je neophodno proveriti licence i ispravnost opreme izvođača radova kako bi se smanjio broj nesreća na građevinama u Srbiji. llić je u izjavi agenciji Beta, povodom pogibije dva radnika na gradilištu tunela Straževica u Resniku, ocenio da do nesreće možda ne bi došlo da radovi nisu prekinuti zbog nedostatka novca. "Možda ne bi bilo nesreće da su se radovi obavljali tokom leta kada nije bilo kiše i klizišta", kazao je on. Vlada Srbije, naglasio je ministar, dala je novac za nastavak radova neposredno pred tragediju, ali je očekivala da izvođači radova garantuju bezbednost radnika. llić je dodao da je reč o iskusnim građevinskim kompanijama, i naglasio da sa njima "nikad nije bilo problema na terenu".
Nedavna pogibija radnika Ljubomira Vidovića i Tomislava Ristića u tunelu Straževica, nažalost, još jednom je ukazala na javašluk, nemar, neznanje ili propust odgovornih za obezbeđenje adekvatnih radnih uslova ne samo u industriji i građevinarstvu. Prema podacima jednog sveobuhvatnog istraživanja, u Srbiji se svakih sedam minuta desi povreda na radu.
Svakog drugog radnog dana u Srbiji po jedan radnik u proseku izgubi život na poslu, navodi Dragan Spasić, dekan Fakulteta zaštite na radu u Nišu, koji je sačinio najprecizniju statistiku stanja zaštite na radu u proteklih 40 godina, koliko i postoji ova visokoobrazovna ustanova.
- Statistika bi bila još više poražavajuća kada bi se u kategoriju smrtnih povreda računali i oni slučajevi kada radnik umre posle nekoliko dana od zadobijene povrede - objašnjava on.
Najviše povreda ima u industriji, i to oko 60 odsto od ukupnog broja nesreća, a građevinarstvo je na drugom mestu sa 13,5 odsto.
Spasić je sa saradnicom mr Danijelom Avramović u proteklih nekoliko godina koristio razne izvore, kao što su Inspekcija rada i policija.
- Od krаја Drugog svetskog rata do 2006. godine bilo je 4.000.000 povreda, što znači da se mesečno, manje ili više, povredi 5.700 radnika. Od 1960. do 2006. godine na radu je poginulo ukupno 7.387 radnika, što znači da godišnje život izgube 162 zaposlene osobe, odnosno svakog drugog radnog dana u proseku jedan radnik izgubi život. Koliko se zaštita na radu ne poštuje kod nas vidi se iz činjenice da svaki treći penzioner ima invalidsku naknadu za svoj rad. U tu kategoriju se računaju novinari i druge stresne profesije - ističe dekan Spasić.
On kaže da je u poslednjih petnaestak godina broj povreda opao, ali to nije zato što se ulagalo u zaštitu na radu, već zato što dugo u privredi i industriji nije bilo posla.
- Država bi trebalo hitno da počne sa davanjem stimulacije firmama koje poštuju mere zaštite radnika, što se čini u Nemačkoj i u Rusiji. Znači, preduzećima koja čuvaju svoje zaposlene trebalo bi smanjiti PDV na kupovinu nekih mašina uz koje se naplaćuje i oprema za zaštitu radnika. Mi smo solidarni samo onda kada dođe do nesreće. Porodicama dvojici nedavno pogin ulih radnika je dato po 500.000 dinara, a sigurno je da bi se sa uloženih 1.000.000 dinara izbegla nesreća. Poslednjih nekoliko godina u Srbiji je registrovana 141.000 radnika sa trajnim oštećenjima. Oni su izgubili oko, ruku, uvo i druge delove tela. Njima je ukupno na ime odštete isplaćeno 2.000.000 evra. Ni to nije urazumilo mnoge poslodavce da ulažu u zaštitu radnika - napominje Dragan Spasić.
M. SMILJKOVIĆ
ANTR FILE:
Gazde ćute o povredama
-Sada se javio trend među poslodavcima da ne prijavljuju povrede na radu svojih radnika jer bi bili kažnjeni. Te kazne se kreću do 1.000.000 dinara, ali ja do sada nisam čuo da je neki vlasnik firme kažnjen što nije čuvao zdravlje svog radnika - ističe Spasić.
llić: Proveriti licence i ispravnost opreme
Ministar za infrastrukturu Srbije Velimir llić izjavio je juče da je neophodno proveriti licence i ispravnost opreme izvođača radova kako bi se smanjio broj nesreća na građevinama u Srbiji. llić je u izjavi agenciji Beta, povodom pogibije dva radnika na gradilištu tunela Straževica u Resniku, ocenio da do nesreće možda ne bi došlo da radovi nisu prekinuti zbog nedostatka novca. "Možda ne bi bilo nesreće da su se radovi obavljali tokom leta kada nije bilo kiše i klizišta", kazao je on. Vlada Srbije, naglasio je ministar, dala je novac za nastavak radova neposredno pred tragediju, ali je očekivala da izvođači radova garantuju bezbednost radnika. llić je dodao da je reč o iskusnim građevinskim kompanijama, i naglasio da sa njima "nikad nije bilo problema na terenu".
